Praksa stara jedan vek: Obeležavanje inficiranih i nepoželjnih oživelo u vreme korone, baš kao i za vreme Hitlera

Gradonačelnik grada Sukre Luis Duke, u centralnom delu Venecuele, izazvao je negativne reakcije javnosti odlukom da se crvene oznake upozorenja postave na kuće onih koji su zaraženi koronavirusom. On je građanima u izjavi za lokalni radio zapretio da će onima koji krše karantin ukinuti socijalnu pomoć u hrani i gasu. Ovu odluku opravdao je rekavši da strahuje za bezbednost ljudi zbog sve većeg porasta broja obolelih od koronavirusa, a javnost je odmah reagovala i optužila ga za diskriminaciju.

Ideja o obeležavanju zaraženih javila se i u martu prošle godine. Vlasti u Indiji razmatrale su da označe zaražene sa ciljem da se “zdravi upozore i zaštite”. Ipak, javnost ovo nije dobro prihvatila, pa predlog nije sproveden u delo.

Ovo nije prvi put u istoriji da se bolesni obeleževaju i izoluju od ostataka zajednice, a to se prvi put desilo tokom španske groznice 1918. godine.

Preteća bela tkanina

Svet je posle Prvog svetskog rata zadesila pandemija gripa koja je odnela najmanje 50 miliona života. Dok su se ljudi oporavljali od posledica Velikog rata, španska groznica je počela da seje smrt širom sveta. Smatra se da je pandemija počela da se širi u krcatim i tesnim kampovima vojnika na Zapadnom frontu. Nehigijenski uslovi, naročito u rovovima, doprineli su njenoj inkubaciji i širenju. Rat se završio u novembru 1918, a vojnici su se kućama vratili sa virusom koji se brzo proširio.

Doktori su špansku groznicu opisali kao „najveći medicinski holokaust u istoriji“. Ona nije ubila samo mnogo ljudi, nego su većina njenih žrtava bili mladi i zdravi. Jak imunski sistem obično može da se izbori sa gripom, ali ovaj oblik virusa napadao je takvom snagom da je onesposobljavao imunski sistem, izazivajući nakupljanje tečnosti u plućima, koja je postajala savršeni rezervoar za sekundarne infekcije. Stariji ljudi, što je iznenađujuće, nisu bili toliko osetljivi, možda zbog toga što su preživeli sličan grip koji je počeo da se širi svetom tridesetih godina 19. veka.

Inficirani su se i tada zatvarali u karantin kako bi sprečili širenje bolesti, što se praktikovalo i SAD i širom Evrope. Ukoliko bi neka porodica imala jednog zaraženog, on bi se izolovao u sobi, dok je ostatak porodice bio izolovan u drugom delu kuće zbog straha da su potencijalno inficirani i da bi mogli da prenesu bolest onima koji nisu ukoliko izađu napolje. Kako bi zaštitili svoje susede, oboleli su na svoje kuće stavljali bele tkanine, šalove, maramice i krpe, koje su bile signal da se u tom domu nalaze inficirani. Zbog ove prakse spasene su stotine hiljada života.

Istorija označavanja

Kroz istoriju ljudi su obeležavani u nekoliko navrata, a prva asocijacija na označavanje svakako je nacistički režim Adolfa Hitlera.

On i njegov režim terali su tokom Drugog svetskog rata Jevreje da nose na rukama znak žute zvezde kako bi se izdvojili. Kuće u evropskim državama koje su bile pod nemačkom kontrolom imale su istu takvu oznaku ukoliko su u njima živeli Jevreji. Tako je oko 220.000 Jevreja bilo izolovano od drugih i skoro šest meseci proveli su u 2000 takvih prebivališta. Zatvorenici u koncentracionim logorima obeležavani su bedževima – crvene su nosili socijalisti, politički zatvorenici i oni koji su pomagali Jevrejima, crne Romi, lezbijke i mentalno oboleli, a roze homoseksualci.

Mnogo pre Hitlera muslimaski kalifi i srednjovekovni biskupi počeli su da označavaju Jevreje kako bi mogli da ih identifikuju. U nekim slučajevima toj praksi su pribegavali i hrišćani. Ove oznake nisu uvek bile negativne, ali su identifikovale ove grupe zbog posebnih privilegija ili zaštite.

Tetoviranje religijskih simbola na ruke ili zglobove česta je praksa u Indiji. Tokom podele Indije i Pakistana mnoge žene su se tetovirale kako bi bilo jasno da li su hinduistkinje ili muslimanke, a ove tetovaže mogle su u isto vreme i da im zaštite život i da ih dovedu u smrtnu opasnost.

Pročitajte još

Zašto zgradu bez krova u Savamali zovu „Španska kuća“?

Dosad su epidemije ubile oko 750 miliona ljudi na planeti: Šta to koronu razlikuje od drugih bolesti?

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi