Zemlja ostaje bez večitog leda: Sibir kakav znamo više ne postoji, kuće su uništene, u šumama žive nepoznate vrste

Naučnici su pronašli mikro-crva koji je duboko u ledenom sibirskom permafrostu preživeo više od 45.000 godina u stanju kriptobioze - između života i smrti.

Reanimiran je organizam koji je nastao u vreme vunastih mamuta, sabljozubih tigrova i džinovskih losova i drugih izumrlih životinjskih vrsta iz ledenog doba.

Sibirski permafrost krije mnoge tajne, ali usled globalnog zagrevanja se topi čak i tzv. večni led.

Sibir i severni ruski regioni sve su više na meti klimatskih promena, a situacija je najozbiljnija u arktičkoj oblasti, pokazao je svojevremeno izveštaj međunarodnog Saveta za klimatsku krizu (CCAG).

Arktik se zagreva triput brže nego cela planeta, a visoke temperature utiču i na permafrost, što je posebno zabrinjavajuće

Šta je permafrost?

Permafrost ili “trajni mraz” je zamrznuto tlo koje se na temperaturi ispod nule nalazi najmanje dve godine bez prekida. Sa druge strane, ovakvo stanje može trajati znatno duže, pa i nekoliko hiljada godina.

“Večiti led” je karakterističan za delove kopna oko Severnog pola, posebno za Sibir, Aljasku i severnu Kanadu, ali ga ima i na područjima izuzetno velike nadmorske visine kao što je Tibet. Procenjuje se da se čak jedna četvrtina kopnene površine na severnoj hemisferi nalazi pod permafrostom.

Debljina nije svuda ista, može iznositi manje od jednog metra, ali može ići i do nekoliko kilometara. Svakog leta se otapa, a onda se zimi ponovo zamrzne.

Međutim, danas se dešava da se i takav “trajni” mraz topi.

Godišnje arktičke temperature su danas za tri i po stepena više nego u predindustrijskom dobu, a na nivou Zemlje taj broj je 1,2 stepena.

Permafrost trenutno prekriva oko 65 odsto ruske teritorije, ali se topi usled klimatskih promena. Najdramatičnije je u Čukotki, Jakutiji i Magadanu.

– Naučnici su šokirani time da je toplo vreme, pogodno za topljenje permafrosta, nastupilo 70 godina ranije nego što su pokazivale projekcije – navedeno je u izveštaju.

Takođe, ističe se i da bi Arktik do 2100. godine mogao da izgubi 89 odsto permafrosta.

Šta se u njemu sve krije?

Velike prirodne rezerve metana i drugih gasova staklene bašte su “zaključane” u permafrostu. Osim toga, zaleđeni delovi zemlje, peska i kamenja ponašaju se kao zamrzivač koji čuva brojne ostatke biljaka i životinja, ne dozvoljavajući im da se raspadnu i više hiljada godina.

Tako se, na primer, s vremena na vreme, pojavi vest da je u sibirskom permafrostu pronađena određena (zaleđena) životinja, koja može biti stara i nekoliko desetina hiljada godina.

Jedini razlog zbog čega mogu biti pronađene te životinje jeste to što se led topi, a iz istog razloga se pomenuti gasovi sve više oslobađaju u atmosferu. Time se dodatno ubrzava klimatska kriza.

U kombinaciji sa topljenjem leda i podizanjem nivoa mora, Arktik je doveden do tačke pucanja. Već sada je skoro nemoguće zaustaviti klimatske promene.

Kako se permafrost topi, oslobađaju se hemikalije i bakterije koje su bile pod ledom milenijumima. Naučnici kažu da bi to moglo da podigne nivoe toksične žive u rekama i čak oživi variolu veru i druge bolesti kojih nema generacijama.

Osim toga, topljenje permafrosta može ozbiljno da ošteti gasovode, puteve, aerodrome i drugu vitalnu infrastrukturu. Kako prenosi Moscow times, nuklearna elektrana Bilibino u Čukotki i nekoliko hidrobrana oko Magadana bi mogle da se obruše jer leže na permafrostu.

Ruska područja permafrosta su najveći svetski rezervoar organskog ugljenika koji se pretvara u gas staklene bašte, uključujući metan, nakon otapanja.

Sibir u opasnosti

Aleksander Kozlov, ruski ministar prirodnih resursa, upozorio je da permafrost nestaje, što utiče ne samo na gradove i manja mesta, već i na prostrane nenaseljene regione ruskog Arktika.

– Svaki takav region zna šta ga čeka za 20-30 godina. To će se pretvoriti u čisto poljoprivredno pitanje – rekao je Kozlov za Siberian tajms, dodavši da će regioni morati da se naviknu na novonastale situacije koje prouzrokuju klimatske promene.

 

To bi značilo da će se u Rusiji stvoriti neka nova vrsta poljoprivrednog zemljišta, ali je pitanje koliko će ono zaista biti plodno i koliko brzo će nastati.

Rusija ima ogromnu arktičku zonu, od oko četiri miliona kvadratnih kilometara duž severne granice, sve od zapada do Dalekog istoka.

Šezdeset odsto tog prostranstva čini permafrost, a veliki deo zamrznutog prekrivača nikada nije istraživan.

– Sastoji se od 500 gigatona organskih materija, poput drevnih trava, ali i ostataka životinja, a to je permafrost samo u Jakutiji, tako da je procenjena težina još veća. Smatra se da je u tom smislu veća od postojeće rastuće Zemljine biomase – rekao je Nikita Zimov, direktor Ruske severoistične naučne stanice koja se nalazi blizu Čerskija, na hladnom severu Jakutije.

Godine 2019. ruske vlasti su proračunale da ih otapanje permafrosta godišnje košta od 676 miliona do 2,03 milijarde dolara.

Kada se topi, preti zgradama i infrastrukturi na Arktiku, pucaju cevi, a objekti se urušavaju.

Topljenje večitog leda, uz ostale promene izazvane globalnim zagrevanjem, potpuno preoblikuje Jakutiju.

Leto je u Srednjekolimsku nekada trajalo od 1. juna do 1. septembra, a sada počinje nekoliko nedelja ranije i isto toliko kasnije se završava. Januarske temperature su se ranije kretale oko -59 stepeni celzijusa, a sada su -46.

Prosečna temperatura na godišnjem nivou u Jakutsku je sa -10 stepeni porasla na -7,5 stepeni celzijusa.

Toplije zime i duža leta polako tope smrznutu zemlju koja pokriva 90 odsto Jakutije. Površinski sloj koji se topi leti, a zatim ponovo smrzava zimi, sada ide i do tri metra dubine, dok je ranije najveća dubina iznosila manje od metra.

Obrasci migriranja životinja koje su se ovde lovile vekovima neprestano se menjaju, a gotovo svakog proleća dolazi do ozbiljnih poplava.

Voda koja je već isprala zemljane puteve i podigla leševe iz grobova preti da potpuno poplavi čitava sela.

Urođenici su u većoj opasnosti nego ikada pre. Osećaju se potpuno bespomoćno.

– Sve se menja, ljudi pokušavaju da shvate kako da se prilagode. Treba hladnoća da se vrati, ali sve je toplije i toplije – kazao je Afanasil V. Kudrin (63), poljoprivrednik iz Nalimska, sela sa 525 stanovnika.

Ne samo da su se promenile rute kojima se irvasi kreću, već šume nastanjuju nepoznate vrste insekata i biljaka.

Lovci u Nalimsku, 18 kilometara severno od Srednjekolimska, nekada su ribu skladištili sedam metara duboko u permafrostu koji je predstavljao vrstu prirodnog zamrzivača, a sada meso truli.

 

Selo Berjozovka plavi se svakog proleća već čitavu deceniju. Broji oko 300 stanovnika koji se moraju popeti na brodiće da se ne bi udavili, a Berjozovka je jedino mesto na kojem žive Eveni, ili Lamuti, tungusko-mandžarski narod i tek jedno od brojnih starosedelačkih plemena. Pričalo se o napuštanju sela, ali bi onda izgubili sve, njihova kultura bi nestala.

Meštani su prepušteni sami sebi.

Čak i državnim organizacijama i institutima nedostaju sredstva za komplikovani rad na terenu, neophodan da bi se adekvatno odgovorilo na topljenje trajnog mraza. Ne mogu da izmere ni, na primer, koliko metana mikrobi u otopljenoj zemlji proizvode i tako utiču na globalno zagrevanje.

Dok se večni led topi, delovi zemljišta tonu i transformišu teren u naizmenični niz kratera i bregova – termokarst.

Poljoprivrednici u Jakutiji zamenili su krave domaćim konjima. Oni manje jedu, ali i daju manje mleka, a tržište konjskog mesa je ograničeno. Kada kopitima ne uspeju da prodru kroz naslage snega i leda u potrazi za hranom, umiru.

Nikolaj S. Makarkov (62) odlučio se da zida novu kuću. Umoran je od renoviranja stare, koja je potonula čak četiri puta, rekao je za “Njujork tajms”.

Pre mnogo godina, seoski put išao je ravno, a čitavom njegovom dužinom nizale su se štale. Blatnjava staza ispunjena kraterima sada jedva da podseća na taj put. Napuštene kuće naginju se pod čudnim uglom.

– Kao da je bio rat – kaže Makarkov, čija je nova kuća podignuta od zemlje stubovima ukopanim u permafrost – makar tamo gde ga još ima – skoro pet metara.

– Uskoro neće biti zemljišta na kojem ćemo moći da podignemo kuće u ovom selu. Ja ću živeti još trideset ili četrdeset godina i nadam se da će mi kuća potrajati makar toliko – zaključio je on.

Prete li nam nove epidemije?

Kako se topi tlo koje je bilo zaleđeno hiljadama godina, oslobađaju se virusi i bakterije koje mogu ponovo da ožive. Vrlo je moguće da su mnogi virusi do sada nepoznati čovečanstvu.

Primera radi, 2016. godine, na Jamalu je dečak (12) preminuo, a još oko 20 ljudi je bilo hospitalizovano nakon što su se zarazili antraksom. Veruje se da je pre 75 godina uginuo irvas zaražen antraksom, čija lešina je potom ostala pod ledom, sve dok nije naišao toplotni talas. Tako su se zagadili obližnje zemljište i voda.

Krajem jula ove godine, naučnici su izvestili da su pronašli 28 virusa, dosad nepoznatih, u uzorcima leda koje su prikupili iz glečera na Tibetanskoj visoravni, a bili su zaleđeni proteklih 15.000 godina.

Otkrića su objavljena u naučnom magazinu “Microbiome”, a cilj im je bio da se razume kako su virusi evoluirali tokom vekova.

Kako se navodi, istražena su jezgra sa ledene kape Gulija, na zapadu Kine, 2015. godine. Ledena jezgra su sakupljena na najmanje 6.000 metara iznad nivoa mora. Naučnici su otkrili da je led bio oko 15.000 godina star i da ima genetske kodove 32 zarobljena virusa. Iako su četiri virusa mogla da budu identifikovana, najmanje 28 ih je potpuno nepoznato čovečanstvu.

– Otapanje leda neće dovesti samo do oslobađanja tih drevnih, arhiviranih mikroba i virusa, već će ih u budućnosti pustiti u naše okruženje – pišu istraživači u studiji.

Koliko treba biti zabrinut zbog novih bolesti? Prema jednom argumentu, koliki je tačno rizik je i dalje velika nepoznanica, pa ne bi trebalo da svi budemo uznemireni već da se fokusiramo na već postojeće pretnje klimatskih promena, prenosi BBC.

Pošto se Zemlja zagreva, severnije zemlje će doživeti “procvat” bolesti tipičnih za južnije krajeve poput malarije, kolere ili denga groznice.

Stručnjaci se svakako slažu u tome da rizike ne treba ignorisati samo zato što ih ne možemo “izbrojati”.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi