Tomaš Masarik, čovek koji je prerastao u legendu: Kako se prvi predsednik Čehoslovačke pobratimio sa seljakom iz Srbije?

Tomaš Masarik, političar, filozof, sociolog i novinar, bio je prvi predsednik Čehoslovačke i pravi heroj Češke Republike. Prevodio je pokret koji se zalagao za postizanje nezavisnosti Čehoslovačke, za čijeg predsednika je izabran čak tri puta – 1920, 1927. i 1934. godine, a kojom je rukovodio od njenog formiranja 1918. godine. Njegov život je veoma živopisan, a zbog svega što je učinio za ostvarenje svoje ideje o jedinstvu dve države smatra se jednom od najvažnijih figura svog doba. Život svog naroda promenio je na mnogo načina, zbog čega je dobio i nadimak “Otac”.

Masarik je rođen 7. marta 1850. godine u radničkoj porodici u Moravskoj, koja je u to vreme bila deo Austrijskog carstva. Po nacionalnosti je bio Slovak iz Mađarske, otac Jozef Masarik bio je Slovak Jozef Masarik, a majka mu je bila Terezija Masarikova, Čehinja poreklom iz Moravske, iako se zbog njenog druženja sa Nemcima i nedovoljnog poznavanja češkog jezika, spekulisalo da je nemačkog porekla.

Sa šest godina krenuo je u seosku školu, u kojoj je bio veoma uspešan, zbog čega je nastavnik posle nje savetovao roditeljima da ga pošalju u srednju školu, koju je završio 1863. Studirao je filozofiju u Beču i doktorirao 1876. godine, a na postdiplomskim studijama upoznao se sa Amerikankom Šarlotom Garig, oženio se njom i primio ime Tomaš Garig Masarik 1878. godine. Ona je bila ćerka njujorškog bankara, koji je bio protiv njihove veze sve dok Masarik nije dobio miraz. Živeli su skromno, a on je samovoljno uzeo prezime svoje supruge u njenu čast Šarlot mu je rodila četvoro dece i naučila češki jezik.

Dok je bračni par živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, Tomaš je radio sa svojim svekrom, družio se s poljoprivrednicima i političarima, a upoznao je i jednog od američkih predsednika, Vudroa Vilsona. Zbog svojih političkih stavova nije mogao da se nada profesuri u Beču, ali je zato 1882. postao vanredni profesor filozofije na Praškom univerzitetu, nakon što je on podeljen na nemački i češki deo. Kao profesor je stekao popularnost zbog svojih političkih ideja, a obe političke stranke koje su tada postojale u Češkoj prihvatile su njegove filozofske aktivnosti i način razmišljanja. Napadao je austrougarski savez sa Nemačkom, kao i njenu imperijalističku politiku na Balkanu. Branio je prava Srba i Hrvata, naročito u vreme aneksije Bosne i Hercegovine 1909. godine. Zahvaljujući Masariku, car Franc Jozef bio je primoran da oslobodi Srbe optužene za veleizdaju Habzburške monarhije, u montiranom zagrebačkom procesu u kom su se čule i opasne optužbe na račun Kraljevine Srbije. Dodeljen mu je Kraljevski orden Karađorđeve zvezde.

Početkom Prvog svetskog rata osuđen je na smrt, zbog čega je emigrirao na zapad Evrope, gde je priznat kao predstavnik Češkog pokreta za nezavisnost i odakle se zalagao za osnivanje države koja bi obuhvatala Češku, Moravsku, Šlesku (čiji se veći deo nalazi na prostoru današnje Poljske) i Slovačku. Bio je protiv austrijske ratne politike i video je koliko je Česima teško da se bore protiv Slovena. Zbog toga je stvorio antiaustrijsko podzemlje. U isto vreme, bio je dvosmislen po pitanju Rusije. Nije je video kao pravog saveznika u stvaranju češke države, iako je tamo bio mnogo puta, razgovarao s Maksimom Gorkim, Leom Tolstojem. Saveznike je video u Britaniji, Francuskoj, SAD. Upravo ove sile su priznale stvaranje Čehoslovačkog nacionalnog saveta, na čelu sa Masarikom.

Nakon raspada Austrougarske, saveznici priznaju Masarika za predsednika Privremene vlade Čehoslovačke, a 14. novembra 1918. čehoslovačka narodna skupština izabrala ga je i on je postao prvi predsednik novoosnovane zemlje. Kao „Oslobodilac” i „Otac Čehoslovačke”, stalno je bio zauzet rešavanjem krize nastale sukobom čeških i slovačkih stranka, kao i rešavanjem statusa slovačke manjine. Nakon uspona Hitlera bio je jedan od prvih političkih lidera u Evropi koji je izrazio javnu zabrinutost. Podneo je ostavku 14. decembra 1935. godine, zbog starosti i lošeg zdravlja, a nasledio ga je Edvard Beneš. Nepune dve godine nakon napuštanja funkcije Masarik je umro, u 87. godini, u Lani (Čehoslovačka, današnja Češka).

Pobratimstvo sa srpskim seljakom

Seljak iz Šumadije Jeremija Nedić postao je 1910. godine Masarikov pobratim, nakon čega je u ovoj državi do kraja života priman uz najveće počasti.

Masarik, koji je tada bio profesor Praškog univerziteta, upoznao je Jeremiju dok je u aprilu pomenute godine obilazio Srbiju. Dok je u selu Teočin, u Rudničko-takovskom kraju, pričao sa seljacima kako bi upoznao srpski narod, jedan od njih se izdvojio, rekavši mu “Ja Vas, gospodine profesore, poznajem”.

– Ne mora čoveč čoveka lično da vidi da bi došlo do poznanstva, ja sam čitao Vaše članke iz oblasti slavistike, koje su objavljivale “Male novine” i “Politika” – rekao mu je Jeremija, koji je tada imao 57 godina.

Masarik se iznenadio što se jedan seljak interesuje za slavistiku, pa je do kasno u noć ostao da priča sa njim, da bi pred jutro odlučili da se pobratime. To su uradili sutradan za ručkom. O ovom događaju danas se ništa ne bi znalo da priču nije otkrio Momčilo Paunović, kolekcionar, istoričar i upravnik Doma kulture na Rudniku.

– Narednih 26 godina dolazila su pisma iz Praga u Teočin i nazad. Jeremija nikada nije propustio da svom pobratimu i kasnije predsedniku Čehoslovačke republike čestita rođendan i Dan državnosti. U pismu iz 1935. godine Jeremija piše da su njegova tri sina, Milan, Milorad i Miloš, učestvovala u Velikom ratu i da su se sva trojica vratili sa odlikovanjima Karađorđeva zvezda. Tada je pozvao pobratima da dođe u Srbiju. Nedugo potom iz Praga je stigao odgovor “Pobratime, na tebe je red, dođi u Prag, bićeš gost mog doma”. Čiča Jeremija se zaputio u Prag. U tradicionalnom srpskom odelu stigao je na odredište četvrtog februara 1936, noseći poklone za pobratima – ispričao je Paunović.

O njihovom pobratimstvu pisala je i češka dnevna štampa.

– Nakon svečanog ručka, ćerke T. G. Masarika, dr Alisa i Olga, predale su poklone svome ocu, koji mu je iz Srbije doneo njegov prijatelj. A ti pokloni su bili sledeći: sušene šljive punjene jezgrom oraha iz Šumadije, dva ćilima koja je izatkala Nedićeva unuka i na kraju srpske opanke. Kada je uzeo taj poklon u ruke, Nedić je podsetio da su takve opanke nosili ponosni srpski ratnici, koji su hrabro branili svoju otadžbinu od mnogih osvajača. Sa tim rečima je opanke predao gospodinu predsedniku – piše “Politika”.

Godinu dana posle ovog susreta, 19. septembra 1937. u Srbiju je stigla vest da je čehoslovački predsednik umro posle duže bolesti, a Jeremija, koji je tada imao 85 godina, saznao je za njegovu smrt dok je bio u Čačku, iz kog se odmah, u svom seljakom odelu, uputio na njegovu sahranu u Prag. Nije imao vremena da ode u svoje selo i da se presvuče, a na sahranu je krenuo u pratnji jednog od unuka, o svom trošku, istim vozom kojim je otputovala i zvanična državna delegacija Kraljevine Jugoslavije.

Nekoliko hiljada ljudi ispratilo je Masarika na večni počinak. Špalir se u jednom trenutku razmakao i kovčegu je prišao srpski seljak u narodnoj nošnji. Zatim se u povorci pridružio članovima najuže pokojnikove porodice.

– Susret između mrtvog Masarika i srpskog seljaka, njegovog prijatelja i pobratima, bio je veoma dirljiv. Stari Jeremija bio je duboko u ganut i nije mogao da zadrži suze. Plakali su i oni koji su ovaj dirljiv prizor gledali – pisala je tada “Politika”.

Pročitajte još

Masovna stradanja, raskol sa Titom i misteriozna smrt: I danas se sa strepnjom priča o vladavini najvećeg diktatora 20. veka

Mihail Gorbačov – predsednik koji je zaslužan za kraj Hladnog rata, ali i za raspad Sovjetskog Saveza

Čiča Jeremija nije bio naročito bogat čovek, zbog čega je njegova odluka da o svom trošku ode sa unukom u Prag još dirljivija. U povratku su ostali bez novca, pa je unuk morao da izađe iz voza na stanici u Novom Sadu, a Jeremijin sin je poslao svog drugog sina po brata, sa novcem za kartu nazad.

Kada je Jeremija 1939. preminuo, čehoslovačko poslanstvo u Beogradu poslalalo je telegram saučešća porodici. Ono je izraženo u ime porodice pokojnog predsednika Tomaša Masarika, ali i u ime čitavog naroda Čehoslovačke republike.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi