Škotska ne odustaje od sna o nezavisnosti: Šta se promenilo od referenduma 2014. i kolike su šanse da se on održi sledeće godine?

Škotska premijerka Nikola Sterdžen saopštila je da se zalaže za održavanje novog referenduma o nezavisnosti već sledeće godine. Ona pretpostavlja da će se glasanje održati na samom početku mandata novog škotskog parlamenta, koji će biti izabran na izborima u maju 2021.

Sa druge strane, britanski premijer Boris Džonson smatra da je sve rečeno na referendumu o nezavisnosti koji je održan u septembru 2014. godine i da bi bilo besmisleno da se održi još jedan.

Na tom referendumu 55 odsto Škota glasalo je protiv nezavisnosti, ali su Bregzit i način na koji britanska vlada upravlja krizom koju je izazvala pandemija koronavirusa povećale broj onih koju su za izlazak Škotske iz Ujedinjenog Kraljevstva. Ankete su pokazale da sada postoje velike šanse da Škoti izglasaju svoju nezavisnost, a i pre šest godina govorile su u prilog tome, ali se pokazali da je volja naroda drugačija.

Kako je došlo do referenduma 2014. godine

Referendum o nezavisnosti Škotske održan je 18. septembra 2014. godine, a glasači su na njemu odgovarali na pažljivo formulisano pitanje koje je formirano u skladu sa preporukama britanske izborne komisije: Treba li Škotska da bude nezavisna država? (Should Scotland be an independent country?)

Osnovna pitanja tokom referendumske kampanje bila su privredna snaga Škotske i njene odbrane, kao i odnos sa ostatkom Ujedinjenog Kraljevstva, a debatovalo se i o članstvu u međunarodnim organizacija, prvenstveno u Evropskoj uniji i NATO, ali i u Ujedinjenim nacijama.

Ideja o referendumu postala je pitanje broj jedan tokom kampanje Škotske nacionalne partije (SNP) 2007. godine, koja je obećala da će on biti održan tokom 2010. Posle tih izbora SNP je postao najveća partija u škotskom parlamentu, koji je ustanovljen 1999. godine sa ciljem da se bavi određenim pitanjima za koje mu je britanski parlament predao odgovornost.

SNP je formirao manjinsku vladu sa Aleksom Salmondom kao prvim ministrom (premijerom) Škotske, ali referendum nije uspeo da se održi u prvom mandatu od 2007. do 2011. Na izborima 2011. SNP je osvojio apsolutnu većinu i škotska vlada je najavila da će se o nezavisnosti Škotske odlučivati 2014.

Kampanja za nezavisnost Škotske, nazvana „Yes Scotland” („Da Škotskoj”), pokrenuta je 25. maja 2012. godine, a na njenom čelu bio je Bler Dženkins, bivši direktor programa Škotske televizije („STV“) i trenutni urednik informativne redakcije „STV” i „BBC Scotland”. Kampanju su podržali SNP, Škotska stranka zelenih i Škotska socijalistička partija.

Kampanja za ostanak Škotske u Ujedinjenom Kraljevstvu nazvana je „Better Together” („Bolji zajedno”) i pokrenuta je 25. juna 2012, a na njenom čelu nalazio Alistair Darling, nekadašnji ministar finansija Velike Britanije.

Kako škotski parlament sam nije imao ovlašćenje za održavanje referenduma, britanski parlament je privremeno preneo zakonsko ovlašćenje na njega, ali se škotskoj vladi nisu dopali uslovi za održavanje referenduma, zbog čega je formiran i potpisan Edinburški sporazum, a prenos ovlašćenja formalno je izvršen posebnom uredbom koju je kraljica Elizabeta II potpisala u oktobru 2013.

Krajem novembra iste godine škotska vlada objavila je opširni dokument „Budućnost Škotske”, u kom je iznela svoje argumente za nezavisnost i opisala način na koji bi Škotska mogla da postane nezavisna država.

Glasanje i propast referenduma

Pravo glasa na ovom referendumu, održanom 18. septembra 2014. godine, imali su svi građani Škotske stari od 16 godina naviše, a da bi rezultati referenduma bili validni bilo je potrebno da na njega izađe većina građana s pravom glasa.

Škotska vlada izborila se da na referendumu pravo glasa imaju i mlađi od 18 godina, jer se u Škotskoj još od Zakona o punoletnosti, donesenog 1991, građani koji napune 16 godina smatraju zakonski punoletnim.

Glasanje i prebrojavanje glasova organizovani su na isti način kao i za lokalne izbore, a proces glasanja počeo je 27. avgusta, kada su oni koji glasaju poštom dobili listiće.

Britanska vlada saopštila je da će, ukoliko većina bude glasala za nezavisnost, „Škotska postati nezavisna država tek posle pregovaračkog procesa“, a da će u suprotnom ostati deo Ujedinjenog Kraljevstva, dok će škotski parlament dobiti dodatna ovlašćenja. Izborna komisija napravila je i informativni letak u kom je naglašeno da su se britanska i škotska vlada sporazumele o ovim pitanjima. SNP se složio sa zadržavanjem britanskog monarha na mestu šefa države u slučaju da se izglasa nezavisnost Škotske, kao i sa ostankom Škotske u Komonveltu nacija. Kraljica Elizabeta II ostala je zvanično neutralna tokom referendumske kampanje.

Rezultati referenduma objavljeni su 19. septembra ujutru i pokazali su da se većina od 55% glasača odlučila za ostanak Škotske u Velikoj Britaniji.

Kraljica Elizabeta II izdala je posle referenduma saopštenje u kom je pisalo da će „rezultate poštovati svi u Ujedinjenom Kraljestvu” i da će njena porodica podržati sve odluke koje se tiču „budućeg napretka Škotske i svih njenih delova”. Tadašnji premijer Velike Britanije Dejvid Kameron bio je srećan zbog rezultata referenduma, istakavši da bi mu se „slomilo srce da je Ujedinjeno Kraljevstvo okončano” i da zna da „isto osećanje dele ljudi širom Britanije i sveta”.

Aleks Salmond prihvatio je tada odluku naroda i referendum nazvao „trijumfom demokratije”, nakon čega se povukao sa mesta čelnika SNP i dao ostavku na mesto premijera Škotske, istakavši da se njegovo liderstvo uskoro završava, „ali da se kampanja za Škotsku nastavlja i da san nikad neće umreti”.

Jačanje potrebe za drugim referendumom

Rezultati najnovijih anketa u vezi sa nezavisnošću Škotske govore u prilog tome da je danas znatno veći broj Škota za izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva. Postojao je čak i zvaničan zahtev za ponovno održavanje referenduma, koji je podnela škotska premijerka Nikola Sterdžen, a koji je britanski premijer Boris Džonson odbio početkom 2020. godine uz obrazloženje da su se „građani Škotske 2014. odlučili da žele da ostanu u Ujedinjenom Kraljevstvu i da to treba da poštuju i škotska i britanska vlada”.

Dominacija Sterdženove i antipatija prema Džonsonu

Početkom oktobra objavljeni su rezultati ankete koja je pokazala da bi za nezavisnost glasalo čak 58% Škota ako bi se referendum održao ove godine. Ovo je deveta anketa koja je potvrdila da je većina Škota za okončanje unije.

Broj nezadovoljnih Škota porastao je nakon što Ujedinjeno Kraljevstvo posle Bregzita nije postiglo odgovarajući dogovor sa Evropskom unijom, ali i zbog neefikasne borbe protiv širenja koronavirusa, koji je u Velikoj Britaniji usmrtio skoro 60.000 ljudi. Osim toga, velikom broju Škota ne dopada se način na koji funkcioniše Džonsonova desničarska vlada.

Sa druge strane, građani Škotske zadovoljni su načinom na koji se čelnica SNP i premijerka Škotske Nikola Sterdžen ponela u borbi protiv koronavirusa, pošto se pokazala kao osoba koja ima odgovore na sva važna pitanja u vreme krize, a ovog leta grupa stručnjaka proglasila ju je i za petu najelokventniju liderku na svetu.

Osim toga, Džonson je podsetio Sterdžen da je ona lično obećala da će izjašnjavanje građana 2014. godine biti „jedino u ovoj generaciji” i istakao da bi novi referendum bi „besmislen”.

– Novi referendum bi produžio političku stagnaciju u kojoj se Škotska nalazi već celu deceniju, a zbog kampanje bi bili zapostavljeni drugi problemi – izjavio je Džonson u januaru ove godine.

U zahtevu koji je podnela Sterdžen je navela da je potreba za održavanjem drugog referenduma opravdana najviše zbog toga što je većina Škota 2016. godine glasala protiv izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Da od ideje nezavisnosti nije odustala potvrđuje i njena ovonedeljna izjava da će se zalagati za održavanje referenduma već sledeće godine.

– Škotska treba da ima šansu da izabere da li će postati nezavisna – rekla je ona za televiziju „ITV Border”.

Izbori za škotski parlament se održavaju u maju, a očekuje se da će SNP ostvariti dobar rezultat na njima, nakon čega će, po svemu sudeći, nastaviti da se bori za jedan od svojih glavnih ciljeva – nezavisnost Škotske.

Ipak, dozvolu za održavanje drugog referenduma za nezavisnost, čak i u slučaju apsolutne pobede SNP, moraće da da Parlament Ujedinjenog Kraljevstva. Ono što je sigurno jeste da će pritisak na Džonsona biti veći ukoliko ova stranka bude pobedila na izborima sledeće godine.

Sa druge strane, stariji građani Škotske, uglavnom penzioneri, ne žele da da se otcepe od Velike Britanije, jer smatraju da se Škotska sama ne bi mogla izboriti i da bi morala da dobija pomoć sa strane od prvog dana nezavisnosti.

Škotska je odustala od suvereniteta Zakonom o uniji 1707. godine, sporazumem kojim se savez Engleske i Škotske imenuje Velikom Britanijom, ali je zadržala svoju nacionalnost. Ona ima sopstveni pravni i obrazovni sistem, posebne sportske timove, od 1999. i parlament. Iako je Ujedinjeno Kraljevstvo činilo mnogo ustupaka u korist Škotske, SNP je podvukao negativne strane unije, pa se iz godine u godinu povećava broj onih koji su za nezavisnost, a da li će 2021. godine biti održan i drugi referendum i da li će Škotska posle 318 godina postati nezavisna ostaje da vidimo.

PROČITAJTE JOŠ:

Opstanak Evropske unije na velikom testu: Šta znači Makronov zahtev za radikalnom revizijom sistema?

Džonson u “klinču” sa parlamentom, ubedljiv poraz nakon predloga zakona

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi