Žena koja je rušila predrasude: Čuveni let preko Atlantika i misteriozna smrt Amelije Erhart (FOTO, VIDEO)

Najpoznatiji pilot svih vremena, prva žena koja je preletela Atlantski okean i dama koja je pokušala da preleti čitav svet. Amelija Erhart!

Retke su osobe koje nisu čule za američku heroinu koja je obeležila ne samo 20. vek, već i čitave generacije uspešnih žena kasnije. Prvi put je letela od 17. do 18. juna 1928. godine sa pilotom Vilmerom Šulcom, kao putnik, a drugi put od 20. do 21. maja 1932. godine kao pilot. Jula 1935. godine preletela je sama razdaljinu od Havaja do Kalifornije za 18 sati i 16 minuta, pri čemu je preletela 3.860 kilometara. Poginula je u oblasti Pacifika prilikom leta oko sveta.

Avion je prvi put videla na jednom sajmu sa svojih 10 godina. Tada nije bila suviše impresionirana, ali desetak godina kasnije slučajno se našla na izložbi aviona koja ju je zauvek promenila. Dok je sa prijateljicom posmatrala kako se avion kreće, nešto u njoj je “kliknulo”, ispričala je kasnije. Iako to tada nije razumela, bila je uverena da joj mali crveni avion nešto poručuje.

Kada je 28. decembra 1920. godine prvi put letela avionom kojim je upravljao pilot Frenk Hoks, znala je da je to to.

– Znala sam da moram da letim – govorila je ona.

Još od detinjstva bilo je izvesno da će se Amelija kroz život suočavati sa muškom publikom, birajući zanimanja koja su prvih decenija 20. veka striktno bila namenjena muškarcima. Još kao mala aktivno se bavila sportom, otac ju je podučavao streljaštvu i rukovanju oružjem, a umesto lutkama, igrala se puškama u ambaru iza svoje kuće.

Erhartova je bila ćerka Samjuela Edvina Stantona Erharta i Amelije Ami. Rođena je 24. jula 1897. godine u Ačisonu u državi Kanzas, u domu njenog dede Alfreda Gideona Otisa, koji je bio bivši savezni sudija i predsednik Ačison štedionice. Amelija je bila drugo dete u braku, nakon što se prvo rodilo mrtvo u avgustu 1896. godine. Delom je bila nemačkog porekla.

Bila je  sjajan jahač, savršeno je plivala i igrala tenis. Naučila je da čita sa četiri godine, a posebno su je privlačile avanturističke knjige. Ocene u školi bile su gotovo uvek odlične – posebno iz prirodnih nauka, istorije i geografije.

NIKADA SE NIJE UKLAPALA U KALUPE

Neprestano se inatila – nosila je pantalone, šišala se na kratko, a odbila je i da po udaji uzme muževljevo prezime, čak ga je nagovorila da on uzme njeno i postane gospodin Erhart.

Kao mala se penjala na drveće, hvatala pacove i trkala se sa dečacima. Zanimljivo je da je već tada primetila podelu koju društvo čini kada su u pitanju zanimanja, pa je zato bila vrlo uzbuđena kada bi u novinama našla članke o  ženama koje su uspele u područjima koja su bila smatrana “muškim”. Sekla je te članke i lepila ih u svoju beležnicu.

U školi je bila bistra i nezavisnog duha. Vredno je radila, a 1916. upisala se na ženski koledž. Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat, Amelija je postala medicinska sestra.

– Tada sam prvi put shvatila šta znači Prvi svetski rat. Umesto novih uniformi i znački, videla sam samo rezultate četvorogodišnje očajne borbe: ljude bez ruku i nogu, paralizovane i slepe – navela je ona.

Nakon završetka rata upisala je medicinu na Univerzitetu Kolumbija, ali je kasnije od toga odustala i odselila se u Kaliforniju, gde su se ponovo spojili njeni razvedeni roditelji. Univerzitet je napustila i zbog finansijskih teškoća.

Ljubav prema medicini na neki način je negovala ulogom medicinske sestre tokom Prvog svetskog rata, a upravo je tada shvatila da je fasciniraju avioni.

Nakon rata, radila je kao socijalni radnik i čuvala svaki novčić kako bi mogla da kupi polovan avion. Od majčine i svoje ušteđevine uspela je da kupi svoj prvi avion jarkožute boje, koji je simbolično nazvala “kanarinac”.

 

PODUHVATI I POZIV KOJI SE NE ODBIJA

Novopečena avijatičarka je bila izuzetno uporna, pa je bez muke oborila visinski rekord za ženske pilote. Popela se na nadmorsku visinu od 4.267 metara i svima stavila do znanja da namerava još dugo na toj visini da ostane.

Amelija se nije zaustavljala. Postala je prva žena koja je preletela razdaljinu između Honolulua i Kalifornije, stigla do Afrike sasvim sama i svojom upornošću zaslužila poziv da bude kopilot na istorijskom letu preko Atlantskog okeana.

Naime, u to vreme već je postojalo nekoliko žena pilota, među kojima se posebno istakla Neta Snuk, prva školovana žena pilot, koja je svoj prvi avion napravila sopstvenim rukama u dvorištu svojih roditelja. Ujedno je bila i Amelijin idol, a kasnije su postale bliske prijateljice. Upravo ju je ona i podučavala letenju.

Amelija je zadržala svoj stari posao, jer od letenja nije mogla da živi, ali tada je jednog popodneva 1928. dobila poziv koji će joj promeniti život. Kako je već dobila pilotsku dozvolu, čime je postala 16. žena na svetu kojoj je to uspelo, i imala nekoliko uspešnih letova, pročuo se glas o njoj. Zato joj je stigla ponuda da bude prva žena koja će preleteti Atlantik.

U periodu od 17. do 18. juna 1928. godine Amelija je zajedno sa Vilmerom Šulcom po prvi put preletala Atlantik za samo 21 sat. Iako je ovim manevrom značajno popela svoje ime na lestvici uvaženih ljudi 20. veka, to joj nije bilo dovoljno. Njena sledeća misija bila je da sama pređe isti taj put. I uspela je u tome.

Javili su joj se ljudi koji su stajali iza te ideje: izdavač Džordž Putnam, koji je planirao da napiše knjigu o tom poduhvatu (a kasnije je postao Amelijin suprug) i piloti Vilmer Šulc i Luis Gordon.

U tom pokušaju su već nastradale tri žene, pa je bilo veoma važno da paze na svaki detalj. Tog 20. maja 1932. godine Amelija je zajedno sa svojim kopilotom u tajnosti poletela iz Harbur Grejsa u Njufaundlendu u Kanadi prema Parizu. Erhartova nije pila kafu ni čaj – održavala se budnom udišući mirišljave soli. Nosila je sa sobom termos sa supom i konzervu soka od paradajza.

Zbog ekstremnih vremenskih uslova, morali su da slete u Londonderi u Severnoj Irskoj na jednu farmu. Uprkos tome, nakon 14 sati i 56 minuta preleteli su Atlantik. Tako je Amelija postala prva žena u istoriji kojoj je to uspelo.

Na ovom letu oborila je nekoliko rekorda: bila je prva žena koja je sama preletela Atlantik, jedina osoba koja ga je preletela dvaput, a to je bila i najveća udaljenost koju je preletela žena, i to za najkraće vreme.

 Pošto je sletela, Amelija je odlikovana svim mogućim priznanjima koja su joj mogla biti dodeljena i slavljena je kao nacionalni heroj.

Dana 11. jula 1935. postala prva žena koja je preletela Tihi okean, ponevši sa sobom samo termos s vrućom čokoladom.

 

IMALA SVOJU MODNU LINIJU, IZDALA KNJIGU

Imala je čak i sopstvenu liniju odeće i sarađivala je i s časopisom “Kosmopolitan”, pružajući mladim devojkama najbolji mogući primer. Napravila je originalnu kolekciju haljina i kostima, posebno orijentisanih na poslovne žene. Ti komadi su prodavani u najvećim modnim kućama u Njujorku.

Popularnost i pojavljivanje u medijima je koristila za aktivnu propagandu svojih stavova i ideja, posebno borbu za jednakost žena. U kratkom vremenu, Amelija je objavila brojne članake o razvoju vazduhoplovstva  u štampi, a držala je i javna predavanja širom zemlje.

Osim što je bila okićena svim odlikovanjima koja je jedna avijatičarka i društvena aktivistkinja mogla u ono vreme da zamisli, dozvoljeno joj je da zasnuje Nacionalnu asocijaciju žena pilota i da čak bude asistent i savetnik za karijeru na jednom univerzitetu u Americi.

Amelija je objavila i knjigu “20 sati, 40 minuta” i putovala je širom SAD da bi je promovisala, a kolega Džordž Putnam pratio ju je na ovim putovanjima.

Zanimljivo je da je postala veoma bliska sa Putnamom. O njemu je izjavila: “Zanimala sam se za avijaciju, kao i on. Voleli smo da budemo napolju, da čitamo, voleli smo sport… Postali smo zavisni jedno od drugog, ali među nama je postojalo samo prijateljstvo, ili sam bar tako mislila na početku. Nisam dugo htela ni sebi da priznam da sam se zaljubila.”

Venčali su se 1931. godine – iste godine kad je Amelija bila spremna da preleti Atlantik po drugi put.

KOBNI LET

Dok se približavao njen 40. rođendan, Amelija se spremala za podvig života. Naime, plan je bio da s pilotom Fredom Nunanom preleti ceo svet i tako postane prva žena u istoriji kojoj je to uspelo.

Amelija i Fred na putovanje su krenuli 2. jula 1937. godine iz Majamija. Stigli su do Nove Gvineje, gde su se odmorili, a potom je pred njima bio najzahtevniji deo puta. Trebalo je da stignu do ostrva Haulend u Tihom okeanu, koje je bilo udaljeno više od 2.000 kilometara od njihove trenutne lokacije. Zato su iz aviona izbacili sve nepotrebne stvari kako bi mogli da koriste što više rezervnog goriva.

Ali vreme nije bilo na njihovoj strani. Amelija je prijavila guste oblake, a nakon toga se neprestano gubila radijska veza s ITASCA-om. U poslednjoj poruci koju je uputila preko radija rekla je da im curi gorivo i da ništa ne mogu da vide zbog oblaka. I tu je izgubljen svaki kontakt s avionom. Amelija i Fred su nestali.

Odmah su počele opsežne potrage za njima, a tadašnji američki predsednik Frenklin Ruzvelt odobrio je četiri miliona dolara za tu akciju.

Nakon dve nedelje, potraga je obustavljena, ali Amelijin muž nije se predavao. Sopstvenim sredstvima je finansirao dalje traganje, čak je kontaktirao i s vidovnjcima.

Erhartova je proglašena mrtvom 5. januara 1939, a u izveštaju se navodi da je ostala bez goriva i pala u okean.

Njeno telo do dana današnjeg nije pronađeno,  ali su pronađeni ostaci aviona, pa su se pojavile i razne spekulacije.

Jedna od njih je da je Amelija za života zapravo bila američki špijun, te da su Japanci oborili njen avion i zarobili je. Ona se 1945. godine ponovo vratila u SAD i živela u tajnosti pod alijasom Iren Kregmih Belam sve do svoje konačne smrti 1982. godine.

Ova žena je stala u red boraca za jednaka prava, slobodu i mišljenje. Na svom primeru dokazala je budućim pokolenjima žena, ne samo u Americi nego i u čitavom svetu, da je moguće izaći na kraj sa predrasudama društva i ukinuti sve stigme.

Pročitajte još

“Nećete vi da ginete, ja ću”: Pilot Milenko Pavlović je iz aviona izvukao mlađeg kolegu i odleteo u legendu

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi