Šta će biti sa američkim izborima ako Tramp umre?

Bolest Donalda Trampa stavlja američki izborni sistem pred istorijsko iskušenje: šta ako predsednički kandidat jedne stranke premine uoči izbora?

O tome se nagađa po društvenim mrežama i piše u medijima, tražio se odgovor na to pitanje i pre nego što je objavljeno da aktuelni američki predsednik i republikanski kandidat za novi mandat ima covid-19, nepredvidiv i opasan za osobe njegovog doba.

Tramp ima niz faktora koji povećavaju rizik od komplikacija – od doba (74 godine), prekomerne telesne težine i pola. Trampov indeks telesne mase (BMI) iznosi 30, što ulazi u kliničku definiciju gojaznosti. Postoji i jasna veza između starije dobi i verovatnosti hospitalizacije, a možda i smrtnog ishoda. Jedna meta-analiza koja je uzela u obzir više od 100 studija navodi kako jedan od 25 pacijenata u dobi 75 godina umre od covida-19.

U američkoj istoriji su predsednici više puta umirali tokom mandata, što prirodnom smrću, što u atentatima. U takvim je slučajevima postupak poznat, dužnost preuzima potpredsednik.

Nema jasnog i jedinstvenog pravila

I Sanja Barić, profesor ustavnog prava, kaže kako u slučaju smrti predsedničkog kandidata, kandidat za potpredsednika ne uskače automatski na njegovo mesto, ali i ukazuje da “nema jasnog i jedinstvenog pravila na nivou SAD-a o tome kako se kandiduju kandidati, nego se radi o pravilima stranaka. U takvoj situaciji ima više problema”.

– Tu se primenjuju isključivo pravila političkih stranaka koje telo unutar njih može imenovati drugog kandidata, koji može zameniti uobičajnu konvenciju i ima li vremena da se održi taj izbor ili nema. Celo izborno zakonodavstvo je u nadležnosti država, ima ih i koje ne dopuštaju zamenu kandidata pre izbora, pa bi se javilo i pitanje što bi rekao Vrhovni sud o situaciji u takvim državama. Vrlo verovatno bi omogućio da stranke imenuju novog kandidata bez obzira na to što neke države ne bi bile presrećne. Vrhovni sud bi verovatno utvrdio da njihove zabrane nisu usklađene sa Ustavom – kaže profesorka Barić.

Profesorka Barić kaže kako nije određeno ni šta bi se dogodilo kada bi predsednik umro između izbora elektora i njihovog glasanja za predsednika.

– Nema propisanog pravila jesu li obavezni da glasaju za zamenu osobe koja je umrla, dakle kandidata za potpredsednika, ili nisu, jer to isto nigde ne piše. S obzirom na to da ništa nije zapisano, svaka mogućnost koja ima veze s logikom je zamisliva. Zamislivo je da Vrhovni sud nešto kaže hitno, zamislivo je da Kongres odloži, ali ne možemo reći ‘ovo rešenje je sigurno, to bi bilo tako, Ustav, zakoni ili dosadašnja praksa nalaže tako’. Samo možemo reći koje su verovatne situacije. To je sve nejasno – zaključuje Barić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi