Kako se slavi Božić u Rusiji: U nekim krajevima imaju položajnika i stavljaju gvožđe ispod stola, a bogataši ne mare mnogo za tradiciju

Božić po julijanskom kalendaru slave ruska, gruzijska, makedonska i srpska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj. Običaji i verovanja vezani za najveći hrišćanski praznik razlikuju se od zemlje do zemlje, a posebno su živopisni u Rusiji, gde pripreme za Božić počinju nekoliko dana ranije.

Pre Božića moraju da se obave svi poslovi, da se spreme sva jela i da se očisti kuća, kako se na ovaj dan bi ništa radilo. Vrata svih domova otvaraju se za posete, a neretko se i stranci pozivaju na gozbu. U kuću se primaju i beskućnici, jer se, prema legendi, lice Isusa Hrista može sakriti u svakome.

Jelka je prisutna u svim domovima, a na njenom vrhu je Vitlejemska zvezda koja se pojavila na nebu u trenutku rođenja Isusa Hrista. Osim toga, kuće su ukrašene i božićnim venčićima (simbol svetlosti koja će doći u svet sa rođenjem Isusa Hrista), zvončićima (za koje se veruje da isteruju zle duhove) i svećama (kojima se iz doma izgone sile tame i hladnoće, a koje se stavljaju u prozore jer su simbol jedinstva sa drugim ljudima i šalju znak da su posetioci dobrodošli u kuću).

Crkve i hramovi su, kao i prethodnog dana, puni, jer mnogi vernici žele da upute svoje molitve Bogu, dok glavnu službu iz Hrama Hrista Spasitelja, koju služi patrijarh Moskve i sve Rusije, i 7. januara prenose televizije.

U nekim krajevima Rusije održao se običaj sličan našem. I oni imaju položajnika – prvog gosta koji na Božić dolazi u kuću i u ruci nosi jelovu grančicu. Obavezno je da to bude muškarac, a ukoliko ima tamniju kosu, veruje se da domaćine očekuje blagorodna i srećna godina. Prvi gost se dočekuje sa solju i hlebom i daruje se poklonom, a praznik se čestita rečima: „S rožedstvom!“

Pročitajte još

Zašto je biljka „Božićna zvezda“ simbol novogodišnjih praznika?

Proslava Nove godine kod Srba: Dugo vremena je bila u senci Božića, kaže za 24sedam istoričar Nebojša Damnjanović

Bogata trpeza

Pošto su se tokom Banjeg dana uzdržavali od hrane, Rusi 7. januara od ranog jutra obeduju. Na trpezi mora biti mnogo jela od mesa, a obavezno je pečeno prase ili guska punjena jabukama. Za božićni ručak sprema se 12 vrsta jela u čast 12 apostola. Neke domaćice pripremaju i božićni hleb „agnjec“ – kolač od biskvitnog testa u obliku jagnjeta, koji se preliva belim šećerom. Ovaj kolač simbol je žrtve koju je podneo Isus Hrist.

Za bogatu trpezu sedaju svi ukućani i jedu sa zahvalnošću Hristu. Praznični sto je, kao i prethodnog dana, prekriven belim stolnjakom, koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist umotan po rođenju.

U nekim mestima, u kojima se drži do tradicije i starih običaja, ispod stola se stavlja snop sena ili slame, koji predstavlja Hristove jasle, kao i predmet od gvožđa na koji svi za stolom stavljaju noge. Veruje se da tako ljudi čuvaju svoje zdravlje tokom cele godine, jer gvožđe simbolizuje snagu i izdržljivost.

Raspevani praznik darivanja

Osim što se ide u crkvu, na Božić se odlazi u goste najčešće u kuće u kojima ima male dece. Tada se domaćinima daju pokloni – bombone i korisni predmeti za kuću.

U manjim mestima opstao je običaj kolede. Momci i devojke idu od kuće do kuće i pevaju koledarske pesme, dok neke devojke organizuju gatanje, gledaju u izliveni vosak i tako predviđaju za koga će se udati. Prema narodnom verovanju, u božićnoj noći dešavaju se čuda, sve želje se ispunjavaju, nebo se otvara, a sve vode imaju sposobnost da leče.

Babuška je tradicionalni božićni lik koji deci deli poklone, a osim nje mališani veruju i u Snjegurošku ili Snežnu ženu koja im donosi poklone, kao i u Božić Batu, kojeg nazivaju Tatica mraz. Deca na Božić jedu crni hleb koji im stavljaju u obešene čarape, recituju stihove i pevaju božićne pesme.

Proslava u većim gradovima znatno se razlikuje od one u manjim mestima. U mnogim domovima Božić je počeo da se slavi na „katolički” način, uz drugačiju večeru i poklanjanje skupih poklona umesto bombona i predmeta za kuću.

Pročitajte još

Vraćaju se ruski nuklearni vozovi od kojih je Amerika strepela u vreme Hladnog rata?!

“Radost praznika nas uzdiže iznad naših slabosti”: Vladika Joanikije uputio Poslanicu povodom Badnjeg dana i Božića

Veoma bogati Rusi Božić najčešće obeležavaju van zemlje, u vilama koje imaju na egzotičnim destinacijama ili skijalištima širom sveta.

Verovanja

Ako se Božić slavi u nedelju ili ponedeljak, prema starom ruskom verovanju, godina će biti rodna. Osim toga, veruje se da će se, ako na taj praznik bude mećava, pčele rojiti, a ukoliko bude otopljenje, da će dobro roditi heljda.

Nebo puno zvezda u božićnoj večeri signalizira vernicima da će šumsko i jagodičasto voće dobro da rodi te godine.

Na Božić su zabranjeni lov i ribolov, ne sme se ušivati niti šiti, a nipošto se ne smeju raditi veći poslovi jer se veruje da to donosi nesreću.

Svjatki

Posle Božića u Rusiji se obeležava 12 najveselijih dana u godini, koji se nazivaju „svjatki”. Tim danima se ide u goste i tačno je određeno ko se posećuje kog dana – postoji dan za oslazak kod tašte, majke, svekrve, tetke i drugih.

U svim gradovima održavaju se festivali sa pozorišnim predstavama, kao i večeri poezije i duhovne muzike.

Svjatki traju do Bogojavljenja, 19. januara, a svi poslovi tih dana moraju biti obavljeni u prvoj polovini dana, dok se ostalo vreme provodi u slavlju.

Veruje se da sveti dani privlače sreću, pa mnogi u to vreme gataju i bave se raznim magijskim ritualima. Ruska pravoslavna crkva tu tradiciju ne podržava i insistira da pravi hrišćani Božić i svjatke treba da provedu u molitvi i u činjenju dobrih dela.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi