Državljanin Srbije u trci za predsednika Palestine: Ko je Muhamed Dahlan - za jedne terorista, za druge čovek sporazuma i pregovora

Muhamed Abas, predsednik Palestine, već godinama trpi pritiske saveznika i rivala da na okupiranoj teritoriji Zapadne obale i u pojasu Gaze održi izbore pošto mu je mandat istekao pre više od deset godina. Međutim, Abas se konačno saglasio da posle 15 godina zakaže izbore za Palestinski zakonodavni savet, Parlament, za 22. maj, dok bi prvi predsednički izbori posle 16 godina bili održani krajem jula.

Ovom 85-godišnjem predsedniku već duže vreme traže naslednika, a najbolje se kotira Marvan Barguti, koji u Izraelu već 19 godina izdržava kaznu doživotnog zatvora pod optužbom za organizovanje terorističkog napada, ali se on još nije oglasio. Iako ima veliku podršku pristalica Fataha, pitanje koje ga neosporno dovodi u nepovoljan politički položaj jeste na koji način bi upravljao državom iz zatvora.

Najveća socijalistička stranka u Palestini

Fatah je najstarija i najveća politička socijalistička stranka i organizacija palestinskih Arapa i najveća grupacija unutar PLO-a. Vojnom granom Fataha smatraju se “Brigade mučenika Al Akse”, koje Izrael, SAD, Kanada, Japan i EU smatraju terorističkom organizacijom.

Dok Palestinci od glasanja očekuju da nacionalnu politiku izvedu iz atrofije i da konačno normalizuju odnose između rivalskih Fataha i Hamasa, već se naslućuje oštra borba na dva izborna fronta.  Čim je Abas raspisao izbore, otvoren je sukob njegovog Fataha i Demokratske reformističke struje (DRC) koju predvodi Muhamed Jusuf Dahlan, jedna od najkotroverznijih i najmisterioznijih ličnosti Bliskog istoka.

Dok je Dahlan bio šef palestinske bezbednosti, kritikovan je zbog poslovne imperije koju je stvorio i sumnjivih veza s Izraelom, pa su ga neki nazivali “kolaborantom”. Držao je privatnu vojsku, za koju se govorilo da je finansiraju CIA i Mosad. Dahlan je napustio Ramalu 2010. godine, posle sukoba sa Abasom, koga je optuživao da je “diktator” koji nije u stanju da vodi palestinski narod, a ni Fatah. Vratio se naredne godine da bi osporio isključivanje iz Fataha, ali je umesto toga pokrenuta istraga pod optužbama za korupciju i umešanost u ubistvo jednog od lidera Hamasa u Dubaiju. Palestinski sud ga je osudio 2016. godine u odsustvu na tri godine zatvora pod optužbom za prisvajanje 16 miliona dolara u vreme dok je bio član vlade.

Potom se nastanio u Emiratima, gde je s vremenom postao savetnik za bezbednost šeika Muhameda bin Zajeda, prestolonaslednika Abu Dabija. Odatle je, tvrde, osmišljavao intrige, kovao zavere, organizovao špijunske veze, mešetario mutnim međunarodnim biznisom. S neizmenjenim statusom miljenika SAD i Izraela, nastavio je da eksploatiše biznis širom Bliskog istoka. Teško da ima regionalnog konflikta a da u njemu nije učestvovao Dahlan – od rušenja vlasti Muslimanske braće u Egiptu, preko rata u Jemenu, do angažmana Emirata u građanskom ratu u Libiji. Čak je dospeo na listu najtraženijih terorista u Turskoj pod optužbom da je umešan u pokušaj državnog udara 2016. godine.

Poslednji njegov angažman dovodi se u vezu s normalizacijim arapsko-izraelskih odnosa, što su Palestinci doživeli kao “nož u leđa” i Dahlanu pripisali izdajničku ulogu, prenela je ranije “Politika”.

Turska ga stavila na “crvenu listu”

Turska je 2019. godine stavila palestinskog političara Muhameda Dahlana na svoju “crvenu listu” najtraženijih lica osumnjičenih za terorizam, nudeći nagradu od 10 miliona lira (1,75 miliona dolara) za informaciju koja bi vodila njegovom hapšenju. Nalog za hapšenje izdat je na osnovu optužbi protiv Dahlana prema kojima je on imao ulogu u pokušaju vojnog puča u Turskoj i rušenju ustavnog poretka silom, kao i više optužbi zbog špijunaže.

Dahlan je takođe bio žestoki kritičar turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Poslovne veze omogućile su mu i da dobije državljanstvo Crne Gore 2012, ali i Srbije 2013. godine.  Dok se Dahlan sve češće pominje kao ozbiljan kandidat za naslednika Abasa, on kritikuje predsednika, Palestinsku upravu i PLO. “Bliskoistični Suslov”, čovek sa hiljadu života, hiljadu lica i hiljadu zločina, kako Dahlana opisuju brojni neprijatelji koje je stekao, zasada se ne izjašnjava o kandidaturi. To umesto njega čine drugi.

Amerikanci su svojevremeno smatrali da je Abas najbolja zamena Jaseru Arafatu, ali ta vremena su prošla, Vašington sada identifikuje svog novog kandidata – Dahlana.

Dejvid Fridman, američki ambasador u Izraelu, podigao je prašinu kada je u odgovoru na pitanje desničarskog lista “Izrael Hajom” da li bi SAD volele da postave Dahlana za budućeg predsednika odgovorio: “Razmišljamo o tome.” Potom je saopšteno da je “pogrešno citiran”.

I dok eksperti u oblasti bezbednosti upozoravaju na slabljenje uticaja Abasa, već su razrađena tri moguća scenarija: mirna tranzijicija vlasti, haos borbe za prevlast Fataha i Hamasa i mešavina ova dva. Dahlan bi prihvatio bilo koju opciju pod uslovom da on komanduje, a Fatah se još nada da će sprečiti njegovu kandidaturu, pozivajući se na zakon koji zabranjuje kandidaturu bez sudskog sertifikata da nije optužen, ili kandidatu koji sredstva za kampanju obezbeđuje u inostranstvu.  Mediji u Zalivu traže kraj Abasove ere, dok Egipat i druge arapske zemlje zahtevaju od Abasa da Dahlanu dopusti povratak na Zapadnu obalu.

Sada, mnogi Palestinci smatraju da će Dahlanova kandidatura dovesti do velikih promena u Palestini. Hvale ga kao čoveka sporazuma i pregovora, a često se za njega može čuti da jedini može da ojača poziciju te zemlje, kako unutrašnju, tako i spoljnopolitičku.

Kako je sve počelo?

Dahlan se politički aktivirao kao tinejdžer i 1981. godine pomogao je u usponu ogranka Fataha u pojasu Gaze. Između 1981. i 1986. godine, Izrael ga je hapsio 11 puta zbog vodeće uloge u pokretu. Tokom boravka u zatvoru naučio je da tečno govori hebrejski.

Pročitajte još:

Hamas – najveća pretnja Izraelu sa samo jednim ciljem

Teroristička organizacija ili pokret? Šta se krije iza Hezbolaha, optuženog da skladišti eksplozivne hemikalije širom Evrope

Godine 2001. uznemirio je Jasera ​​Arafata tako što je počeo da poziva na reformu u Palestinskoj nacionalnoj upravi i izrazio nezadovoljstvo zbog nedostatka koherentne politike.

Godine 2002. podneo je ostavku na mesto šefa Preventivne bezbednosti u Gazi, u nadi da će postati ministar unutrašnjih poslova. Do toga nije došlo. Ponuđeno mu je mesto savetnika za bezbednost, ali ga je odbio. U aprilu 2003. godine, Mahmud Abas ga je imenovao za palestinskog državnog ministra za bezbednost, uprkos Arafatovom prigovoru. Do septembra je svrgnut, u trenutku kad je Abas dao ostavku na mesto premijera, a zamenio ga je Hakam Balavi.

U više navrata je pokušao da vodi kampanju za reformsku i antikorupcijsku kartu i da se predstavi kao otvoreni kritičar Arafata, iako mnogi posmatrači osporavaju njegov lični integritet. Ipak, Dahlan i njegovi sledbenici na unutrašnjim izborima za Fatah pobedili su većinu drugih frakcija te stranke u Gazi.

Pretpostavljalo se da je Dahlan 2004. godine stajao iza jednonedeljnih nemira u Gazi nakon imenovanja Arafatovog nećaka Muse Arafata za šefa policijskih snaga.

Dana 26. januara 2006. Dahlan je izabran za člana Palestinskog zakonodavnog veća na palestinskim parlamentarnim izborima. Dahlan je zauzeo oštar stav prema Hamasu, nazivajući njihovu izbornu pobedu katastrofom i preteći da će ih „proganjati od sada do kraja njihovog mandata“ i da će „grubo i ponižavati“ pristalice Fataha koje žele da se pridruže Hamasu.

Dana 14. decembra 2006. naoružani ljudi pokušali su da izvrše atentat na palestinskog premijera Ismaila Hanije, dok je prelazio granicu Gaze sa Egiptom, ubivši telohranitelja i ranivši još pet osoba, što je izazvalo dalje sukobe između pristalica Hamasa i Fataha u Gazi i na Zapadnoj obali. Hamas je optužio Dahlana za organizovanje napada. Dahlan je odbacio optužbe, rekavši: „Vlada Hamasa je u potpunosti odgovorna za jučerašnje događaje.“

Dahlan je 7. januara 2007. održao najveći skup pristalica Fataha u pojasu Gaze, gde je Hamas proglasio „gomilom ubica i lopova“ i obećao da će učiniti sve kako bi zaštitili aktiviste Fataha. Kao odgovor, Hamas je Dahlana označio “pučistom” i optužio ga da je Palestince doveo na ivicu građanskog rata.

Dahlan je bio predstavnik Fataha u pregovorima koji su rezultirali sporazumom Fatah-Hamas od 8. februara 2007. godine, u kojem su se obe strane složile da zaustave vojne sukobe u Gazi i formiraju vladu nacionalnog jedinstva.

U avgustu 2009. Dahlan je izabran u Centralni komitet Fataha. Međutim, rezultati su bili kontroverzni, dok je Fatah pretrpeo masovne ostavke zbog tvrdnji da su izbori bili lažni.

U junu 2011. Dahlan je proteran iz Fataha zbog tvrdnji palestinskog predsednika Mahmuda Abasa da je ubio Arafata. U septembru je palestinska policija upala u njegovu kuću i uhapsila njegovu privatnu naoružanu stražu. U avgustu 2011. njegova bivša stranka optužila ga je za ubistvo Arafata upotrebom otrova. U junu 2012. godine, nakon devetomesečne istrage, na Arafatovim stvarima pronađeni su tragovi radioaktivnog otrova polonijuma, što je snažno povećalo sumnju da je otrovan.

U decembru 2014. u Ramali je započelo suđenje Dahlanu zbog optužbi za korupciju. Pošto se nije pojavio na suđenju, odlučeno je da mu se sudi u odsustvu, i od tada se nije vratio u zemlju.

Hamas i Fatah ponovo ujedinjeni

Nakon 15 godina međusobnog sukoba, Hamas i Fatah dogovorili su se tokom razgovora u Turskoj, koji su organizovani prošle godine, da će se održati predsednički izbori u Palestini.

– Sporazum je deo napora da se ujedini palestinska pozicija kako bi se prekinula američko-izraelska zavera – rekao je zamenik čelnika Fataha Mahmoud al Aloul.

Al Aloul je rekao da je, takođe, sporazumu Fatah-Hamas cilj suprotstavljanje potezima nekih arapskih zemalja koje normalizuju svoje odnose sa izraelskom okupatorskom državom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi