Lista 12 najsmrtonosnijih virusa na našoj planeti: Od jednog soja umre čak 71 odsto obolelih!

Ljudi su se borili protiv virusa još pre nego što je naša vrsta evoluirala u savremeni oblik. Za neke virusne bolesti, vakcine i antivirusni lekovi su nam omogućili da sprečimo širenje infekcija i pomogli bolesnim ljudima da se oporave.

Neki od virusa jesu iskorenjeni, ali daleko smo od pobede u borbi protiv ovih pošasti. Poslednjih decenija nekoliko virusa je prešlo sa životinja na ljude i izazvalo značajne epidemije, odnevši hiljade života. Virusni soj koji je podstakao izbijanje ebole u ​​Zapadnoj Africi 2014-2016. ubija do 90 odsto ljudi koje zarazi, čineći je najsmrtonosnijim članom porodice ebola.

Pročitajte još:

Sve oči uprte su sad u Brisel: Da li ostajemo bez ugovorenih vakcina protiv koronavirusa?

Godinu dana zatvora zbog prikrivanja simptoma koronavirusa

Ali postoje i drugi virusi koji su podjednako smrtonosni, a neki su čak i smrtonosniji. Neki virusi, uključujući novi koronavirus koji trenutno izaziva epidemije širom sveta, imaju niže stope smrtnosti, ali i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju za javno zdravlje.

Predstavljamo vam, na osnovu podataka o broju fatalnih ishoda, listu 12 najsmrtonosnijih virusa, koji su rastuća pretnja za čovečanstvo.

Marburg virus

Virus marburg uzrokuje hemoragijsku groznicu kod ljudi.

Naučnici su identifikovali virus marburg 1967. godine među radnicima laboratorija u Nemačkoj koji su bili izloženi zaraženim majmunima uvezenim iz Ugande. Marburški virus sličan je eboli po tome što i jedan i drugi mogu da izazovu hemoragijsku groznicu, što znači da kod zaraženih ljudi dolazi do povišene temperature i krvarenja po celom telu koji mogu dovesti do šoka, otkazivanja organa i smrti.

Stopa mortaliteta u prvom izbijanju iznosila je 25 odsto, a više od 80 odsto u epidemiji 1998-2000. u Demokratskoj Republici Kongo, kao i u epidemiji u Angoli 2005. godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) .

Virus ebole

Prvo poznato izbijanje ebole kod ljudi zabeleženo je istovremeno u Republici Sudan i Demokratskoj Republici Kongo 1976. godine. Ebola se širi kontaktom s krvlju ili drugim telesnim tečnostima ili tkivom zaraženih ljudi ili životinja. Poznati sojevi dramatično se razlikuju po mortalitetu, rekla je Elke Muhlberger, stručnjak za virus ebole i vanredni profesor mikrobiologije na Univerzitetu u Bostonu, za “Live Science”.

Od jednog soja, ebole reston, ljudima nije ni muka. Ali kada je reč o soju bundibugio stopa smrtnosti je do 50 odsto, a za sudanski soj do 71 odsto, prema podacima SZO.

Epidemija koja je u toku u Zapadnoj Africi počela je 2014. godine.

Besnilo

Iako su vakcine protiv besnila za kućne ljubimce, koje su uvedene dvadesetih godina prošlog veka, pomogle da se bolest učini izuzetno retkom u razvijenom svetu, besnilo je i dalje ozbiljan problem u Indiji i pojedinim delovima Afrike.

– Uništava mozak, to je zaista, zaista loša bolest – rekla je Elke Muhlberger.

– Imamo vakcinu protiv besnila i imamo antitela koja deluju protiv besnila, pa ako nekoga ujede “besna” životinja, možemo da lečimo tu osobu – rekla je ona.

Međutim, kako rekla je, ako zaražena osobe ne počne odmah da se leči, postoji stopostotna verovatnoća da će umreti.

HIV

U savremenom svetu, najsmrtonosniji virus od svih je HIV.

– I dalje je najveći ubica – rekao je dr Ameš Adalja, lekar za zarazne bolesti i portparol Američkog zaraznog društva.

Procenjuje se da je 32 miliona ljudi umrlo od HIV-a otkako je bolest prvi put prepoznata ranih osamdesetih.

– Zarazna bolest koja trenutno najviše ugrožava čovečanstvo je HIV – rekao je Adalja.

Moćni antivirusni lekovi omogućili su ljudima da godinama žive sa HIV-om. Ali bolest nastavlja da uništava mnoge zemlje s niskim i srednjim prihodima, gde se dešava 95 odsto novih HIV infekcija. Jedna osoba na svakih 25 odraslih osoba u afričkom regionu SZO je HIV pozitivna, što je više od dve trećine ljudi koji žive sa HIV-om širom sveta.

Velike boginje

Svetska zdravstvena skupština je 1980. proglasila svet slobodnim od velikih boginja. Ali pre toga, ljudi su se hiljadama godina borili protiv velikih boginja, a bolest je ubila jednu trećinu zaraženih. Preživelima je ostavila duboke, trajne ožiljke i, često, slepilo.

Stope smrtnosti bile su daleko veće u populacijama van Evrope, gde su ljudi imali malo kontakta sa virusom pre nego što su ga doneli u svoje regione. Na primer, istoričari procenjuju da je 90 odsto domaćeg stanovništva Amerike umrlo od velikih boginja koje su doneli evropski istraživači. Samo u 20. veku velike boginje su ubile 300 miliona ljudi.

– Bilo je to nešto što je na planeti imalo strašne posledice, ne samo smrt, već i slepilo, i to je ono što je podstaklo kampanju za iskorenjivanje te pošasti – rekao je Adalja.

Mišja groznica

Hantavirusni plućni sindrom (HPS) prvi put je privukao veliku pažnju u SAD 1993. godine, kada su zdrav i mlad pripadnik Navaho Indijanaca i njegova verenica, koji su živeli u Sjedinjenim Državama, umrli u roku od nekoliko dana nakon što su imali otežano disanje. Nekoliko meseci kasnije, zdravstvene vlasti su izolovale hantavirus kod miša koji je živeo u kući jednog od zaraženih ljudi. Više od 600 ljudi u SAD trenutno je obolelo od HPS-a, a njih 36 odsto je umrlo od te bolesti, navodi se u podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Virus se ne prenosi sa jedne osobe na drugu, već se zaraza širi izlaganjem izmetu miševa koji prenose ovaj virus.

Iako je virus bio nov za zapadnu medicinu kada je otkriven u SAD, istraživači su kasnije shvatili da je i pre toga postojala slična bolest, koja je takođe bila u vezi s miševima.

Grip

U tipičnoj sezoni gripa, do 500.000 ljudi širom sveta umre od te bolesti, navedeno je u podacima SZO. Ali povremeno, kada se pojavi novi soj gripa, pandemija rezultira bržim širenjem bolesti i, često, višim stopama smrtnosti.

Najsmrtonosnija pandemija gripa, koja se ponekad naziva i španskim gripom, počela je 1918. godine i zahvatila je do 40 odsto svetske populacije, ubivši, prema procenama, 50 miliona ljudi.

– Mislim da je moguće da se nešto poput izbijanja gripa 1918. godine ponovi – rekla je Elke Muhlberger.

– Ako bi se novi soj gripa našao u ljudskoj populaciji i mogao lako da se prenosi između ljudi i uzrokuje teške bolesti, imali bismo veliki problem.

Denga groznica

Virus denga groznice prvi put se pojavio pedesetih godina prošlog veka na Filipinima i u Tajlandu, a od tada se proširio po tropskim i suptropskim regionima sveta. Do 40 odsto svetske populacije sada živi u oblastima gde je denga endemična, a bolest će se, zajedno sa komarcima koji je prenose, verovatno širiti dalje kako se svet zagreva.

Prema podacima SZO, od denga groznice oboli od 50 miliona do 100 miliona ljudi godišnje. Iako je stopa smrtnosti od denga groznice niža od stope smrtnosti nekih drugih virusa – 2,5 odsto, virus može da izazove bolest sličnu eboli koja se naziva hemoragična groznica denga, a to stanje ima smrtnost od 20 odsto ako se ne leči.

– Zaista moramo više da razmišljamo o virusu denga, jer nam on predstavlja stvarnu pretnju – rekla je Elke Muhlberger.

Američka uprava za hranu i lekove je 2019. odobrila vakcinu protiv denge za upotrebu kod dece od devet do 16 godina koja žive u područjima gde je denga česta i sa potvrđenom istorijom virusne infekcije, navodi CDC. U nekim zemljama je odobrena vakcina dostupna za one od devet do 45 godina, ali opet, vakcina se može primiti samo ako je virus bio potvrđen u prošlosti.

Rotavirus

Sada su dostupne dve vakcine za zaštitu dece od rotavirusa, vodećeg uzroka teških dijareja kod beba i male dece. Virus se može brzo proširiti fekalno-oralnim putem.

Iako deca u razvijenom svetu retko umiru od rotavirusne infekcije, bolest je ubica u svetu u razvoju, gde tretmani za rehidraciju nisu široko dostupni.

SZO procenjuje da je širom sveta 453.000 dece mlađe od pet godina umrlo od rotavirusne infekcije 2008. Ali zemlje koje su uvele vakcinu izvestile su o naglom padu hospitalizacija i smrtnih slučajeva rotavirusom.

SARS-CoV

Virus koji uzrokuje teški akutni respiratorni sindrom, ili SARS, prvi put se pojavio 2002. godine u provinciji Guangdong na jugu Kine, prema podacima SZO. Virus se u početku verovatno pojavio kod slepih miševa, a onda je zarazio i ljude. Nakon što je izazvao izbijanje bolesti u Kini, SARS se proširio na 26 zemalja širom sveta, zarazivši više od 8.000 ljudi i ubivši više od 770 osoba tokom dve godine.

Bolest izaziva groznicu, jezu i bolove u telu, a često napreduje do upale pluća, teškog stanja u kojem se pluća upale i napune gnojem. Procenjena stopa smrtnosti od SARS-a iznosi 9,6 odsto, i zasada nema odobren tretman ili vakcinu. Međutim, prema podacoma CDC, nisu zabeleženi novi slučajevi SARS-a od početka 2000.

SARS-CoV-2

SARS-CoV-2 pripada istoj velikoj porodici virusa kao i SARS-CoV, poznat kao koronavirus, a prvi put je identifikovan u decembru 2019. u kineskom gradu Vuhanu. Virus je verovatno potekao od slepih miševa, poput SARS-CoV, i prošao je kroz istu životinju pre zaraze ljudi.

Od svog pojavljivanja virus je zarazio desetine hiljada ljudi u Kini i sto miliona drugih širom sveta. Epidemija je podstakla opsežni karantin u Vuhanu i obližnjim gradovima, ograničenje putovanja i ulaganje napora u razvoj dijagnostike, lečenja i vakcina. Ista situacija, samo nekoliko meseci kasnije, prenela se na čitav svet.

Procenjena stopa smrtnosti od bolesti uzrokovane SARS-CoV-2, nazvanom COVID-19, iznosi oko jedan i po odsto. Čini se da su ljudi koji su stariji ili imaju određene zdravstvene tegobe u najvećem riziku od teške bolesti ili komplikacija. Uobičajeni simptomi uključuju temperaturu, suv kašalj i otežano disanje, a bolest u težim slučajevima može izazvati upalu pluća.

MERS-CoV

Virus koji uzrokuje “bliskoistočni respiratorni sindrom”, ili MERS, izbio je prvi put u Saudijskoj Arabiji 2012. godine, dok se sledeći put pojavio u Južnoj Koreji 2015. Virus MERS pripada istoj porodici virusa kao SARS-CoV i SARS-CoV-2 i verovatno potiče od slepih miševa. Bolest takođe prelazi i sa kamila na ljude, a kod zaraženih izaziva temperaturu, kašalj i otežano disanje.

MERS često napreduje do teške upale pluća i procenjuje se da je smrtnost između 30 i 40 odsto, što ga čini najsmrtonosnijim od poznatih koronavirusa koji su sa životinja prešli na ljude.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi