Nova adresa za žrtve rata: Jedinstveno ruho i druga lokacija za spomenik braniocima 1990-1999.

Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990-1999. koji se nalazio ispred Doma ratnih invalida na Savskom trgu, premešten je u magacin Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a odluka o novoj lokaciji trebalo bi da bude donesena u narednih desetak dana.

Ovu informaciju je za 24sedam potvrdio glavni gradski urbanista Marko Stojčić, koji je rekao da će žrtve i branioci otažbine dobiti novo obeležje u koje će biti ugrađen deo starog monumenta, kao i da će o drugoj lokaciji odlučivati Grad, zajedno sa članovima Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije.

– U narednih desetak dana, odlučićemo da li će novo obeležje biti postavljeno ispred Železničkog muzeja, na uglu Nemanjine i Sarajevske, ili kod hotela “Astorija” u Ulici Milovana Milovanovića, na uglu sa Karađorđevom. Takođe, Grad i članovi Udruženja ratnih vojnih invalida biraju između dva izgleda budućeg spomenika – rekao je Stojčić.

Predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Željko Vasiljević za 24sedam kaže da bi bivši borci voleli da novo obeležje svečano bude otkriveno 28. juna, na Vidovdan.

Razumevanje za izgradnju spomenika dobijeno tek 2000.

Naime, Udruženje ratnih vojnih invalida je još 1997. godine pokrenulo inicijativu za podizanje spomenika žrtvama ratova.

– Tada je Danica Drašković bila na čelu komisije za podizanje spomenika i imenovanje ulica. Godinama smo išli kod nje, ali nismo našli zajednički jezik i spomenik tada nije izgrađen. Tek posle 2000. godine, kada je predsednik Skupštine grada postao Zoran Alimpić, dobili smo potrebno razumevanje – rekao je Vasiljević.

Skupština grada, društva arhitekata i urbanista Beograda raspisali su u decembru 2005. godine konkurs za idejno, likovno i arhitektonsko-urbanističko rešenje Savskog trga u Beogradu sa spomen-obeležjem “Žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine”, na kojem je bilo predstavljeno oko 20 radova.

U septembru 2006. žiri nije dodelio prvu nagradu, ali je odlučio da drugonagrađeni rad, čiji su autori Jelena Pančevac i Žarko Uzelac, tada studenti Arhitektonskog fakulteta, posluži kao osnov za izradu glavnog projekta.

Spomen-obeležje svečano je otkriveno 24. marta 2012. godine.

Iako je manifestacija prošla bez incidenata, bilo je različitih osporavanja – od toga da na spomeniku nema imena žrtava, krsta, do toga da nije dovoljno upečatljiv. Ipak, spomenik je opstao na tom mestu sve do početka radova na Savskom trgu.

Njegovo premeštenje odobreno je na sednici Skupštine grada 29. avgusta 2019.

Simbolika spomenika – tragedija rata

Spomenik je izrađen od korten čelika koji brzo rđa, što je i bila namera autora, koji su na taj način hteli da prikažu simboliku tragedije vremena ratova, oružja i bombi.

Centralni deo spomenika su činila dva dela – jedan je bio izrađen od stakla, a na drugom se nalazio natpis “Žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990–1999”.

Pročitajte još:

Novi simboli grada: Grandiozni spomenik Stefanu Nemanji dominira uređenim Savskim trgom

Savski trg kroz vekove: Nekada centar svetskih putnika, danas mesto razvoja i urbanizacije

– Spomen-obeležje nije bila samo ta ploča, već ceo park. Jedan deo je bio ispred bolnice “Sveti Sava”, a centralni deo ispred Doma ratnih vojnih invalida. Tu se nalazila jedna fontana dugačka 20-25 metara koja je predstavljala reku života, i na početku te “reke” su se nalazile dve ploče koje su simbolički označavale kraj života za mlade ljude – kaže za 24sedam Vasiljević, i ističe da je to bio prvi spomenik u Srbiji podignut žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine.

Ograda u blizini nekadašnjeg autobuskog stajališta takođe je bila od korten čelika, dok su ispred bolnice “Sveti Sava” bili postavljeni krugovi, takođe od korten čelika, ispunjeni zasadima cveća.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi