Arhitekta Danilo Dangubić, koji će Srbiju predstavljati na predstojećem seulskom bijenalu arhitekture sa projektom “Samoodrživi grad”, za 24sedam govorio je u omiljenim mestima u Beogradu, o tome šta za njega predstavlja simbol glavnog grada, ali i o razvijanju prestonice u narednih 20 godina.
“Nažalost, zbog studija u inostranstvu mladalačke dane u gradu sam provodio samo kada bih dolazio u Beograd na kratko i to su bili momenti zaceljenja i izlečenja nostalgije. Beograd je uvek bio blistav i poseban bez obzira na vremena kroz koje je prolazio.
Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović
Omiljeno mesto u Beogradu mi je zgrada BIGZ-a u kojoj se nalazi moj studio. Ona ima poseban karakter i predstavlja jedno od najznačanijih arhitektonskih dela u glavnom gradu. Međutim, do skoro je bila kuća za mnoge kreativne ljude i ta energija je cirkulisala tom zgradom. Nadam se da će u budućnosti zadržati taj karakter.
Najbolje arhitektonsko delo u prestonici je Palata Srbije na Novom Beogradu, jer po svojoj veličini i impozantnosti spada u red dela. Osim po svojoj spoljašnjoj formi, njena unutrašnjost je urađena u jednoj harmoniji. Beograd se od drugih gradova izdvaja po brutalističkim stambenim zgradama na Novom Beogradu, koji kao celina predstavljaju jednu vrstu dela. Za mene je, svakako, spomenik na Kosmaju značajan, iako nije samo arhitektonsko, već i skupturalno delo, kao jedan od objekata koji može na svetskog razini da parira.
Pročitajte još
Pre 40 godina Beograd je bio kosmopolitski grad, razvijao se užurbano i predstavljao je jednu od najznačajnijih destinacija. Pre 30 godina nastupila je najveća ekomonska kriza koja ga je zadesila, a pre 20 godina je bombardovan. Danas, Beograd je na jednoj drugačijoj liniji i nadam se da prevazilazi onaj kosmopolitski grad od pre četiri decenije, i da će po značaju predstavljati nešto mnogo veće za ovaj region i ovaj deo Evrope.
Beograd kao i većina metropola ima spomenika, delove grada iz perioda istorije po kojima je prepoznatljiv, poput Kalemegdana. Ali, ono po čemu ja smatram da je glavni grad najprepoznatljiviji su ljudi, Beograđani i oni koji u njemu žive. To je jedna nesvakidašnja karakteristika za metropole, taj osećaj zajedništva i pripadnosti jednom gradu koji u Beogradu živi decenijama i vekovima. Dokle god ne dobije zgradu po kojoj će u svetu biti prepoznatljiv, najjači kapacitet Beograda su ljudi.
Posao arhitekte je jedan pozitivan pogled na svet i na budućnost, tako da je moj pogled na Beograd za 20 godina iz baš tog ugla. Nadam se da će biti veći, više organizovan, i da će iskoristiti priliku zakasnelog razvoja da ponese lekcije ostalih gradova u svetu, kao i da će se razviti u grad u kome će mnogi želeti da žive.”
Komentari