Šta je zajedničko Ajnštajnu, Andriću, Tomi Zdravkoviću i Bredu Pitu? Sve ih veže jedno mesto u Beogradu! Pogledajte!(FOTO)

Albert Ajnštajn, Lav Trocki, Muamer Gadafi, Ivo Andrić, Momo Kapor, Alfred Hičkok, Lučano Pavaroti, Robert de Niro, Bred Pit, Nikita Mihalkov i mnogi drugi posetili su Beograd a sve njih veže jedan tradicionalni hotel u centru.

- Ajnštajn je često bio gost u kafani, a dolazio je sa suprugom Milevom. On je tada bio veoma popularan i ljudi su mu prilazili. Zvali su ga "gospodin ludi naučnik", što je njemu bilo jako zabavno - priča za 24sedam Tatjana Marjanović, portparolka hotela "Moskva" koji povezuje sve ove ličnosti.

24sedam/Goran Sivački

Glumac Džek Nikolson bio je gost hotela za vreme filmskog festivala osamdesetih godina prošlog veka, i tada je govorio kako je srpski film mnogo kompleksniji od holivudskih ostvarenja, dok je Alfred Hičkok bio fasciniran izgledom hotela.

Ivo Andrić Wikimedia/ Stevan Kragujević

- Naš nobelovac Ivo Andrić imao je svoj sto, za kojim je stalno pio isto, blagu tursku kafu uz kockicu ratluka. Kad je osvojio Nobelovu nagradu, Andrićeva popularnost je naglo skočila, pa se, da bi pobegao od radoznalih pogleda, prebacio za sto na galeriji restorana - kaže ona.

Naša sagovornica ističe da je redovan gost svojevremeno bio i Nikola Pašić, kao i Lav Trocki, koji je izveštavao o balkanskim ratovima. A tu su boravile i mnoge druge istorijske ličnosti, poput francuskog maršala Franša Deperea, Rebeke Vest, književnika Rabindranata Tagora, režisera Romana Polanskog, Bernarda Bertolučija, Miloša Formana i mnogih drugih.

Rebeka Vest je bila fascinirana tadašnjom Jugoslavijom.

- Ni u jednom od tih velikih gradova, Londonu, Parizu ili Njujorku, nisam videla da se polako otvaraju hotelska vrata kroz koja bez žurbe i smireno ulazi seljak sa crnim jagnjetom u naručju -napisala je Rebeka.

24sedam/Goran Sivački

U to vreme Beograd je bio na prelazu iz kasabe u svetsku metropolu, te su se u kafani hotela mogli naći i ugledni ljudi tog vremena, ali i običan narod.

Toma Zdravković pisao pesme

Čest gost hotela bio je i jugoslovenski pevač narodne muzike Toma Zdravković, za koga pričaju da je u hotelu na licu mesta pisao pesme.

- Toma je nekada spavao ovde i u trenutku inspiracije umeo je da izađe iz sobe i da na licu mesta komponuje pesme koje su ubrzo postajali hitovi. Konobar Mića kaže da je umeo i da ga gađa bakšišom, dok je bio u zanosu, a kolege pričaju da je toliko poštovao ovaj hotel da se na ulasku izuvao i bos odlazio do sobe. Najviše je voleo da jede žito sa šlagom, upravo ovde - navodi za 24sedam Marjanovićeva.

Ona kaže da su skoro ugostili i glumca i režisera Radeta Šerbedžiju.

- Smestila sam gospodina Šerbedžiju na galeriji kafea i pitala ga šta će da popije. Odgovorio je da želi kafu. Posle me je sreo i rekao: "Mala, nisi mi poslala kafu." Iznenadila sam se i upitala kolege kako je moguće da mu nismo poslali kafu. Rekli su mi da su ga uslužili. Došla sam do njega i pitala: "Gospodine Šerbedžija, jeste li vi dobili kafu?", a on je rekao: "Samo sam se šalio, pa da pošaljete još jednu" - kaže kroz smeh naša sagovornica.

24sedam/Goran Sivački

- Peter Handke je veliki srbofil i veoma dobro priča srpski jezik. Tek što sam se pridužila timu on je bio gost našeg hotela. Prišla sam mu da ga zamolim za fotografiju za hotelsku arhivu. U tom trenutku nije mogao da se snađe sa telefonom, a želeo je da pozove prijatelja, pa sam ga ja sa svog telefona pozvala. To je stvarno retko zadovoljstvo i velika čast, makar na sekund pomoći ovakvom književniku. Bio je veoma ljubazan - navodi ona.

Gnezdo srpske moderne književnosti

Obnova književnog života u posleratnom Beogradu odvijala se preko neformalnog okupljanja umetnika, ali i preko literarnih i umetničkih časopisa. Tu novu formu okupljanja predstavljale su, na primer, grupe književnika i umetnika koje su nastajale ponekad spontano i bez jedinstvene osnove, a u nekim slučajevima bile su izraz koncepcijske i akcione jedinstvenosti.

Privatna arhiva

Prva takva akcija počela je već 1919, kad je osnovana “Grupa umetnika”.

- Sedište grupe bila je kafana hotela i u to vreme bila je smeštena u desnom delu prizemlja. Sima Pandurović, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Todor Manojlović, muzičar Miloje Milojević, slikar i likovni kritičar Branko Popović samo si bili neke od istaknutih ličnosti tog vremena koje su posećivale hotel. Njima ona nije bila samo kafana. Priča se da su im poštari donosili knjige koji su naručivali poštom ovde, a ne kod njih kući - kaže naša sagovornica za 24sedam.

Istorija grandiozne "Moskve"

Kada se javila ideja da se sagradi ova zgrada, došlo je do prevrata vlasti - Obrenoviće su zamenili Karađorđevići.

- Obrenovići su bili okrenuti ka Austrougarskoj, a 1903, kada je došlo do Majskog prevrata, Karađorđevići su se vratili na vlast, a oni su bili rusofili. U tom trenutku mnogi naši viđeniji ljudi su bili u egzilu u Rusiji. Među njima je bio i kasniji direktor Srpskog brodarskog društva Sveta Vukadinović. On je kupio na ovom mestu zemljište sa tadašnjim hanom "Velika Srbija", s namerom da sazida porodičnu kuću - kaže naša sagovornica.

Međutim, kako su odnosi sa Rusijom postajali sve jači, on je uvideo da sva moguća inostrana osiguravajuća društva imaju svoja predstavništva po Beogradu, pa zašto da ne bude i jedno rusko.

Krenuo je put Rusije da nađe upravo jedno takvo društvo.

Privatna arhiva

U početku nikoga nije našao, međutim, u Sankt Peterburgu, tadašnjem Petrogradu, našao je osiguravajuće društvo "Rosija".

- Arhitektonski konkurs je raspisan 1905, a ideja je bila da ko ponese prvu nagradi, radi projekat. Drugu ili treću nagradu dobio je Jovan Ilikić, koji je radio projekat iako nije pobedio na konkursu. Bio je izvršni arhitekta, ali je čitav tim ruskih arhitekata učestvovao u izradi - ističe Marjanovićeva.

Gradnja hotela je počela 1905, a završena je u decembru 1907. Kralj Petar I Karađorđević svečano je otvorio "Palatu Rosija", 14. januara 1908. u pratnji dvorskog orkestra.

- Kada je zgrada izgrađena u njoj se nije samo nalazio hotel, već i osiguravajuće društvo "Rosija". Tada se objekat zvao "Palata Rosija", u okviru koje je postojao i hotel "Moskva". U prizemlju je oduvek bila kafana, a na prvom spratu su bile kancelarije osiguravajućeg društva. Sa strane koja gleda na Terazije bili su apartmani za izdavanje ili prodaju, a ulaz u hotel je bio iz Balkanske ulice i imao je 36 soba - navodi naša sagovornica za 24sedam.

Posle nekoliko godina "Ujedinjena banka" je kupila zgradu, a samo godinu kasnije, 1923. godine, objekat je prodala Poštanskoj štedionici, koja je do Drugog svetskog rata bila vlasnik zgrade.

Privatna arhiva

Nemci su u Drugom svetskom ratu u nju uselili glavni štab Gestapoa, a posle rata bila je pod Titovim maršalatom, i onda je u nekom trenutku postala akcionarsko društvo.

- "Moskva" je bila trendseter, bila je progresivna, epicentar gradskog života. U našu prestonicu donela je francusko vino, češko pivo, paštetu od divljači, orkestre klasične muzike koji su nastupali uživo, ali i džez - objasnila je portparolka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi