Iza svega se krije tajni plan: Ponovo pokreću postupak za Trampov opoziv, nameravaju da ga potpuno eliminišu!

Američki Predstavnički dom nastavlja da povlači dalje poteze sa ciljem opoziva Donalda Trampa, rekla je Nensi Pelosi, koja je predsednika SAD u pismu koje je poslala kolegama nazvala „direktnom pretnjom” za ustav i demokratiju Sjedinjenih Američkih Država. Ovo je drugi put da se poteže pitanje Trampovog opoziva, što iznenađuje i zbunjuje mnoge s obzirom na to da mu je ostalo samo devet dana mandata.

U pismu se navodi i da će Predstavnički dom delati aktivno bez obzira na to što je Trampu ostalo manje od dve nedelje na mestu predsednika.

– Da bismo zaštitili ustav i demokratiju, reagovaćemo urgentno, jer je predsednik direktna pretnja i jednom i drugom. Napad na našu demokratuju se intenzivirao i zato je potrebno odmah preći na stvar – rekla je Pelosi.

Ona je izjavila da će Predstavnički dom pokušati da prisili potpredsednika Majka Pensa i kabinet da pomoću 25. amandmana svrgnu Trampa.

Šta je 25. amandman?

Ovaj amandman, koji je stupio na snagu 1967. godine, propisuje da potpredsednik preuzme na sebe obaveze predsednika ukoliko on napusti položaj. Pozivajući se na njega, predsednik može da se privremeno odrekne svojih ovlašćenja ako, na primer, mora da se podvrgne operaciji i slično.

Amandman dozvoljava i bezuslovnu smenu predsednika ukoliko on „nije u mogućnosti da izvršava ovlašćenja i dužnosti svog kabineta”, ali je ova stavka problematična, jer ne definiše značenje izraza „nesposoban da izvršava ovlašćenja i dužnosti”. Odluku o ovome donose potpredsednik i većina glavnih službenika izvršnih tela. Ako sam predsednik tvrdi da nije u mogućnosti da nastavi s radom, a sa tim se ne slažu potpredsednik i veći deo Vlade, onda to pitanje rešava Kongres, koji dvotrećinskim glasanjem može da zadržati predsednika.

Danas će zvaničnici Predstavničkog doma raditi na donošenju zakona koji će im to omogućiti. Ako ga republikanci blokiraju, što je izvesno, u utorak će biti sazvan ceo Dom kako bi se glasalo.

Pelosi je objasnila da rezolucija poziva Pensa „da sazove i mobiliše kabinet da aktivira 25. amandman i proglasi predsednika nesposobnim za obavljanje dužnosti”. Tokom ove procedure potpredsednik bi „dobio priliku da spozna moći predsednika”, piše u njenom pismu.

Ipak, od Pensa se ne očekuje da ustane protiv Trampa, iako u Vašingtonu danima kruže glasine o 25. amandmanu.

Sledeći korak Predstavničkog doma biće razmatranje mogućnosti opoziva, ali datum za glasanje na ovu temu još nije određen.

Očekivalo se da će postupak opoziva biti pokrenut danas. Suđenje bi moglo da se održi u Senatu i za 100 dana, kad Tramp uveliko ne bude predsednik, što će se verovatno desiti zbog toga da bi se novoizabranom predsedniku Džou Bajdenu omogućio neometan rad bar u prva tri meseca mandata.

Reakcija Nensi Pelosi usledila je posle nasilnih protesta na Kapitol Hilu i nakon upada demonstranata u zgradu Kongresa. Mnogi optužuju Trampa da je podsticao nemire, zbog čega su njegovi nalozi na Tviteru i Fejbuku ugašeni, a sve je veći broj njegovih kolega iz stranke koji su otvoreno protiv njega.

Senator iz Pensilvanije Pet Tumi, republikanac kao i Tramp, izjavio je da bi najbolje bilo da predsednik „podnese ostavku i ode sa dužnosti što je pre moguće”. Sličan poziv za ostavku uputila mu je i Liza Markovski iz Aljaske, koja je takođe republikanka.

Borba za demokratiju i namera da se Tramp potpuno isključi iz politike

Povodom ponovnog pokretanja priče o opozivu, stupili smo u kontakt sa spoljnopolitičkim komentatorom Milanom Mišićem, koji objašnjava da je ovaj potez neka vrsta kazne za nepoštovanje američke demokratije. Trampovo odbijanje da prihvati rezultate izbora i upad demonstranata u zgradu Kongresa, zbog kog se u aktuelnog predsednika upire prstom kao u podstrekača, glavni su razlozi zbog kojih demokrate i sve veći broj republikanaca želi da se on povuče pre nego što mu istekne mandat.

– Glavna poruka tog poteza jeste nastojanje demokrata da se za ono što se dogodilo 6. januara moraju snositi posledice. Tramp je iz njihove vizure pokretač tih nereda, prvo okupljanja, pa i nasilnog upada u Kongres, a pripisuje mu se i namera da se izvede puč, odnosno da se ponište rezultati izbora. Dilema je kako se to doživljava u široj javnosti – da li kao isterivanje političke pravde ili kao politička osveta – rekao je Mišić i dodao:

– Time oni osnažuju princip da svako mora da snosi političke konsekvence, a pogotovo kada je u pitanju napad na američku demokratiju. Tramp je, naime, izgubio izbore, to su verifikovale sve nadležne institucije, a on ipak istrajava u tome da je on pobedio i to ubedljivo i da su izbori pokradeni, iako nema zvaničnih dokaza za to. To pokazuje i činjenica da je oko 60 sudskih predstavki, koje su podneli članovi njegovog štaba, odbijeno i da je rezultat izbora potvrđen i u dve presude vrhovnog suda.

Pročitajte još

Misteriozna smrt?! Preminuo još jedan čuvar Kapitol Hila nakon nereda

Tramp kreće u rat protiv moćnika novog doba: Zamerili mu se u poslednjim danima mandata

Trampu je ostalo još devet dana mandata, a za to vreme gotovo je nemoguće da se on opozove, dok je sporedni, a u isto vreme i najvažniji povod za pokretanje ovog postupka da se spreči mogućnost njegovog kandidovanja na sledećim predsedničkim izborima.

– Po svemu sudeći, nije moguće da se opoziv obavi za vreme njegovog mandata, ali može da se završi i retroaktivno. Drugi cilj tog opoziva jeste da se Tramp istovremeno diskvalifikuje za položaj predsednika i da se spreči njegovo kandidovanje 2024. To daje šansu demokratama da prilikom suđenja u Senatu na svoju stranu prevuku i neke republikance koji počinju drugačije da gledaju na neophodnost da budu dobri sa Trampom posle najnovijih događaja, jer smatraju da to može da šteti njihovim karijerama – zaključuje Mišić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi