Politički mag: Kako je Angela Merkel povlačeći pažljive poteze ostala na čelu Nemačke 16 godina

23.09.2021

21:30 >> 08:33

0

Posle četiri mandata trenutno najuticajnija figura u Evropskoj uniji i najpopularnija političarka u ovoj zemlji povlači se sa mesta kancelarke, a mnogi se pl

Politički mag: Kako je Angela Merkel povlačeći pažljive poteze ostala na čelu Nemačke 16 godina
Angela Merkel; Profimedia

Sa sigurnošću se može reći da nijedan lider nije učinio više za dobru reputaciju Nemačke u svetu od Angele Merkel, dame koja je 16 godina provela na mestu kancelarke ove države bez obzira na sve potrese i izazove koji su se našli pred njom.

Kao vešti pregovarač, vođa koji zna šta radi u određenom trenutku, žena koja shvata kad treba da se povuče i prizna grešku, predvodnica koja se osmelila da bude čelične ruke i diplomatkinja koja je našla recept da održi dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i da u isto vreme sarađuje sa Rusijom i Kinom, uspela je da ostane na čelu zemlje deceniju i po.

Pročitajte još

Povremeno je bila i predmet podmeha, pisalo se o njenom načinu oblačenja i pehovima, mnogi su smatrali da je neke od stvari zbog kojih je nasmejala svet namerno uradila samo kako bi Nemačku predstavila u drugačijem svetlu, što je bio ekstremno težak zadatak posle nacističke epizode kroz koju je država prošla samo šest decenija pre njenog dolaska na vlast.

Rođena je 17. jula 1954. godine u Hamburgu kao Angela Dorotea Kazner, u porodici luteranskog sveštenika Horsta Kaznera i učiteljice Herlind Kazner. Od 1973. studirala je fiziku u Lajpcigu na Univerzitetu Karl Marks, gde je upoznala svog prvog supruga, Urliha Merkela, čije prezime je zadržala do danas. Tokom njihovog kratkog braka, koji je trajao od 1977. do 1982, završila je fakultet i zaposlila se na fakultetskoj akademiji na Centralnom institutu za fizičku hemiju pri Akademiji nauka u tadašnjem Istočnom Berlinu. Doktorirala je 1986. na temi brzinskih konstanti kod jednostavnih ugljovodonika.

Angela Merkel; Profimedia

Dok je studirala dobijala je ponude da sarađuje sa Štazijem, Ministarstvom za državnu bezbednost NDR, glavnom tajnom obaveštajnom službom Nemačke Demokratske Republike i ujedno organizacijom za progon takozvanih političkih prestupnika. Ipak, ona je takvu saradnju kategorički odbijala, a mnogi spekulišu da je razlog za to pomirljiv stav njenog oca sveštenika prema režimu.

Drugog muža Joakima Zauera upoznala je nešto pre 1989. i sa njim je ostala do danas. Venčali su se 1998, baš kada je ona ušla u visoku politiku. Niko nije znao za njihovo venčanje, a javnost je o tome obaveštena tek posle nekoliko dana u oglasu malog formata u “Frankfurter algemajne cajtungu”.

Politički uspon

Politička karijera Angele Merkel počela je odmah posle pada Berlinskog zida 1989. Tada se ona priključila novoosnovanoj organizaciji Demokratsko buđenje, u kojoj je 1990. postala portparol. Kasnije se stranka pridružila konzervativnom Savezu za Nemačku, koji je bio u koaliciji sa Nemačkom socijalnom unijom (DSU) i Hrišćanskom demokratkom unijom (CDU). Stranka je na izborima osvojila dovoljno glasova da postane deo vlade, nakon čega je počeo i uspon Merkelove.

Članica CDU postala je u avgustu 1990, a na prvim izborima nakon ujedinjenja Nemačke osvojila je mesto u Bundestagu i postala jedna od omiljenih članica partije tadašnjeg kancelara Helmuta Kola. On ju je postavio za prvu ministarku za žene i omladinu, što je izazvalo ogromnu pažnju u nemačkoj javnosti, što zbog njenih godina, što zbog toga što je došla iz Istočne Nemačke, a prilike su po tom pitanju još bile osetljive. Mediji su joj brzo nadenuli nadimak “Kolova devojčica”.

Angela Merkel; Profimedia

Merkelova je 1997, za vreme kancelara Gerharda Šredera, postala generalni sekretar CDU, a onda je usledio vrtoglavi uspon u karijeri. Na čelo stranke došla je 2000. godine, a ambiciju da postane prva žena na mestu kancelara u istoriji Nemačke ispoljila je već 2002. godine. Međutim, njena partija je za kandidata izabrala Edmunda Štojbera iz sestrinske Hrišćansko-socijalne unije, ali je to bio pogrešan potez – koalicija je izgubila na izborima i Angela Merkel je završila u opoziciji.

Novi generalni izbori raspisani su već krajem 2005, nakon što je vladajuća većina izgubila poverenje, i na novom glasanju je bilo potpuno jasno ko će biti novi kancelar. Angela Merkel je 22. novembra 2005. postala prva žena na mestu nemačkog kancelara i u 51. godini najmlađa osoba na toj poziciji, na kojoj je ostala čak četiri mandata, skoro punih 16 godina.

Decenija i po odlučne vladavine

Sve četiri vlade na čijem je čelu bila bile su koalicione – tri puta je postigla dogovor sa socijaldemokratama i jednom s liberalima. Iako su bile na vlasti, sve stranke u koaliciji s CDU/CSU i moćnom Angelom Merkel na čelu vlade bile su u njenoj senci. Iako su socijaldemokrate zaslužne za neke odluke koje su poboljšale kvalitet života Nemaca, sve zasluge su pripisane kancelarki.

Bez obzira na to što je okarakterisana kao pragmatična, odlučna i nepretenciozna, nisu sve njene odluke dočekane sa oduševljenjem. Ostaće zapamćena kao jedan od retkih političara koji su umeli da se nose sa Donaldom Trampom i Silvijom Berluskonijem, ali i kao liderka koja je 2015. kontroverznom odlukom da primi migrante u Nemačku naišla na oštre kritike javnosti, zbog čega je na sledećim izborima ostala bez velikog broja glasova, koji su pripali Alternativi za Nemačku (AfD).

Angela Merkel; Profimedia

U prvom mandatu, CDU/CSU sklopio je koaliciju sa SPD, dok su socijaldemokrate na izborima 2009. ostvarile najgori rezultat u istoriji od 1949, zbog čega je Merkelova mogla da formira vladu sa partnerom kojeg je želela, liberalnom Strankom slobodnih demokrata (FDP).

Njen drugi mandat obeležila je dužnička kriza u evrozoni u čijem rešavanju je nemačka kancelarka imala važnu ulogu. Zajedno sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem zalagala se za štednju sa ciljem oporavka oštećene evropske ekonomije. Najvidljiviji uspeh Merkelove u toj areni bilo je stupanje na snagu fiskalnog dogovora u januaru 2013, koji je obavezivao vlade potpisnica da rade u okviru specifičnih merila uravnoteženog budžeta.

Na federalnim izborima u septembru 2013. savez CDU/CSU osvojio je impresivnu pobedu, dobivši skoro 42 odsto glasova. Kako koalicioni partner FDP nije uspeo da pređe cenzus, ne osvojivši potrebnih pet odsto glasova, Angela Merkel je mogla da formira vladu samo sa SPD i Zelenima, koji nisu bili poželjni partneri. Posle pregovora koji su trajali više od dva meseca postignut je dogovor sa socijaldemokratama.

Olaf Šolc i Angela Merkel; Profimedia

Oslabljena evropska ekonomija nastavila je da slabi tokom njenog trećeg mandata, a zemlje članice konstantno su bile zabrinute zbog mogućnosti da Grčka izađe iz zone evra. Na ovu krizu nadovezala se još jedna – krimska. Rusija je u februaru 2014. anektirala Krim, koji je do tada bio ukrajinska autonomna republika. Merkelova se tada pridružila drugim zapadnim liderima optužujući Rusiju da direktno podstiče sukob. Predvodila je napore EU da uvede sankcije Rusiji i učestvovala je u brojnim višestranačkim diskusijama u pokušaju da povrati mir u regionu.

Nedugo zatim suočila se sa najvećom evropskom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata, kada su stotine hiljada migranata koji su bežali od sukoba u Siriji, Avganistanu i drugim zemljama nagrnule na granice EU. Iako je tvrdila da će Nemačka zadržati svoje granice otvorene zbog humanitarne krize, privremeno je suspendovala Šengenski sporazum i ponovo uvela graničnu kontrolu sa Austrijom u septembru 2015.

Pročitajte još

Više od milion migranata ušlo je u Nemačku 2015. godine, a stranka Angele Merkel platila je za to političku cenu. Na ulicama su divljali protesti zbog migranata, a od ovog besa najviše je profitirala Alternativa za Nemačku, koja se u septembru 2016. na regionalnim izborima u kancelarkinoj rodnoj državi Meklenburg – Zapadna Pomeranija plasirala na drugo mesto, ispred CDU, nakon čega je CDU istisnut iz koalicije lokalnih vlada u Berlinu, ostvarivši najgori izborni rezultat u prestonici.

Nacionalistički stavovi doprineli su uspehu kampanje onih koji su se zalagali za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije (u junu 2016) i doveli Donalda Trampa do pobede na američkim predsedničkim izborima (novembar 2016), ali je Merkelova nastavila da teži centru, najavljujući da će se boriti za četvrti mandat. Ta strategija je, po svemu sudeći, urodila plodom, i CDU je pobedio na regionalnim izborima u Sarlandu i u tradicionalnom uporištu SPD, Severnoj Rajni – Vestfaliji.

Merkelova je mnoge iznenadila kada je u junu 2017. odustala od otvorenog glasanja u Bundestagu o legalizaciji istopolnih brakova. Nekoliko dana kasnije zakonodavci su odobrili tu meru, što je naišlo na široku podršku nemačkog stanovništva. Iako je Merkelova glasala protiv zakona, njegovim usvajanjem uklonjena je potencijalna prepreka između CDU/CSU i partija kojima je ravnopravnost na polju braka bila preduslov svakog mogućeg koalicionog sporazuma nakon opštih izbora u septembru 2017. godine.

Profimedia

Tako je Merkelova sebi otvorila put za četvrti mandat. CDU/CSU i SPD, dve najveće partije u Nemačkoj, osvojile su zajedno tek nešto više od 50 odsto glasova. SPD je prvo planirao da završi u opoziciji, ali se posle višemesečnih pregovora predomislio. Razgovori su okončani tek u februaru 2018, kada je Merkelova pristala da poveri SPD ministarstva spoljnih poslova i finansija.

Dobri odnosi s Kinom i Rusijom

Angela Merkel je tokom svoje vladavine uspela da održi dobre odnose sa Kinom i Rusijom, bez obzira na drastično zaoštravanje odnosa Zapada i ovih dveju sila. Misleći na nemačku privredu koja je u dobroj meri zavisila od istočnih sila, Merkelova je uspevala da balansira između partnerstva sa Amerikom i poslovanja sa Kinom i Rusijom.

Imajući u vidu zategnute odnose u svetu, ovo se može smatrati njenim svojevrsnim doprinosom stabilnosti u svetu, jer na kraju nije dozvolila da Evropa postane instrument tuđih interesa. Izdejstvovala je da i gasovod “Severni tok 2” na kraju ipak bude izgrađen, uprkos pokušajima Sjedinjenih Američkih Država da to spreče, kako bi time bilo sprečeno i zbližavanje Berlina i Moskve.

Ipak, Nemačka i Evropska unija nastavile su da u dobroj meri zavise od SAD, a stepen autonomije svoje zemlje i zajednice 27 država nije uspela da poveća čak ni žena koja je 16 godina bila jedna od najuticajnijih figura u svetskoj politici.

Angela Merkel i Vladimir Putin 2018. godine; Profimedia

Merkelova je tokom karijere na čelu zemlje dočekala četvoricu američkih predsednika, a sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom uspela je da održi odnose na kakvim su svi samo mogli da joj pozavide, uprkos činjenici da je zbog toga trpela i mnogobrojne kritike.

Tečno govori engleski i ruski, pa je tako sa Putinom često razgovarala i na njegovom maternjem jeziku.

Kraj jedne ere

Odluku o povlačenju iz politike Angela Merkel saopštila je na jesen 2018, kada je CDU prošao loše na izborima u nekoliko saveznih pokrajina, dok je AfD zbog kancelarkine izbegličke politike ostvario rekordne rezultate.

Bez obzira na to, ona je i dalje najcenjeniji političar u Nemačkoj i mnogi bi želeli da je ponovo vide na poziciji kancelarke. Njen naslednik na čelu stranke nije ni približno popularan kao ona.

Pročitajte još

Ime novog nemačkog kancelara biće poznato nakon generalnih izbora koji su zakazani za 26. septembar, ali se mnogi politički komentatori slažu da trenutno nema dovoljno jakog i harizmatičnog kandidata koji bi zemlju mogao da vodi tako odlučno kao nemačka “muti” Angela Merkel.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti