Zašto deca dižu ruku na sebe u školama? "Možda je to mesto gde je kod njih postajala najveća patnja"

Se ne zapitamo kao društvo posle sve učestalijih slučajeva, da li je potrebno da i nastavno osoblje, prosvetni radnici odlaze na psihološke preglede pošto rade neposredno sa decom? Ako vatrogasce šaljemo na psihijatrijski i psihološki pregled, procenu, u sklopu obaveznog pregleda na svake tri godine, kako dozvolimo rad sa decom nekome ko ne prolazi nikakvu procenu?

Dete zivi zivot koje nije biralo i ne bi izabralo da je moglo. Potpuno nametnut zivot koji dete ne moze da promeni ni na koji nacin. Logicno je da, s obzirom da se ne pitaju ni za sta, a imaju potrebu kao svako ljudsko bice da donose odluke koje se ticu njih, da bar zivot i smrt kontrolisu, jer im se cini da je to jedini nacin da oni promene stvari u svom zivotu. Niko ih ni za sta ne pita, zive zivot koji ne zele, a sve moraju. Ako isti pritisak imaju i kod kuce i u skoli, uopste ne iznenadjuje ovakva situacija. Deco, budite buntovnici!