Teroristička organizacija ili pokret? Šta se krije iza Hezbolaha, optuženog da skladišti eksplozivne hemikalije širom Evrope

-Zašto bi Hezbolah čuvao amonijum nitrat na evropskom tlu? Odgovor je jasan: Hezbolah je tu stavio to oružje kako bi mogao da izvede velike terorističke napade kada god on ili njegovi gospodari u Teheranu smatraju da je to potrebno- izjavio je danas koordinator američkog Stejt departmenta za borbu protiv terorizma Nejtan Sejls i pozvao  zemlje u Evropi, ali i širom sveta, da uvedu zabrane ovoj organizaciji.

On je naveo da su operativci Hezbolaha proteklih godina premestili zalihe amonijum nitrata iz Belgije u Francusku, Grčku, Italiju i Španiju i da se sumnja da i dalje skladište materijal širom Evrope, prenosi AP.

Sejls je rekao da je Hezbolah “unitarna organizacija koja se ne može podeliti na vojno i takozvano političko krilo”.

“Bez potpune zabrane, grupa i dalje može da prikuplja novac i regrutuje operativce”, rekao je Sejl dodajući da je Hezbolah “jedna organizacija” i da je reč o “terorističkoj organizaciji”.

Podsetimo, Hezbolah je od strane EU 2013. godine stavljen na listu terorističkih organizacija.

Ne napada civile, isključuje upotrebu bombaša samoubica – Šta je Hezbolah?

Hezbolah je libanska (proiranska) paravnojna formacija, koja je nastala 1982. godine, tokom ulaska Izraela u južni Liban, a time je, nakon 18 godina, prislio Izrael da se povuče. Trenutni lider pokreta je Hasan Nasralah koji je na tom mestu od 1992. godine. Pokret je u međuvremenu prerastao u organizaciju sa velikim brojem delatnosti, uključujući radio, televiziju, škole, bolnice, a neki od članova su i u sastavu libanske vlade. Zbog ovih mera Hezbolah je bio veoma popularan ne samo među šiitskim stanovništvom, nego i među hrišćanima, prema kojima su imali blagonakloni stav za razliku od sunita.Glavni finansijer Hezbolaha je Iran, a određena pomoć dolazi od Sirije. Vojni deo Hezbolaha raspolaže sa oko 1.000 naoružanih ljudi i od 10.000 – 30.000 ljudi u rezervnom sastavu. Sadašnja vojna taktika se uglavnom zasniva na raketiranju Izraela. U napadima se isključuje upotreba bombaša samoubica, a takođe, bar načelno, ne napadaju se civili.

Hezbolah je prisutan u svakom gradu ili selu gde žive šiiti. Sve funkcioniše kroz Mesni odbor za bezbednost kojim presedava oficir koji je prošao vojnu obuku u Iranu. Dopunska obuka odvija se u Balbeku na tamošnjim poligonima i u dolini Beka, ali i u Iranu.

Inače, zanimljivo je da nijedna libanska vlada od 1990-tih nikada nije pokušala da razoruža Hezbolah. Naprotiv, sve legalno izabrane vlasti u Libanu su Hezbolahu priznali legitimitet i statuts nacionalnog oslobodilačkog pokreta.

Ugled Hezbolaha je posle Drugog Libanskog rata dostigao ogromne dimenzije. Takođe se popularizovao u islamskom svetu kada je ušao u novi rat i to građanski u susednoj Siriji gde su stali na stanu Bašara al Asada, a poslednjih nekoliko godina ova organizacija neretko ulazi u sukobe za izraelskom vojskom, ispaljivanjem protivtenkovskih raketa, obaranjem dronova i oružanim sukobima na izraelskoj granici.

Novi uspon Hezbolaha

Ubistvo Rafika Haririja, nekadašnjeg libanskog premijera i preduzetnika pojačao je pritisak na Hezbolah, jer su se spominjali kao izvšioci ovog ubistva. Međutim, upkos tome Hezbolah 2005. izlazi na izbore i sa osvojenim glasovima dobija dva resora u novoj libanskoj vlasti. Nakon što 2006. godine upada na teritoriju Izraela i ubija dva izraelska vojnika, elitne izraelske jedinice na jug Libana poslale su na stotine tenkova i tada počinje Drugi Libanski rat.

Na lokaciji “Vadi Saluki” došlo je do velikog okršaja izraelskih elitnih jednica brigade “Golani”, oklopnih jednica, padobranaca i mornaričkih komandosa, kao i rezervista. U okršaju je uništeno ili oštećeno više od 50 tenkova “Merkava”, desetine vojnika su ubijeni. U Izraelu je nastao šok kada se shvatilo da je Hezbolah dobio rat, a Izrael morao da se povuče.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi