Klimatske promene menjaju i izgled životinja: Jednog dana ni bića poput Damba neće biti retkost!

10.09.2021

09:03 >> 11:45

0

Nedavna studija objašnjava kako se životinje prilagođavaju novim uslovima

Klimatske promene menjaju i izgled životinja: Jednog dana ni bića poput Damba neće biti retkost!
Profimedia

Životinje uveliko menjaju svoj fizički oblik i izgled usled klimatskih promena, saopštili su naučnici.

Toplokrvne životinje menjaju svoju fiziologiju kako bi se privikle na topliju klimu, tako da imaju veće kljunove, noge i uši da bi bolje regulisale temperaturu tela.

Pročitajte još

Kada se životinje “pregreju”, ptice koriste kljunove, a sisari uši ne bi li raspodelili toplotu po telu.

U krajevima sa toplijom klimom određena bića su evoluirala kako bi se adaptirali na vremenske uslove, a te promene postaju sve izraženije u jeku globalnog zagrevanja.

Ukoliko životinje ne mogu da kontrolišu temperaturu tela, mogu da dožive toplotni udar i uginu.

Pixabay

Kljunovi, koji nisu prekriveni perjem i samim tim nisu izolovani, predstavljaju važan deo za raspodelu toplote, kao i uši, repovi i noge kod sisara, ukoliko nisu prekriveni krznom.

Kako se tvrdi u magazinu “Trendovi u ekologiji i evoluciji”, razlike su naročito naglašene kod ptica.

– Menjanje ne znači da se životinje privikavaju na klimatske promene i da je sve u redu. To znači da evoluiraju kako bi preživele, ali ne znamo kakvih još ekoloških posledica ima niti da li su sve vrste sposobne da se menjaju i preživljavaju – rekla je Sara Rajding sa Univerziteta Dikin, autorka studije i istraživač ptica.

Iako naučnici kažu da je teško sve transformacije pripisati samo klimatskim promenama, to je ipak bila zajednička tačka u mnogim geografskim regionima i kod mnogih vrsta.

Primera radi, nekoliko vrsta australijskih papagaja je pokazalo povećanje kljuna od četiri do 10 odsto od 1871. godine, što je povezano sa letnjim temperaturama svake godine.

Profimedia

Istraživači jedne vrste crnooke ptice pevačice, sa područja Severne Amerike, pokazali su da postoji veza između povećanja kljuna i kratkoročnih ekstremnih temperatura koje su vladale u inače hladnoj oblasti.

Istovremeno, veličina tela se smanjuje, jer manji organizmi manje zadržavaju toplotu.

U Sjedinjenim Američkim Državama, studija o 70.716 ptica selica pokazala je da su počele da se smanjuju tokom poslednje četiri decenije, ali zato im je raspon krila bio veći. U analizi više mrtvih ptica, koje predstavljaju 52 vrste zabeležene između 1978. i 2016. godine, istraživači su utvrdili da je kod čak 49 vrsta znatno smanjena veličina tela.

Zanimljivo je da su ptice uginule kada su udarile u nebodere Čikaga tokom migracije, pa su ih prikupili zaposleni Prirodnjačkog muzeja kako bi ih istražili.

– Naše studije izučavaju kako životinje odgovaraju na klimatske promene menjajući svoju površinu u odnosu na zapreminu – istakla je Rajdingova.

Nisu promene zabeležene samo kod ptica. Kod šumskih miševa se povećala dužina repa, a kod pojedinih rovčica i dužina nogu. Slepim miševima iz toplijih krajeva povećao se raspon krila.

Kako se navodi, izvesno je da će se te promene nastaviti kako klima postaje sve toplija.

Pixabay

– Rast temperatura povezan sa klimatskim promenama najizglednije će uticati na termoregulaciju životinja, pored drugih stvari – piše u izveštaju.

Iako su promene zasad male, Rajdingova kaže da bi i to moglo da se menja kako se planeta bude zagrevala.

– Povećanja koja sada beležimo su manja od 10 odsto, tako da ne mogu biti momentalno primećena. Ipak, određeni delovi tela, poput ušiju, prema prognozama, povećavaće se, pa u bliskoj budućnosti možemo viđati životinje poput Damba, junaka iz crtanog filma – rekla je ona.

Rajdingova će posebno istraživati promene kod australijskih ptica 3D skeniranjem uzoraka koji se nalaze u muzeju. U pitanju su ptice koje su živele proteklih 100 godina, pa se merenjima može utvrditi koliko se promenila njihova veličina.

Profimedia

– Obično kada se u medijima diskutuje o klimatskim promenama postavlja se pitanje hoće li ljudi to prevazići ili koja tehnologija može to da reši. Vreme je da konačno prepoznamo da i životinje moraju da se prilagođavaju tim promenama, a pritom se to događa u mnogo kraćem vremenskom razdoblju nego što bi se dogodilo u uobičajenom evolutivnom procesu. Klimatske promene koje smo mi stvorili gomilaju dosta pritiska na sve njih, ali kako jedne vrste mogu da se prilagode, za druge to nije slučaj – zaključila je ona.

Zasada nije poznato da li će promene uticati na životinje i na neke druge načine, na primer, koliko će veći kljunovi uticati na način na koji jedu, a upravo to će istraživači sledeće ispitivati.

Menjao se i izgled ljudi

Nedavna studija objavljena u naučnom magazinu “Nature Communications” utvrdila je da se i prosečna veličina čovekovog tela menjala značajno tokom prethodnih milion godina. Kako je navedeno, to je bilo povezano sa klimatskim promenama.

Tim istraživača predvođenih britanskim Univerzitetom u Kembridžu i nemačkim Univerzitetom u Tibingenu prikupljao je mere mozga i tela više od 300 fosila homo genusa i njegovih srodnika, kome pripadaju i današnji homo sapijensi.

Uz pomoć ovih podataka, naučnici su pokušali da odgonetnu u kojim klimatskim uslovima je živeo svaki od istraživanih fosila.

Profimedia

Utvrđeno je da su vremenski uslovi, pogotovo temperatura, bili glavni okidač za promene u telu u poslednjih milion godina. Hladnije, surovije vreme bilo je vezano za krupnija tela, a toplija klima povezana je sa sitnijim ljudima.

– Što ste krupniji, efikasnije se čuva toplota. Ovo je povezanost koja se može pronaći kod mnogih životinja, ali i kod savremenih ljudi, a sada znamo da je to bio glavni činilac promena u veličini tela u proteklih milion godina – naveo je Andrea Manika, profesor evolutivne ekologije sa Kembridža.

Naučnici su, takođe, pokušali da utvrde koliki je uticaj vremenskih prilika na veličinu mozga.

Pročitajte još

Homo sapijens se pojavio pre oko 300.000 godina u Africi, ali homo genus, koji uključuje neandertalce, postojao je mnogo duže.

Kako se navodi, današnji homo sapijensi su 50 odsto teži, a naši mozgovi su tri puta veći, međutim, nije baš jasno zašto je to tako.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi