Običaji u Rusiji na Badnji dan znatno su drugačiji nego kod nas: Nemaju badnjak, a jedne stvari se strogo pridržavaju

Obeležavanje Badnjeg dana u Rusiji znatno je drugačije nego u Srbiji i ostatku sveta. Običaji i verovanja koja se vezuju za ovaj dan ne poštuju se u celoj zemlji, pa se dešava da se neki obredi praktikuju samo u određenim mestima, dok postoje i razlike u načinu obeležavanja u selu i u gradu.

Rusi su očuvali veliki broj običaja koji se prenose sa kolena na koleno, ali nemaju badnjak, pošto je jelka u Rusiji božićni simbol. Zbog zelene boje ona je predstavlja plodnost i večni hrišćanski život, dok su kugle kojima se ukrašava simboli rajskih jabuka, odnosno iskušenja.

Za vreme božićnih praznika u Rusiji su svi hramovi svečano ukrašeni, a u njima ili ispred njih nalaze se okićene jelke, dok se u crkve postavljaju jasle sa skulpturama Marije, Josifa i Isusa, kojima se vernici poklanjaju. U nekim mestima one se kasnije zamenjuju ikonom rođenja Hrista.

To su ostaci nekadašnjeg običaja da se deci kroz lutkarsko pozorište pokaže istorija rođenja Hrista. Deca su recitovala gledajući u drvenim kućicama lutke, koje bi „oživele” na kraju predstave. Te kućice su se nosile od kuće do kuće za božićne praznike.

Najvažniji događaj na Badnji dan je božićna liturgija. Večernje bogosluženje počinje u 18 sati, i tek kad se ono završi, seda se za bogato postavljen sto i jede sa zahvalnošću Hristu, a Badnje veče se po povratku iz crkve provodi u najužem krugu porodice.

Oni koji te večeri ne odu do crkve, prate na televizijama prenos liturgije, glavne službe iz Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, gde se tom prilikom okupljaju najvažniji državnici i crkveni poglavari.

Nakon toga se ide u noćni obilazak crkve, odnosno u njoj se dočekuje ponoć, kada Rusi zažele po jednu želju za godinu koja je pred njima.

Pročitajte još

Više Ukrajinaca pratilo Putinovo obraćanje za Novu godinu nego poruku Zelenskog

Svaki Rus stariji od 45 godina će znati kolika će mu biti penzija

Strogi post

U Rusiji se na Badnji dan strogo posti – običaj je da se ne jede ništa dok se na nebu ne pojavi prva zvezda, asocijacija na Vitlejemsku zvezdu koja je odvela pastire do kolevke novorođenog Isusa. U nekim mestima se ne prati zvezda, nego se, kao što je pomenuto, jede tek posle večernjeg bogosluženja.

Trpeza je za Badnje veče bogata, ali bez mesa. Na stolu je obavezno sočivo pomešano sa sokom od maka i medom. Glavno jelo se zove kutja, a posna večera najvećim delom se sastoji od žitarica koje su simbol nade, dok su med i mak simboli sreće i mira. Ovakva trpeza smatra se svetom večerom i servira se na belom stolnjaku koji predstavlja belo platno u koje je Isus bio uvijen na rođenju.

Za ovaj obed u ruskom jeziku se sačuvala stara slovenska reč „večera”, ali se ona već dugo ne koristi. Posle „večere” ostaci se ne sklanjaju sa stola, a kuća se ne čisti do sutrašnjeg dana. Tek tada se trpeza ponovo namešta, a u selima se ono što se počisti na Božić spaljuje u dvorištu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi