Začuđujuće istraživanje naučnika: Ljudi će proizvoditi otrov kao zmije?

Mogu li ljudi jednog dana postati otrovni u doslovnom smislu te reči? Mada je malo verovatno da će čovek ubrzo postati opasan kao poskok, najnovije istraživanje pokazalo je kako ljudski organizam ima sve preduslove za proizvodnju otrova. Zapravo, tu mogućnost imaju svi gmizavci.

Stručnjaci su otkrili da niz fleksibilnih gena, kod ljudi većinom povezanih sa pljuvačnim žlezdama, daje odgovor na pitanje kako su otrovne životinje nastale od onih koje nemaju tu posebnu moć.

Amniote 

Tim je pronašao konstelaciju gena koja je česta u više telesnih tkiva kod svih amniota. Amniote su kopneni kičmenjaci (sisari, ptice i gmazovi) koji iznutra oplođuju svoja jajašca ili polažu jaja na kopnu. Mnogi od tih gena povezanih s genima za proizvodnju otrova sudeluju u savijanju proteina, rekao je Barua, što ima smisla jer otrovne životinje moraju proizvesti veliku količinu toksina koji nastaje od belančevina.

Te iste vrste regulatornih gena ima u ljudskoj pljuvačnoj žlezdi, koja takođe u velikim količinama proizvodi belančevine.

– Mi zapravo imamo sve potrebne elemente za proizvodnju otrova. Sada je na redu proces dalje evolucije – kazao je evolucijski genetičar Agneš Barua sa Instituta za nauku i tehnologiju Okinava.

Mnoge vrste životinjskog carstva, poput pauka ili zmija, mogu stvarati otrov. Biolozi su već znali da otrov u ustima tih životinja proizvode modifikovanu pljuvačku, ali je novo istraživanje otkrilo molekularnu mehaniku koja stoji iza te modifikacije, piše “Live Science”.

Fleksibilno oružje

Moć stvaranja otrova je pravi primer fleksibilnosti prirode. Mnoge komponente otrova zajedničke su različitim životinjama. Primera radi, sastavni deo otrova gusenica nalazi se i u zmijskom otrovu.

Naučnici tokom najnovije studije nisu bili fokusirani na same toksine, već na gene koji ih omogućuju. Ti regulatorni geni čine osnovu čitavog sastava stvaranja otrova, ali ga ne proizvode direktno.

Istraživači su prvenstveno započeli sa analizom genoma zmije tajvanskog habua, invazivne vrste na Okinavi.

– Budući da znamo funkciju svih gena kod te zmije, samo smo analizirali koji su geni povezani s onima zaduženima za stvaranje otrova – rekao je Barua.

Od neotrovnih do otrovnih životinja

Drugim rečima, svaki sisar ili gmizavac ima genetsku predispoziciju za stvaranje otrova. S tim da ljudi, zajedno s miševima, već proizvode ključni protein koji se nalazi u mnogim toksinima. Kalikreini, koji se izlučuju u sekretu, ključni su deo mnogih otrova. To je zato što su to vrlo stabilni proteini koji funkcionišu kada su izloženi mutaciji. Na taj način lako dolazi do korisnih mutacija kalikreina koje čine otrov bolnijim i smrtonosnijim.

– Nije slučajno da je kalikrein najproširenija komponenta u otrovima životinjskog carstva, jer je u bilo kojm obliku vrlo aktivan enzim – rekao je Brajan Fraj, biohemičar specijalizovan za otrove sa Univerziteta Kvinslend u Australiji.

Kalikreini su stoga prirodno polazište za hipotetski nastanak otrovnih ljudi.

– Ljudi moraju biti otrovni da bi preživeli. Možda ćemo u budućnosti imati sve veće količine kalikreina – našalio se Barua.

Mada zvuči primamljivo da jednoga dana postanemo uistinu otrovni, malo je verovatno da će do toga doći. Otrov se kod životinja razvija kao metoda odbrane ili kao način zarobljavanja plena, a mi za sada pomoću poljoprivrede vrlo dobro funkcionišemo i bez tog pomagala.

Pročitajte još:

Preminuo višestruki ubica po kojem je snimljen čuveni horor film

Ubica iz Azije harao i na Balkanu: Zmija brutalno ubijao žrtve, na kraju jedva osuđen

Šta znači kada sanjate da vam gori kuća ili da vas je ujela zmija

Mali broj otrovnih sisara

Mali broj sisara je otrovan. Slepi miševi, s otrovnim sekretom koji sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, koriste svoje hemijsko oružje kako bi se lakše i efikasnije hranili prilikom ugriza. Otrovne rovčice mogu pomoću otrova omamiti plen koji je veći od njih te ga zatim ubiti. Oni takođe, otrovom paralizuju plen kako bi ga spremili za kasnije.

Kljunar ima otrov na zadnjim nogama te ga uglavnom koristi u borbi s drugim kljunarima za teritoriju ili ženke.

Ljudi su izumeli alate, oružje i društvene strukture koji odrađuju većinu tih poslova bez potrebe za otrovnim očnjacima. A otrov je takođe skup, rekao je Fraj. Za izgradnju i savijanje svih tih proteina potrebna je velika energija. Iz tog razloga životinjama često treba neko vreme da nadoknade iskorišćeni otrov te ta sposobnost nestaje ako se duže vremena ne koristi.

Postoje vrste morskih zmija koje imaju ostatke otrovnih žlezda, ali koje više nisu otrovne jer su se prebacile s hranjenja ribom na hranjenje ribljim jajima, za šta im nije potreban otrovan ugriz.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi