Njegov "odred smrti" harao je zemljom: Alberto Fudžimori proveo deceniju na vlasti, pa osuđen na 25 godina zatvora (FOTO+VIDEO)

Na današnji dan 2009. godine, bivši predsednik Perua Alberto Fudžimori osuđen je na 25 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti koje je počinio tokom svoje vladavine od 1990. do 2000. godine. To je bila prva presuda izrečena demokratski izabranom šefu države jedne latinoameričke zemlje pred domaćim sudom.

Takođe, Fudžimori predstavlja prvu osobu istočnoazijskog porekla koja je postala šef latinoameričke države, a nakon Artura Čunga kao ceremonijalnog predsednika Gvajane, druga osoba istočnoazijskog porekla koja je postala šef neazijske države.

Fudžimori, sin japanskih imigranata, stekao je diplomu agronomskog inženjerstva na Nacionalnom agrarnom univerzitetu u Limi (1961). Potom je otišao u inostranstvo, gde je završio postdiplomske studije na Univerzitetu u Viskonsinu i na Univerzitetu u Strazburu u Francuskoj. Po povratku u Peru pridružio se fakultetu, da bi na kraju služio kao rektor. U periodu od 1988. do 1989, Fudžimori je vodio televizijsku emisiju „Okupljanje“, koja se bavila ekološkim i agrarnim pitanjima.

Dolazak na vlast

Godine 1989, dok su terorizam i hiperinflacija mučili Peru, Fudžimori je započeo kandidaturu za predsednika kao šef nove stranke „Promena 90“. Njegova uspešna kampanja brzo je privukla pažnju zbog njegovog japanskog porekla i populističke retorike, uključujući kritiku ekonomskih reformi koju je zagovarao konzervativni kandidat, romanopisac Mario Vargas Ljosa.

U junu 1990. Fudžimori je pobedio Vargasa Ljosu u drugom krugu izbora sa 56,5 procenata glasova. Međutim, 8. avgusta, manje od dve nedelje nakon stupanja na dužnost, Fudžimori je uveo oštre mere štednje, uključujući povećanje cene benzina za 3.000 odsto. Politika – u narodu poznata kao fudžšok” – uklonila je inflaciju, ali je prouzrokovala masovna otpuštanja i još teži život među siromašnim stanovništvom.

U aprilu 1992. godine, sve više frustriran zakonodavnim telom koje je podržavalo samo nekoliko njegovih programa, Fudžimori je organizovao puč uz vojnu podršku, proglasivši vanredno stanje, raspuštajući Kongres i pozivajući građane na glasanje za novi ustav, proglašen 1993. godine. Fudžimorijevi politički saveznici su naknadno osvojili većinu poslaničkih mesta, što je omogućilo predsedniku da vlada gotovo bez protivljenja. Na ekonomskom frontu vodio je neoliberalnu politiku, poput privatizacije državnih rudnika i komunalnih preduzeća.

Fudžimorijeva vlada takođe je vodila kampanju protiv pobune na različitim frontovima, uključujući naoružavanje seljana i vođenje tajnih vojnih suđenja osumnjičenim teroristima. Fudžimori je tvrdio da je zaslužan za velike uspehe države, uključujući hapšenje Abimaela Guzmana Reinosoa 1992. godine, vođe pobunjeničkog pokreta “Sjajni put”.

U međuvremenu, Vladimiro Montesinos, šef tajne policije u zemlji i najbliži Fudžimorijev savetnik, povećao je svoj uticaj u vojsci i koristio tajnu policiju zemlje za infiltraciju među opozicione političke stranke, za podmićivanje zakonodavaca i izbornih zvaničnika, upravljanje medijima, proneveru i preusmeravanje vladinih sredstava, kao i kršenje ljudskih prava, uključujući ilegalna hapšenja i mučenja. Mnogi Peruanci su naknadno optužili Fudžimorija za odobravanje tih dela i uništavanje relevantnih dokaza, iako je negirao optužbe.

Supruga protivkandidat

Sredinom devedesetih Fudžimorijeva supruga Suzana Higuči javno ga je proglasila korumpiranim i nedemokratskim vođom i pokušala da se kandiduje protiv njega na izborima 1995. godine. Fudžimori je, međutim, ranije doneo zakon kojim se zabranjuje neposrednim predsednikovim rođacima da se kandiduju na tu funkciju i na kraju joj je zabranjen ulazak u trku. Svoju najstariju ćerku Keiko Fudžimori imenovao je za novu prvu damu zemlje i lako je osvojio drugi mandat sa 64 odsto glasova.

Fujimori je potražio treći mandat 2000. godine, nakon što je otpustio sudije koje su njegovu kandidaturu proglasile neustavnom. Glavni opozicioni kandidat Alehandro Toledo povukao se iz poslednjeg kruga izbora nakon što je podneo zahtev za izbornu prevaru. Tako je Fudžimori na izborima pobedio bez protivnika, ali se suočio sa osudom “Organizacije američkih država”, vlade Sjedinjenih Država i sve većeg broja Peruanaca.

Njegova vlada se urušila krajem 2000. godine, kada je objavljen video-snimak na kojem se vidi kako Montesinos, šef tajne policije, podmićuje kongresmena. Usred sve većih optužbi za korupciju, Fudžimori je napustio Peru, da bi na kraju stigao u Japan, gde je najavio ostavku. Međutim, zakonodavno telo Perua nije čekalo na njegovu ostavku, već ga je izglasavanjem zbacilo sa funkcije predsednika, proglasivši ga “moralno nesposobnim”.

Istorijsko suđenje

Dok su peruanski zvaničnici istraživali optužbe protiv Fudžimorija, uključujući navode da je umešan u ubistva više od dvadeset ljudi od strane “odreda smrti”, japanska vlada je izjavila da on ima dvojno peruansko-japansko državljanstvo i odbila ponovljene zahteve za izručenje. U međuvremenu, Fudžimori je nastavio da utiče na “peruanske poslove” iz inostranstva. Godine 2005. putuje u Čile, u nadi da će učestvovati na predsedničkim izborima 2006. godine – iako mu je zabranjeno traženje funkcije do 2011. Po dolasku je uhapšen na zahtev Perua.

Njegov zahtev da se pojavi na glasačkim listićima 2006. odbio je kasnije izborni sud Perua. Godine 2007, dok je još uvek bio u zatvoru u Čileu, Fudžimori se bezuspešno kandidovao za mesto u japanskom parlamentu.

U septembru 2007. godine, čileanski Vrhovni sud odobrio je njegovo izručenje Peruu, okončavši dugotrajnu pravnu bitku. Dan nakon odluke, Fudžimori je vraćen u svoju zemlju, gde se suočio sa optužbama za korupciju, otmice i ubistva. U decembru 2007. godine osuđen je zbog naređivanja ilegalnog pretresa kuće Montesinosove supruge 2000. godine, a novčano je kažnjen i osuđen na šest godina zatvora zbog zloupotrebe položaja. Fudžimoriju je takođe nastavljeno da se sudi u Limi zbog ozbiljnijih optužbi za kršenje ljudskih prava tokom njegovog predsednikovanja.

Pročitajte još:

Nemilosrdno kažnjen zbog kršenja policijskog časa: Muškarac preminuo nakon što je nateran da uradi 300 čučnjeva

Eskalacija tenzija na vrhuncu: Počinju pregovori od kojih zavisi da li će doći do novog rata na Bliskom istoku!

U aprilu 2009. godine, nakon petnaestomesečnog suđenja, Fudžimori je proglašen krivim i za data naređenja da njegov “odred smrti” izvrši ubistva i otmice, i zbog toga je osuđen na 25 godina zatvora.

Treća presuda doneta je u julu 2009. godine, kada je vrhovni sud Perua proglasio Fudžimorija krivim za proneveru miliona dolara. Fudžimori je tada osuđen na još sedam i po godina zatvora. U septembru 2009. godine, na svom četvrtom suđenju otkako je izručen Peruu, Fudžimori se izjasnio krivim zbog optužbi za ilegalno prisluškivanje i primanje mita, te je osuđen na dodatnih šest godina zatvora.

Bivši peruanski predsednik Pedro Pablo Kuczinski ipak je odobrio Fudžimoriju lekarsko pomilovanje u decembru 2017. godine, pa je pušten iz zatvora na bolničku negu. Peruanski zakonodavci kritikovali su taj potez, kao i grupe za zaštitu ljudskih prava. Fudžimorijevo pomilovanje usledilo je samo nekoliko dana nakon što je Kuczinski jedva izbegao pokušaj opoziva od strane opozicionih poslanika. Politička frakcija koju je predvodio Fudžimorijev sin Kenji bila je uzdržana od glasanja, što je predsedniku omogućilo da ne bude opozvan. Mnogi su pomilovanje videli kao čin reciprociteta.

U februaru 2018. godine peruanski sud je naložio da mu se sudi za ubistvo šest farmera 1992. godine, krivično delo za koje je sud presudio da nije obuhvaćeno pomilovanjem. U oktobru je Vrhovni sud zemlje ukinuo njegovo pomilovanje, ali je odmah potom primljen u bolnicu. Međutim, nakon pregleda lekarske komisije u januaru 2019. godine, otpušten je i vraćen u zatvor.

Fudžimorijeva matematika

Fudžimorijevu “vladajuću matematiku” nakon pet godina predsedavanja dokazale su i brojke: godine 1990. inflacija je iznosila 7.650 odsto. Pet godina kasnije bila je ispod 15 odsto. Rast privrede iznosio je više od 12 odsto godišnje. To što su Peruanci i dalje živeli u siromaštvu, a tek svaki šesti je imao stalno zaposlenje, beležile su tu i tamo neke nevladine organizacije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi