Nemci ga još uvek nemaju, a Beograd uveliko “krasi”: Uređaj za prečišćavanje vazduha (ne)će doneti promene?

Prvi uređaj za prečišćavanje vazduha u Beogradu – “skajkliner” nedavno je postavljen u Knez Mihailovoj ulici sa ciljem da donese efekat planinskog vazduha u centru grada, međutim, prema rečima Tatjane Avramović iz Beogradske otvorene škole, jedan takav aparat je nedovoljan.

Ovaj inovativni uređaj, koji će za 24 sata prečišćavati 180.000 metara kubnih vazduha, prema rečima zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, trebalo bi da donese efekat planinskog vazduha u srcu grada.

– Nemački gradovi tek planiraju da uvedu prečišćivače vazduha, a Beograd je to uradio i tako se svrstao u red velikih metropola koji imaju ove prečišćivače kao što su Njujork, London i Tokio – rekao je Vesić.

Oaza čistog vazduha

Planirano je da ovaj svojevrsni “čistač neba” uz pomoć slobodnog ozona i patentirane jonske tehnologije, usisava preko 75 odsto najopasnijih čestica iz svoje okoline (PM1, PM2, PM10).

Potom ih zadržava u aparatu, zatim ispušta prečišćen vazduh, tako stvarajući oko aparata oazu čistog vazduha.

Jedan “skajkliner” – nedovoljan

Tatjana Avramović iz Beogradske otvorene škole za 24sedam objašnjava koliko bi ovaj uređao mogao da doprinese čistijem vazduhu.

– Procene su da bi, nedavno postavljeni uređaj za prečišćavanje vazduha, “skajkliner”, kada bi radio 24 sata dnevno, mogao da prečišćava vazdušnu masu širine, dužine i visine nešto veće od 150 metara. Kako je samo dužina Knez Mihailove ulice oko jedan kilometar, to znači da ovaj uređaj prilikom konstantnog rada, što je malo verovatno da će se desiti, neće moći da prečisti vazduh ni u jednoj ulici, a kamoli celom gradu – kaže ona.

Ona ističe da jedan “skajkliner” nikako nije dovoljan, te da bi trebalo obezbediti njih čak više od 250.000.

Čistiji vazduh “košta”

Naša sagovornica kaže da bi za poboljšanje kvaliteta vazduha najznačajnije bilo preduzeti mere koje će dovesti do smanjenja proizvodnje zagađujućih čestica.

– Ovo se može postići, na primer, zamenom kućnih ložišta. Tokom 2021. izdvojene su prve subvencije za zamenu ovih ložišta u domovima građana Srbije i sa ovakvom praksom se treba nastaviti, izdvojiti dodatna sredstva i obezbediti da ovaj proces bude sproveden – navodi Avramovićeva.

Pročitajte još:

Da se lakše diše: Grad primenjuje inovativna rešenja za bolji kvalitet vazduha

Kao još jedan korak ka čistijem vazduhu, Avramovićeva navodi i povećanje energetske efikasnosti u domovima građana Srbije, kao i smanjenje upotrebe lignita u termoelektranama za proizvodnju električne energije i prelazak na obnovljive izvore energije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi