Angela Merkel odlazi, narod dobija novog kancelara: Kako funkcioniše izborni sistem u Nemačkoj

Posle 16 godina vlasti Angele Merkel, Nemačka će u narednih nekoliko dana ili nedelja dobiti novog kancelara. Ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da će ovi parlamentarni izbori, zakazani za nedelju, 26. septembar, biti jedni od najneizvesnijih u istoriji zemlje, a narod koji će tog dana izađi na biračka mesta neće direktno odlučivati o tome ko će biti budući kancelar.

Nemački izborni sistem je malo komplikovaniji od sistema u drugim zemljama, pa može da se desi da Angela Merkel ostane kancelarka i narednih nekoliko meseci, dok se stranke koje pređu cenzus ne dogovore ko će da je zameni.

Pročitajte još

Mrlje nejakih rivala mu dobro poslužile: Kako je Olaf Šolc postao favorit za kancelara Nemačke?

Kako se glasa?

Složen nemački sistem osigurava da rezultati glasanja tačno odražavaju izbor birača, i da poslanici budu čvrsto povezani s lokalnim područjem u kom su izabrani.

Međutim, on ima nezgodnu nuspojavu – Bundestag, ili donji dom, koji varira u veličini i može biti mnogo veći od minimalnih 598 poslanika. On ih sada ima rekordnih 709, te je veći i od Evropskog parlamenta.

Sve usitnjeniji politički krajolik Nemačke vodi ka tome da broj poslanika dalje raste, što uzrokuje veće troškove i čak stvara probleme s njihovim smeštajem.

Izborni sistem u Nemačkoj složena je kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema koji se naziva “personalizovani proporcionalni sistem”. To znači da jedan birač ima pravo na dva glasa, odnosno da prvo glasa za kandidata u svojoj izbornoj jedinici po većinskom sistemu, a potom za izbornu listu političke partije po proporcionalnom sistemu.

Polovina mandata u Bundestagu osvaja se direktno, sistemom relativne većine u 299 izbornih jedinica. U Bundestag ide kandidat sa osvojenim najvećim brojem glasova, što odgovara velikim strankama.

Drugi glas birači dodeljuju jednoj stranačkoj listi u svakoj od saveznih pokrajina. Tu je na snazi proporcionalni sistem sa izbornim pragom od pet odsto. Ono što je zanimljivo jeste da birači često ne glasaju oba puta za istu stranku, iako to mogu da urade.

Dakle, “prvim glasom” građanin bira kandidata u svom izbornom okrugu, i to po relativnom većinskom sistemu – izabran bude onaj ko dobije najviše glasova, dok “drugim glasom” odlučuje o poslaniku koji će preko takozvane pokrajinske stranačke liste ući u Bundestag.

Glasovi iz pojedinačnih izbornih okruga i oni koji su dati pokrajinskim partijskim listama potom se preračunavaju tako da sastav Bundestaga bude u skladu sa podelom glasova na pojedinačne stranke.

Dakle, polovina mesta ide direktno izabranim poslanicima – po jedan u svakoj od 299 izbornih jedinica – koji se biraju prostom većinom. Ostalih bar 299 mesta ide kandidatima na izabranim stranačkim listama. To glasanje je presudno jer određuje procenat mandata koje svaka stranka osvaja u donjem domu, što posle značajno utiče na izbor kancelara.

Ako neka stranka osvoji više mandata direktnim glasanjem nego kao lista stranke, ona zadržava dodatna mesta, ali sistem dodaje mesta ostalim strankama kako bi se očuvao proporcionalni broj.

Cilj ovakvog izbornog sistema jeste da se, preko pokrajinskih lista, svim strankama omogući da u parlamentu budu zastupljene u skladu sa brojem glasova koje su dobile. Sa druge strane, direktni izbor u izbornim okruzima građanima omogućuje da se opredele za određene političare.

Koje stranke su trenutno u parlamentu?

Otkad su 1983. u savezni parlamet ušli i Zeleni, u Bundestagu je zastupljeno šest stranaka.

Na prvom mestu tu su konzervativne stranke koje čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i njena sestrinska partija, Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koja sa skoro istim programom deluje samo u saveznoj pokrajini Bavarskoj.

Osim njih, u Bundestagu su Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), koja je ušla u koaliciju sa konzervativcima, kao i tri opozicione stranke: Zeleni, Slobodna demokratska partija (FDP, Liberali) i Levica.

Ko bira kancelara?

Glasači u Nemačkoj ne biraju direktno kancelara, osobu koja će biti na čelu vlade i imati najveća ovlašćenja.

Vladu najčešće formira kandidat iz stranke koja osvoji najviše glasova, dok predsednik, koji u Nemačkoj ima ceremonijalnu ulogu, predstavlja tu osobu kao kandidata za kancelara. Nakon toga novoizabrani poslanici tajnim glasanjem odlučuju o tome da li će on biti na čelu vlade.

Kako jedna stranka obično nema većinu da sama formira vladu, ona mora da uđe u koaliciju sa jednom ili dve partije, s kojima se dogovara i o tome iz čijih redova će biti novi kancelar, pa tajno glasanje uglavnom nije toliko neizvesno.

U ovom slučaju, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, može se desiti da vladu formiraju i četiri stranke, pa da onda na njeno čelo dođe kandidat partije koja je dobila najveći broj glasova.

Kancelarski mandat traje četiri godine, a u Nemačkoj ne postoji ograničenje u broju mandata koje jedan kancelar može da ima.

Parlament prvi put mora da se sazove najkasnije mesec dana posle glasanja, tako da će Nemačka novu vladu dobiti u najgorem slučaju 26. oktobra.

Šta je nemačkim glasačima najvažnije?

Građani smatraju da su četiri najveća problema u Nemačkoj zaštita životne sredine i klimatske promene (33 odsto), doseljavanje (22 odsto), koronavirus (18 odsto) i socijalne nejednakosti (16 odsto).

Stranke su mahom ostale dosledne svojim programima i na tim poljima građani ih uglavnom smatraju najkompetentnijim. Tako SPD vodi na polju borbe za primerene plate (43 odsto građana ih vidi kao najkompetentnije), osiguranja penzija (32 odsto), porodične politike i vrtića (31 odsto).

Demohrišćani su prvi na polju ekonomske politike (34 odsto) i prevladavanja pandemijske krize (27 odsto). Zeleni dobijaju 43 odsto glasova kao najkompetentniji u klimatskoj politici, i tu su ubedljivo prvi, iako su od avgusta pali za čak 15 procenata.

Ko su favoriti?

Ove godine pominju se tri imena koja bi mogla da zamene Angelu Merkel. Radi se o Arminu Lašetu, lideru Hrišćansko-demokratske unije, Analeni Berbok, jednom od lidera Zelenih, i Olafu Šolcu, trenutnom vicekancelaru i ministru finansija, koji je kandidat ispred Socijaldemokratske partije Nemačke.

Jedno vreme u anketama je vodila liderka Zelenih zbog svojih naprednih ideja vezanih za očuvanje životne sredine, da bi zatim vođstvo ponovo preuzeo CDU, stranka kojoj glasači veruju zbog 16 godina stabilne vladavine koja je doprinela ekonomskom napretku Nemačke.

Ipak, novi lider CDU Armin Lašet, koji je izabran u januaru ove godine, građanima, bar prema ispitivanju javnog mnjenja, ne uliva mnogo poverenja. Čak i neki od onih koji veruju njegovoj stranci ne bi želeli da on postane kancelar, pa je na listi popularnosti zauzeo čak 11. mesto, dok je njegov koalicioni partner Markus Zeder na drugom mestu, odmah iza Angele Merkel.

Zbog toga mnogi smatraju da je koalicija CDU i Hrišćansko-socijalne unije Bavarske napravila grešku što Zedera nije izabrala kao svog kandidata. Na pomenutoj listi iznad Lašeta je čak i Šolc, koji se našao na trećem mestu, za što je verovatno zaslužno iskustvo koje ima, što je velikom broju Nemaca najvažnija kvalifikacija za kancelara. Njegova stranka je mesec dana pred izbore po popularnosti prestigla i unioniste, koji su, kao i Zeleni, imali propuste u kampanji, dok je Šolc održao pozitivnu sliku o sebi.

Šta kažu ankete?

Who's ahead in the polls in Germany?https://t.co/fmAlOgb5eR

Our current poll of polls:
SPD: 25% (+5)
CDU/CSU: 21% (-12)
Greens: 16% (+7)
FDP: 12% (+1)
AfD: 11% (-1)
Left: 6% (-3)

+/- vs. 2017 result#btw21 pic.twitter.com/7JoxRcdI5w

— POLITICO Poll of Polls (@pollofpolls_EU) September 11, 2021

Na glasačkim listićima će biti 47 partija, što znači da glasač daje dva glasa – za kandidata u svojoj izbornoj jedinici i kandidata u federalnoj državi.

Prvi put u poslednjih desetak godina SPD vodi u anketama sa 25 odsto glasova, ispred CDU sa 21 odsto.

Pročitajte još

Sa Merkelovom odlazi i zlatno doba Evrope? Šta bivši lideri, ali i sami Evropljani, misle o kancelarki i budućnosti EU

– Ovo je iznenađujuće, jer je SPD stagnirao oko 20 procenata oko 10 godina – rekao je Tomas Poguntke sa Univerziteta u Diseldorfu.

CDU je izgubio i oko 10 poena od sredine jula.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi