Srpskom narodu ostavio je škole, sirotišta i crkve: Ko je bio Sima Andrejević-Igumanov?

Sima Andrejević-Igumanov ostao je zapamćen u narodu kao veliki dobrotvor, koji je Srbima ostavio mnoge crkve, škole, sirotišta, pevačka društva, a nesebično je pomagao i bolesne, siromašne i nemoćne.

Tokom čitavog života živeo je asketski i bio je u potpunosti predan Bogu i humanizmu. U Beogradu, na Terazijama, nalazi se velika zgrada njegove zadužbine – Igumanova palata.

Pročitajte još

Dobrotvor čija se tradicija zadužbinarstva prenosila sa kolena na koleno: Ko je bio Golub Janić?

Rođen je u Prizrenu, burne ustaničke 1804, u porodici poznatog trgovca Andreje Đorđevića. Zbog pomoći ustanicima Simin otac je zapao u materijalne probleme i ostavio je potomstvo u dugovima.

Najmlađi od četvorice sinova, Sima, zbog toga je odrastao u manastiru Sveti Marko kod Prizrena, gde je njegov najstariji brat Aksentije bio iguman. Pod budnim okom bratstva manastira, Sima je naučio da čita i piše, a pošto su ga po bratu već zvali “Sima Igumanov”, zvanično je uzeo to prezime 1856, pridodavši ga prezimenu koje je već nosio po ocu – Andrejević.

Trgovinom duvana i pijavica izgradio imperiju

Svoju poslovnu imperiju počeo je da gradi na burmutu, duvanu koji se šmrče, u fabrici u Prizrenu, gde je od učenika dospeo do suvlasnika.

Neuspešan pokušaj pokretanja fabrike u Aleksincu vodi ga u Makedoniju, gde je zakupio bare i jezera kod Bitolja da bi sakupljao neobičnu lovinu – pijavice, koje je pakovao i prevozio u Beograd, a zatim uz pomoć prijatelja distribuirao po Evropi.

U to vreme, pijavice su bile na ceni kao lekovito sredstvo, jer se smatralo da puštanje krvi leči sve bolesti, a Simi je toliko dobro išao posao da mu je turski paša jednom oduzeo celu spremljenu isporuku. Paša se tu nije zaustavio, nego je preko svojih veza uredio da Sima bude zatvoren.

Sreća u nesreći

Da u svakoj nesreći postoji neka svetla tačka, svedoči i sudbiniski susret u carigradskom kazamatu, gde je mladi Sima sreo jednog prizrenskog Turčina, agu, dobrog prijatelja svog brata igumana.

Po izlasku na slobodu, Sima je nastavio brigu o utamničenom agi, posećivao ga i donosio mu hranu. Zauzvrat, aga mu je poverio skriveni novac, uz obavezu da ga upotrebi kako bi ponovo započeo posao u trgovini, uz uslov da mu vrati sa delom zarade, ili, ako ga ubiju u zatvoru, da novac da njegovoj porodici u Prizrenu. Ovo obećanje Sima je ispunio i do kraja svog života brinuo se o aginoj porodici.

Sa početnim kapitalom, odlučio je da se vrati prvobitnom poslu prerade i trgovine duvanom koji mu je dobro krenuo, prvo u Carigradu, a zatim i u Rusiji, u Odesi i Kijevu, pa u Beogradu. Sima se 1833. ženi Sultanom Drvadarević, sa kojom za četiri godine kratkog braka dobija Manojla i Magu.

Posle smrti supruge Sultane i ćerke Mage, odlučio je da se više ne ženi i posvećuje se sinu Manojlu. Nažalost, i Manojlo umire 1865, a Sima, skrhan bolom i tugom za sinom, osniva zadužbinu kojoj je zaveštao sva dobra koja je dugodišnjim radom i štednjom stvorio.

Zadužbine

Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca jedna je od najplodonosnijih ustanova te vrste u srpskom narodu. Testamentom je zaveštao da Zadužbina pod upravom Srpske pravoslavne crkve i patrijarha.

Pročitajte još

“Velimirijanum” – Zadužbina nepriznatog sina kneza Mihaila o kome se nije smelo pričati

U Prizrenu 1871. gradi zgradu koja postaje sedište Pravoslavne srpske bogoslovije u Prizrenu, čiji je zadatak bio “da sprema mladiće srpske narodnosti, a pravoslavne vere u Otomanskoj imperiji za narodne sveštenike i učitelje”.

Prizrenska bogoslovija je iškolovala više učitelja nego sveštenika, a dala je i više vladika. Znanje u njoj stekla su trojica srpskih patrijarha: Varnava, Gavrilo i Pavle, koji je kasnije bio profesor na ovoj bogosloviji.

Za Beograd je posebno značajna velika Igumanova palata na Terazijama, koja je bila glavno vlasništvo fonda iz kojeg su finansirane dobrotvorne i prosvetne akcije.

Sagrađena je 1938. u stilu modernizma, a po projektu braće Petra i Branka Krstića.

Na vrhu palate nalazila se tri i po metra visoka skulptura Sime Igumanova sa siročićima, koja je posle Drugog svetskog rata uklonjena. Ime Sime Igumanova sa pročelja zgrade, srećom, nije moglo biti izbrisano, tako i da danas stoji.

Posle Drugog svetskog rata, kao i većina zadužbina, prestala je sa radom. Zaslugom patrijarha Pavla, zadužbina je 1991. obnovila rad, što je podrazumevalo i vraćanje palate na Terazije.

Takođe, Sima je pomagao srpske crkve i manastire, a posebno je bio vezan za manastir Svetog Marka u kome je živeo i školovao se do svoje 18. godine.

Preminuo je 1883. godine, a sahranjen je upravo u porti manastira Svetog Marka u selu Koriša, kod Prizrena.

Simbol Terazija vraćen na vrh palate

Posle sedam decenija, impozantna skulptura velikog dobrotvora vraćena je na pročelje zgrade 22. aprila 2021. godine.

Skulptura “Sima Igumanov sa siročićima” delo je vajara Lojze Dolinara, a na vrhu Igumanove palate na Terazijama montirana je krajem januara 1939.

Tu, tri i po metra visoku skulpturu razbili su skojevci nakon Drugog svetskog rata, a obnovio ju je vajar Zoran Kuzmanović, u svom ateljeu u Smederevu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi