Za američki pakao kriva je i korona: Kako je divljanje požara povezano sa pandemijom

Rekordno visoke temperature i izrazita suša doprineli su tome da ovo bude jedna od najgorih godina za američku divljinu. Vatrogasci se danima bore sa požarom koji divlja na 600 kvadratnih kilometara na jugu Oregona, pokušavajući da sačuvaju živote životinja koje naseljavaju ove šume.

Samo u julu 33.491 požar spalio je 7560 kvadratnih kilometara, dok širom 12 država ove nedelje bukti 59 velikih požara na površini od 3500 kvadratnih kilometara. Ovo je rekordni broj požara u poslednjih 10 godina, što je zastrašujuća najava “sezone požara” koja dostiže vrhunac na jesen, dok na mnogim mestima požari postaju pojava koja traje cele godine.

Pročitajte još

Jezive scene požara iz kovid bolnice: Najmanje 60 mrtvih, zdravstveni radnici iznose ugljenisana tela (VIDEO)

Države poput Oregona već su izuzetno suve, što dodatno doprinosi velikim požarima – 100 odsto teritorije države je neobično suvo, dok je više od 86 odsto u uslovima ekstremne suše, u poređenju sa 47 odsto prošle godine. Trenutno je 58 odsto teritorije SAD obuhvaćeno sušom.

Suvoća i toplota pretvaraju drveće u šibice. Kada se stabla zagreju na više od 150 stepeni celizijusa, njihove ćelije se raspadaju i oslobađaju se jedinjenja koja vidimo kao “dim”. Ti gasovi sadrže ugljovodonike – ista jedinjenja koja se nalaze u benzinu – koji sagorevaju sve više što se više greju.

Ali nešto mora da bude inicijalna varnica, a to nešto smo najčešće mi. Prošle godine 91 odsto požara izazvali su ljudi, što je za 83 odsto više od perioda pre dve decenije. Požari koje su izazvali ljudi sada spaljuju tri i po puta više zemlje nego pre dve decenije, utrostručujući dužinu trajanja sezone požara. Logorske vatre, spaljene gomile smeća, pucanje u metu, vozila kojima upravljamo mogu stvoriti varnice koje se pretvaraju u divlje požare koji gutaju šume koje su izazivači vatre želeli da očuvaju.

Osim klimatskih promena koje utiču na okruženje tako što se stvara sirovina za požare, ljusko ponašanje se menjalo na razne načine, što je doprinelo da požari budu češći i opasniji. Promena u načinu života, načinu rekreiranja i u drugim aspektima životnog stila, koja je posledica pandemije koronavirusa, pojačala je opasnost od požara.

Tokom 2020. Amerikanci su češće posećivali šume i išli u prirodu kako bi se razonodili pošto su mnogi objekti bili zatvoreni – šime su poslate igrališta, izletišta za okupljanje sa prijateljima i mesta koja su zamenila teretane. Mnogi ljudi su otkrili lepote prirode i počeli da češće odlaze u parkove i šume, pa je i broj “vatrenih incidenata” porastao.

Prošle godine je, zbog zahteva za socijalno distanciranje, rekreacija na otvorenom postala jedna od nekoliko sigurnih opcija za odmor, pa se oko 94,5 miliona stanovnika SAD odlučilo za kampovanje. Više od 20 odsto ovih porodica prvi put je spavalo na otvorenom. Sada se očekuje da će broj izletnika samo rasti iz godine u godinu. Prošlog meseca broj ljudi koji su posetili Nacionalni park Jelouston porastao je za 14 odsto u odnosu na isti preriod 2019. godine, pre pandemije, dok je broj kampera u mnogim parkovima više nego duplo veći u odnosu na period pre pandemije.

Mnogi su odlučili da novouspostavljenu vezu sa prirodom očuvaju i u budućnosti. Tokom pandemije veliki broj ljudi preselio se u toplija mesta kako bi bili bliži porodici i kako bi im priroda bila dostupnija – uglavnom na zapadu i jugu. Selidba u regije u kojima postoji najveći rizik od požara dovodi veći deo stanovništva u rizik.

Šumski požari ne ograničavaju se samo na šume, nego mogu da se prošire i u naseljene oblasti, a danas 40 miliona Amerikanaca živi u oblastima koje su pod rizikom od požara. Veliki broj kuća izgrađen je u blizini šuma koje su nekad bile vlažne, a koje je zamenilo suvo drveće pogodno za vatru.

Osim toga, ljudi nisu svesni da su oni regulatori požara. Mi kontrolišemo požare direktno i indirektno, stvarajući klimatske i fizičke uslove za njih. Mi pokrećemo požare, usmerevamo njihov put i ograničavamo njihovu jačinu, a mi ih i zaustavljamo.

Kao što su maske i socijalno distanciranje bili efikasni u usporavanju širenja koronavirusa, najefikasniji načini pripreme za ovogodišnju sezonu požara zapravo su oni najjednostavniji: potrebno je da potpuno ugasite vatru koju ste ložili, da bezbedno odložite brikete nakon dvorišnih roštilja, da ne vozite preko suve trave, da pripremite svoj dom u slučaju požara, budete spremni za evakuaciju u slučaju nužde i podržite aktiviste koji se zalažu za smanjenje emisija ugljen-dioksida, koje doprinose formiranju uslova pogodnih za požare.

Kao mnoge prirodne katastrofe, i požari najviše pogađaju one koji su najugroženiji. Zato je važno da se svi pridržavaju navedenih saveta, naročito sada kad je Amerika zarobljena u toplotnom talasu.

Pročitajte još

Austrija hoće da vakciniše i na grobljima uz slogan “Imunizacija umesto ležanja na ovom mestu”

Ova godina bi mogla da bude najopasnija u istoriji Amerike kada je reč o požarima, koji ovu zemlju koštaju milijarde dolara. Bekstvo od kovida 19 gurnulo je SAD u užarenu peć, zbog čega sve veći broj aktivista za zaštitu životne sredine apeluje na ljude da budu pažljiviji u kontaktu sa prirodom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi