Pet zemalja podiglo je krivične prijave protiv njega: Kako je došlo do izbora kontroverznog zvaničnika za predsednika Interpola

25.11.2021

16:22

0

Ujedinjeni Arapski Emirati godinama su radili na tome

Pet zemalja podiglo je krivične prijave protiv njega: Kako je došlo do izbora kontroverznog zvaničnika za predsednika Interpola
Tanjug/AP Photo/Francisco Seco

Međunarodna policijska agencija Interpol izabrala je danas za svog predsednika generalnog inspektora Ministarstva unutrašnjih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata Ahmeda Nasera al Raisija.

To je objavljeno na Interpolovom nalogu na Tviteru, a o njegovom izboru pisala je i državna novinska agencija UAE.

Izbor za četvorogodišnji mandat odigrao se tokom godišnje Generalne skupštine Interpola u Istanbulu, na kojoj su učestvovali predstavnici svih 195 članica.

Mediji su odmah počeli da pišu da je reč o kontroverznom zvaničniku iz UAE, kojeg su grupe za ljudska prava optužile da je umešan u mučenje pritvorenika i proizvoljno zatvaranje ljudi u svojoj zemlji.

Kako se navodi, protiv Al Raisija su podignute krivične prijave u pet zemalja, uključujući Francusku, u kojoj je sedište Interpola.

Izbor predsednika Interpola privlači veliku pažnju otkad je prvi kineski predsednik tog tela, Meng Hongvej, nestao na polovini svog četvorogodišnjeg mandata na povratku u Kinu 2018. godine. Kasnije je utvrđeno da je priveden i optužen za mito i druga krivična dela.

AP Photo/Laurent Cipriani, File
 

 

Za potpredsednika Interpola za Severnu i Južnu Afriku izabran je Valdesi Urkiza, dok je na mesto potpredsednika Interpola za Afriku postavljen Garba Baba Umar.

Kako je došlo do izbora Ahmeda al Raisija

Al Raisi je do sada bio glavni inspektor u Ministarstvu unutrašnjih poslova UAE. Mnogi ga smatraju simbolom agresivnog bezbednosnog aparata, u kom se hapse, pa čak i zlostavljaju kritičari vlade.

Al Raisi se dovodi u vezu sa mučenjem visokoprofilisanih političkih zatvorenika u svojoj državi, uključujući Ahmeda Mansura, disidenta iz Emirata, i Majkla Hedžisa, britanskog akademika koji je 2018. optužen za špijunažu i osuđen na doživotni zatvor. Hedžis je kasnije pomilovan, ali je Mansur ostao u zatvoru u Abu Dabiju u „srednjovekovnim uslovima, bez pristupa lekaru, vodi i sanitarnim prostorijama".

Kritičari strahuju da bi on mogao da iskoristi Interpolov globalni domet da privede prognane disidente, pa čak i domaće političke protivnike, umesto da lovi krijumčare droge, trgovce ljudima, osumnjičene za ratne zločine i navodne ekstremiste.

Al Raisijeva kandidatura naišla je na negodovanje u Evropi. Francuski poslanici su direktno apelovali na predsednika Emanuela Makrona da interveniše, dok su nemački funkcioneri tvrdili da je njegova nominacija u suprotnosti sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.

I nekoliko članova Evropskog parlamenta javno se usprotivilo njegovom imenovanju.

- Izbor generala Al Raisija potkopao bi misiju i reputaciju Interpola i ozbiljno bi uticao na sposobnost organizacije da efikasno obavlja svoju misiju - napisali su parlamentarci EU u pismu predsedniku Evropske komisije.

U oktobru 2020. čak 19 nevladinih organizacija, uključujući „Hjuman rajts voč", izrazilo je zabrinutost zbog mogućeg izbora Al Raisija, koga su opisali kao „deo bezbednosnog aparata koji nastavlja da sistematski cilja miroljubive kritičare“.

Ahmed al-Raisi; AP Photo/Laurent Cipriani, File
 

Protiv generala iz UAE u poslednjih nekoliko meseci podnete su pritužbe za „torturu“ u Francuskoj i Turskoj, koja je ove nedelje domaćin Generalne skupštine Interpola u Istanbulu.

Kako UAE već nekoliko godina unazad finansiraju Interpol, upućenima ovo imenovanje nije iznenađenje. Bilo je i javnih optužbi da je Abu Dabi zloupotrebio Interpolov sistem takozvanih crvenih obaveštenja za osumnjičene koji se traže da bi progonio političke disidente.

Ujedinjeni Arapski Emirati su 2015. godine počeli velikodušno da finansiraju Interpol. Mnogi su se pitali da li ta država želi da na taj način kupi uticaj u toj međunarodnoj organizaciji, a danas je ova zemlja po iznosu koji uplaćuje Interpolu odmah iza SAD.

UAE su 2017. godine dali donaciju od 50 miliona evra Interpolovoj Fondaciji za bezbedniji svet, neprofitnoj organizaciji sa kancelarijama u Ženevi koju Dejvid Kalvert-Smit, bivši direktor javnog tužilaštva u Velikoj Britaniji, opisuje kao kanal kojim se novac iz vlade UAE prenosi u Interpol.

Ovo imenovanje Al Raisija čini prvim kandidatom sa Bliskog istoka koji je izabran na tu funkciju od osnivanja globalne agencije za borbu protiv kriminala dvadesetih godina.

Al Raisi je posle izbora izjavio da želi da iskoristi svoj četvorogodišnji mandat za modernizaciju Interpola.

Čime se bavi Interpol?

Međunarodna kriminalističko-policijska organizacija osnovana je 1923. godine u Beču, a sedište joj je u Lionu u Francuskoj. U nju su trenutno uključene 194 države i ona je posle Ujedinjenih nacija druga najveća međuvladina organizacija na svetu.

Njen cilj je da bude produžena ruka svih institucija u zemljama članicama u borbi protiv kriminala. To se odvija kroz razmenu podataka i informacija o osobama na poternicama i traženim organizacijama.

AP Photo/Laurent Cipriani, File
 

Svaka država članica ima centralnu nacionalnu kancelariju koja je zadužena za komunikaciju sa Interpolom, čije je najjače oružje poternica, to jest zahtevanje od zemalja članica da uhapse određenu osobu ukoliko se nalazi u okviru njihovih granica.

Zadatak Interola je i obuka policajaca i carinika iz celog sveta. Do 2011. organizaciju su finansirale isključivo države članice, a budžet je iznosio oko 48 miliona evra, što se promenilo tokom mandata Amerikanca Ronalda Noblea, koji je bio generalni sekretar od 2000. do 2014.

Model finansiranja je izmenjen, pa je FIFA tako 2012. donirala Interpolu 20 miliona evra, od faramaceutskih kuća dobio je još 4,5 miliona, dok je pozamašnu svotu izdvojila i duvanska kompanija "Filip Moris". Dve godine kasnije države članice su odlučile da je budžet moguće dopuniti i uplatama iz privrede.

Crvena poternica

Skoro od svog osnivanja Interpol se suočava sa kritikama, od kojih se najčešće provlači veliki uticaj autoritarnih država na njega. Prema statutu ove organizacije, zabranjeno je pomaganje u slučaju politički motivisanih delikata i u verskim i vojnim pitanjima, što je od suštinske važnosti za neometanu saradnju između država sa drugačijim političkim sistemima i religijama.

U praksi se to sprovodi drugačije. Od osamdesetih moguće je da se procena političkih krivičnih dela prepusti državama, dok se to ispoljava kroz crvenu poternicu. Reč je o zahtevu države članice da se utvrdi gde se određena osoba nalazi i da se uhapsi. Crvena poternica bazira se na važećem nacionalnom nalogu za hapšenje i izdaje se policijskim organima širom sveta.

Posebno veliku buru izazvala je crvena poternica raspisana za književnikom turskog porekla Doganom Akhanlijem, koji je godinama živeo u Kelnu. On je zbog crvene potrenice koju je izdala Turska privremno uhapšen u leto 2017. godine dok je bio na odmoru u Španiji. Tada je nemačka kancelarka Angela Merkel optužila tursku vladu za zloupotrebu Interpola, a optužbama se pridružio i američki trust mozgova „Heritage Foundation“, rekavši da turska vlada spada među najaktivnije u istoriji kada je reč o korišćenju Interpola za sopstvene ciljeve.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi