Ko je bio Teodor Ruzvelt: Predsednik Amerike i nobelovac zbog kojeg se i nakon 100 godina vode oštre rasprave

Na današnji dan 1919. godine preminuo je Teodor Tedi Ruzvelt, dvadeset šesti predsednik Amerike, koji je svoju dužnost obavljao od 1901. do 1909. godine. Tokom svog mandata proširio je predsednička ovlašćenja, podržao zahteve radnika za veća prava, borio se protiv korumpiranih političara, te usmerio naciju ka aktivnoj ulozi u svetskoj politici, naročito prema Evropi i Aziji.

Poznat je i kao neko ko je svojim zaslugama dobio Nobelovu nagradu za mir 1906. godine, a sve zbog posredovanja u okončanju Rusko-japanskog rata.

Loše zdravlje obeležilo njegovu mladost

Tedi Ruzvelt rođen je 27. oktobra 1858. godine u Njujorku. Bio je drugo od četvoro dece pripadnice visokog društva Marte Stjuart Miti Bulok i biznismena i filantropa Teodora Ruzvelta Starijeg. Imao je stariju sestru Anu, mlađeg brata Eliota i mlađu sestru Korinu.

Ruzveltovu mladost su u velikoj meri obeležili loše zdravlje i iscrpljujuća astma. Često je imao iznenadne noćne napade astme koji su ga gušili skoro do smrti, što je užasavalo i Teodora i njegove roditelje. Doktori nisu imali lek. Ipak, bio je energičan, nestašan i veoma radoznao. Njegovo zanimanje za zoologiju je počelo u sedmoj godini, kada je ugledao mrtvu foku na lokalnoj pijaci. Kada su pribavili fokinu glavu, Ruzvelt i njegova dva rođaka osnivaju nešto što zovu “Ruzveltov muzej prirodne istorije”. Savladavši osnove prepariranja životinja, ispunio je svoj improvizovani muzej životinjama koje je ubio ili ulovio, a zatim proučavao i pripremao za izlaganje. Sa devet godina je zabeležio svoja posmatranja insekata u radu “Prirodna istorija insekata”.

Na Ruzvelta je značajno uticao njegov otac, koji je imao istaknutu ulogu u kulturnim dešavanjima u Njujorku. Pomogao je osnivanje muzeja Metropoliten i posebno je bio aktivan u obezbeđivanju podrške za Uniju tokom građanskog rata, iako su mu rođaci sa ženine strane bili vođe Konfederacije.

Ruzvelt je jednom rekao:

– Moj otac Teodor Ruzvelt bio je najbolji čovek koga sam ikada poznavao. U njemu su snaga i hrabrost bili ujedinjeni sa blagošću, nežnošću i ogromnom nesebičnošću. Kod nas dece nije tolerisao sebičnost, okrutnost, lenjost, kukavičluk i neistinu.

Porodična putovanja u inostranstvo, uključujući putovanja u Evropu 1869. i 1870, kao i u Egipat 1872, oblikovala su njegov kosmopolitski pogled na svet. Planinareći na Alpima s porodicom 1890, Ruzvelt je shvatio da može da održati korak sa svojim ocem. Otkrio je značajne prednosti fizičkog napora za smanjivanje napada astme i jačanje duha. Ruzvelt je započeo naporan režim vežbanja. Nakon što su ga dva starija dečaka maltretirala na jednom kampovanju, našao je trenera boksa, da ga nauči kako da se bori i ojača svoje telo.

Obrazovanje

Ruzvelt se uglavnom školovao kod kuće, gde su ga podučavali učitelji i roditelji.

Biograf H. V. Brend tvrdi:

– Najočigledniji nedostatak njegovog školovanja kod kuće bila je neujednačena pokrivenost različitih oblasti ljudskog znanja.

Bio je dobar iz geografije, bistar za istoriju, biologiju, francuski i nemački; međutim, mučio se oko matematike i klasičnih jezika. Kada se upisao na Harvard, 27. septembra 1876, otac ga je savetovao:

– Najpre brini o moralu, zatim o zdravlju i na kraju o studijama.

Pročitajte još:

Prve dame Bele kuće: Jedna je uvela sladoled a drugoj su krave pasle ispod prozora

Dvanaest činjenica o Beloj kući koje niste mogli da naučite na časovima istorije

Očeva iznenadna smrt 9. februara 1878. snažno je pogodila Ruzvelta, ali se vremenom oporavio i udvostručio aktivnosti. Dobro su mu išle nauka, filozofija i retorika, ali je nastavio da se muči sa latinskim i grčkim jezikom. Intenzivno je proučavao biologiju i već je bio priznati prirodnjak s objavljivanim radovima iz ornitologije. Čitao je izuzetno mnogo i imao skoro fotografsko pamćenje.

Dok je bio na Harvardu, bavio se veslanjem i boksom. Jednom je osvojio drugo mesto na hardvarskom takmičenju u boksu. Ruzvelt je bio član književnog društva “Alfa Delta”, bratstva “Delta Kapa Epsilon” i prestižnog Porcelijanskog kluba; bio je i urednik časopisa “Hardvard advokejt”. Ruzvelt je 1880. godine diplomirao na Harvardu sa izuzetnim pohvalama.

Nakon očeve smrti, Ruzvelt je nasledio sumu od 125.000 dolara, dovoljnu da živi pristojno do kraja života. Odustao je od svog pređašnjeg plana da studira prirodne nauke i umesto toga odlučio da upiše Pravni fakultet na Univerzitetu Kolumbija i vrati se u porodičnu kuću u Njujorku. Bio je dobar student prava, ali je često smatrao da su zakoni nelogični; mnogo vremena je proveo pišući knjigu o Ratu iz 1812. Odlučivši da počne da se bavi politikom, Ruzvelt počinje da prisustvuje sastancima Republikanske stranke. Iako je njegov otac bio istaknuti član te stranke, Ruzveltov izbor karijere je bio neobičan za pripadnika njegove klase, s obzirom na to da većina njegovih vršnjaka nije želela da se ozbiljno bavi politikom. Bez obzira na to, Ruzvelt je našao saveznike u lokalnoj Republikanskoj partiji i pobedio aktuelnog državnog poslanika koji je bio usko povezan sa senatorom Roskom Konklingom.

Nakon pobede, Ruzvelt je odlučio da napusti studije prava, o čemu je kasnije rekao: “Nameravao sam da postanem član vladajuće klase.”

Dva braka, šestoro dece i depresija

Po završetku koledža oženio se sa Alis Hetvej Li, sa kojom je dobio ćerku Elis. Nakon što mu je prva supruga preminula, Ruzvelt se venčao sa Edit Kermit Karou, sa kojom je dobio petoro dece – sinove Teodora III, Kermita, Arčibalda i Kventina, te ćerku Etel. Sa porodicom je živeo na Sigamor Hilu, imanju nedaleko od Ojster Beja na Long Ajlandu.

Takođe, govorilo se da se Teodor Ruzvelt borio s teškom depresijom u ranoj fazi političke karijere, posle smrti mlade supruge.

– Crne misli retko sede iza jahača koji jaše dovoljno brzo – rekao je on.

Karijera

Izabran je u njujorško zakonodavstvo, 1882, gde je postao republikanski vođa koji se suprotstavljao demokratskoj političkoj mašineriji. Posle političkih poraza i smrti supruge, otišao je u Dakotu da se bavi poljoprivredom. Vratio se u Njujork i služio u komisiji gradske službe i kao šef gradskog odbora policijskih komesara. Budući pristalica Vilijama Makinlija, služio je kao podsekretar mornarice. Kada je izbio Špansko-američki rat, podneo je ostavku da bi organizovao konjičku jedinicu “Grubi jahači”. Vratio se u Njujork kao heroj i izabran je za 33. guvernera Njujorka 1899.

Kao prvi republikanski potpredsednički kandidat, zauzeo je položaj kada je Makinli ponovo izabran, i postao predsednik posle Makinlijevog ubistva 1901. godine.

Osvojio je izbore i 1904. pobedivši protivkandidata Altona Parkera. Na njegovo podsticanje. Kongres je regulisao železničke stope i odobrio akt o ispravnoj hrani i lekovima i akt o inspekciji mesa radi zaštite javnog zdravlja. Stvarao je nacionalne šume i odvajao zalihe minerala, nafte i uglja za čuvanje. Zajedno sa državnim sekretarom Elihuom Rutom objavio je Ruzveltov amandman Monroovoj doktrini, koji je potvrdio položaj SAD kao zaštitnika zapadne hemisfere. Za posredovanje u rusko-japanskom ratu dobio je Nobelovu nagradu za mir. Osigurao je sporazum sa Panamom za izgradnju kanala.

Odbivši da se ponovo kandiduje za predsednika, obezbedio je nominaciju Vilijamu H. Tafta. Pošto je proputovao Afriku i Evropu, pokušao je da osvoji republikansku predsedničku nominaciju 1912. Kada je odbijen, organizovao je Progresivnu stranku i vodio politiku novog nacionalizma. Iako je izgubio na izborima, osvojio je 88 elektorskih glasova, što je najuspešnija kanditatura treće partije u 20. veku. Tokom čitavog života bavio se pisanjem, objavljujući dela o istoriji, politici, putovanjima i prirodi.

Tokom Prvog svetskog rata, ponovo se politički aktivirao. Nakon američke objave rata Nemačkoj, zalagao se da SAD objave rat i svim nemačkim saveznicima, ne samo Austrougarskoj, već i Bugarskoj i Turskoj, ali ovi njegovi predlozi nisu bili u celini prihvaćeni, pošto je rat objavljen i Austrougarskoj, ali ne i Bugarskoj.

Smrt

U noći 5. januara 1919. godine, Ruzvelt je imao probleme sa disanjem. Nakon što mu je njegov lekar, dr Džordž V. Feler, dao terapiju bilo mu je bolje i otišao je na spavanje. Ruzveltove poslednje reči: “Molim te, ugasi to svetlo, Džejmse”, bile su upućene porodičnom batleru Džejmsu Ejmosu.

Između 4.00 i 4.15 tog jutra, Ruzvelt je umro u snu, u svom domu Sagamor Hil, nakon što mu se krvni ugrušak otkačio od vene i dospeo u pluća.

Imao je šezdeset godina. Pošto je primio vest o smrti oca, njegov sin Arčibald je poslao telegram svojoj braći i sestrama: “Stari lav je umro”.

Potpredsednik Vudroa Vilsona, Tomas R. Maršal je rekao: “Smrt je morala uzeti Ruzvelta u snu, jer da je bio budan došlo bi do borbe.”

Branio rasistička mišljenja?

Grad Njujork je sredinom ove godine saopštio da će ukloniti statuu 26. predsednika SAD Teodora Ruzvelta sa Menhetna zbog njegovih kolonijalističkih i rasističkih stavova, čemu se žestoko protivi aktuelni predsednik Donald Tramp i što je izazvalo velike podele u društvu.

Bronzana statua prikazuje guvernera države Njujork, pre nego što će postati predsednik SAD, Tedija Ruzvelta na konju, sa Afroamerikancem i Indijancem koji su pored njega. Statua se 80 godina nalazi ispred Muzeja prirodne istorije. Kako se podseća na veb-stranici muzeja, Tedi Ruzvelt se početkom 20. veka smatrao progresivnim zaštitnikom životne sredine, ali je takođe branio rasistička mišljenja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi