Prvi Srbin koji je hteo da se vine u nebo: Kako je kalfa Manojlo pokušao da preleti Savu

“Jednom kada probaš leteti, hodaćeš zemljom sa očima okrenutim ka nebu, zato što si gore bio i zato što se gore želiš vratiti.”

U citatu poznatog umetnika Leonarda da Vinčija mogao bi da se pronađe i letački zanos Srbina kalfe Manojla, iz novembra 1841. godine, koji je pokušao da sa carinarnice ispod Kalemegdana preleti Savu. Kalfu Manojla je “kopkalo” da li čovek može da poleti a da pritom koristi samo snagu sopstvenih mišića. Iako nije dobio dozvolu za skakanje sa vrha Saborne crkve – nije odustajao.

Viši kustos Muzeja vazduhoplovstva Mirjana Novaković Munišević za 24sedam objašnjava da je kalfa Manojlo ispisao prve stranice vazduhoplovnog života Beograda.

Pročitajte još:

Pilotsko sujeverje: razgovaraju sa avionom i nikada ne koriste reč „poslednji“

Ban, labudovi, baba Jula… Nazivi beogradskih brda kriju zanimljive ličnosti i događaje

–  Istorija je zapamtila različite, interesantne pokušaje čoveka da se vine u vazduh, osvoji nebo i leti kao ptica. Pojedinci, obični ljudi su svoj svakodnevni život bogatili novim težnjama, željama. Jedan od takvih ljudi bio je i kalfa Manojlo – kaže naša sagovornica.

Objašnjava kako je on posmatrajući let ptica gledao njihovo mahanje krila, poletanje i sletanje i tako došao na sopstvenu ideju da poleti.

– Napravio je krila od platna i pruća i jedan mali padobran i krajem novembra daleke 1841. godine okušao svoju sreću – navodi kustos i dodaje da je on bio svestan da mahanjem zakačenih krila ne može da se odlepi od zemlje i poleti, pa je došao na ideju da let izvede sa zvonika Saborne crkve.

Новeмбар 1841. Калфа Манојло са својом лeтeлицом нeуспeшно покушао да са царинарницe испод Калeмeгдана прeлeти Саву.

Манојло јe прeлeтeо прeко глава бројних посматрача, али сe убрзо срушио у снeжни нанос. Снeг и падобран спасли су му живот. Први забeлeжeни покушај лeта у Србији. pic.twitter.com/DRj33uGbD8

— Istorijski arhiv Beograda (@IA_Beograda) November 2, 2020

– Isplanirao je skok sa carinanice (Đumrukane) na Kalemegdanu, sa ciljem da preleti reku Savu. Sa dvospratne zgrade, Manojlo je krenuo put neba, ali je završio na zemlji. Preleteo je preko začuđenih posmatača i pao u snežni nanos. Srećom, novembarski dubok sneg i padobran ublažili su pad, pa je Manojlo prošao ugruvan, ali je ostao živ. U takvom stanju, odveden je u Upraviteljstvo varoši zbog narušavanja reda i discipline. Zapisnik sa saslušanja potvrđuje da je, mašući krilima kao slepi miš, pao sa đumrukane u dubok sneg – objašnjava naša sagovornica i nastavlja.

– Tokom XX veka, avijacija kao grana ljudske delatnosti razvila se do neslućenih razmera i polako menjala svet. Ono što je u prošlosti čoveku bilo nezamislivo i što je postajalo samo kao vekovna želja da se vine u vazduh i poleti, ostvareno je – zaključuje kustos.

Među Srbima, u nebo se prvi vinuo Kosta Miletić, ujedno i prvi školovani pilot balona i osnivač prve srpske stanice golubije pošte, koji je 19. aprila 1909. godine poleteo na sfernom balonu “Srbija”, kupljenom od nemačke firme August Redinger iz Auzbruga.

Zgrada Carinarnice, koja je kalfi poslužila kao “start za let”, srušena je u Drugom svetskom ratu, tokom savezničkog bombardovanja Beograda 1944. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi