Dosad su epidemije ubile oko 750 miliona ljudi na planeti: Šta to koronu razlikuje od drugih bolesti?

Otkako je sveta i veka, virusi i bakterije ubijali su ljude, baš kao što se to sada dešava tokom pandemije koronavirusa, koji je dosad ubio 0,22 odsto svetske populacije. Evo, stigla je vakcina, posle godine panike i straha od toga da li ćemo da se zarazimo i umremo.

Bombardovani smo informacijama da su pune bolnice, da bolest razara organizam, da su lekari umorni, da leka nema… Stručnjaci su objašnjavali da se zarazama jedino na put može stati imunizacijom društva, odnosno vakcinacijom, ili ukoliko preležimo bolest i na taj način steknemo imunitet.

Hajdemo da se vratimo malo unazad

Epidemije raznih zaraznih bolesti harale su od vremena prvobitne ljudske zajednice, kada su ljudi stalno bili u pokretu da bi sakupili hranu za opstanak. Ništa se nije promenilo do danas, iako savremeni svet ima razvijen sistem zdravstvene zaštite. Tu su i tehnološki napredak  i masovne komunikacije. Bez obzira na to, svedoci smo epidemije svetskih razmera, koja je širi “brzinom mlaznog aviona”.

Sa druge strane, čovečanostvo se ranije susrelo sa kugom, kolerom, trbušnim tifusom, tuberkulozom, difterijom, velikim kašaljem, španskom groznicom, epidemijama koje su odnele više žrtava od svetskih ratova, kada je život izgubilo najmanje 70 miliona ljudi. 

I ova epidemija je, do danas, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), uzela 1,7 miliona života, ili 0,22 odsto čitave populacije. Iako to nije čak ni jedan odsto, ovoga puta su mnogi zdravstveni radnici, epidemiolozi i infektolozi pred koronavirusom ostali zbunjeni.

Šta to koronu razlikuje od drugih bolesti?

Infektolog prof. dr Žarko Ranković istakao je za naš portal da se sa ovakvim virusom medicina nije ranije susrela.

– Imao sam iskustva sa raznim virusima i bolestima u svojoj karijeri, ali ovo je nešto sa čime sa prvi put susrećemo. Toliko je nejasnoća i nedoumica sa kojima pokušavamo da se izborimo, dok za to vreme virus odnosi živote. Širi se velikom brzinom, broj zaraženih u svetu premašio je 70 miliona, a sa druge strane, broj preminulih iznosi skoro dva miliona. Takođe, ovaj virus ostavlja i mnoge ekonomske posledice – poručio je on, i otkrio šta najviše buni stručnjake.

– Ovo je respiratorna infekcija, koja je preživela sva godišnja doba! Trebalo bi da je sezonskog karaktera,  a sada vidimo da je virus u pojedinim zemljama i mutirao. Korona ne prestaje da nas iznenađuje i nekako je uvek korak ispred nas. Naravno da kada se osvrnemo na prošlost, i sve bolesti kroz koje je čovečanstvo prošlo, zaključujemo da smo se s mnogim zarazama izborili pomoću vakcine, za koju kažem da je jedna od najvećih civilizacijskih tekovina. Kod nas su na taj način istrebljene mnoge zarazne bolesti, poput zaušaka, morbila i dečje paralize – navodi prof. dr Ranković.

Pročitajte još

Bez panike ako se javi temperatura: Osim korone, oko nas su svi drugi virusi i bakterije!

“Imaćemo milion doza vakcina u januaru, cenu ćemo objaviti kada i drugi”

Ipak, on poručuje da borba sa kovidom neće biti laka, kao i da treba primiti dve doze vakcine kako bismo bili bezbedni.

– Koronavius neće nestati tek tako, čak ni sa pojavom vakcine. Primanjem prve doze postajemo imuni za oko 65 odsto, a onda, nakon tri nedelje, trebalo bi primiti još jednu. Tako će njena efikasnost porasti na 95 odsto. Ali ni to nije dovoljno, potrebno je da se što više ljudi vakciniše, kako bismo stekli kolektivni imunitet – zaključuje on.

Ovo je ubijalo ljude 

Da se čovek ipak više puta izborio sa “nevidljivim neprijateljima” pokazuje i istorija medicine, a ovo su neke od najzaraznijih pandemija u istoriji:

Kuga – 5. vek pre nove ere – 1665. godine n. e. (preminulo najmanje 100 miliona)

Najstarija zabeležena pandemija bila je kuga. To je akutna, teška infekcija koja se pojavljuje u tri oblika, kao bubonska kuga, plućna kuga i septikemijska. Prenosi se sa glodara na ljude, ugrizom inficirane buve. Simptomi su opšte infekcije, uz poremećaj stanja svesti. Može doći i do krvarenja iz kože i iz sluzokože.

Morbile – 7. vek

U ovo vreme javila se bolest koja i danas kruži među ljudima – morbile ili male boginje. Zbog dužine njenog postojanja nije moguće utvrditi koliko je života odnela. Morbile su vrlo zarazno oboljenje, koje se prenosi kapljičnim putem, a simptomi su opšta slabost, malaksalost, povišena temperatura, kašalj, sekrecija iz nosa i konjuktivitis.

Mišja groznica – 1545–1548. i 1576. godine  (pet miliona – 15 miliona umrlih)
Mišja groznica je infektivna bolest, a najveća epdemija ove bolesti izbila je u Meksiku, kada je odnela živote oko 80 odsto stanovništva te države. Praćena je visokom temperaturom i krvarenjem u koži, sluzokožama, unutrašnjim organima i oštećenjem bubrega.

Velike boginje – 1492–1974. godine (preminulo između 300 i 500 miliona ljudi u 20. veku)
Velike boginje su jako zarazna bolest i postoje dve vrste – variola vera major i variola vera minor. Epidemija je izbila i u Jugoslaviji 1972. godine, a posle vakcinacije populacije virus je iskorenjen i danas se nalazi samo u laboratorijama. Najčešća forma velikih boginja su obiman osip i visoka temperatura.

Kolera – 1817–1823. godine (preminulo više od četiri miliona ljudi)
Kolera je akutna crevna infekcija. Simptomi su povraćanje, veliki broj vodenastih stolica i dehidracija. Uzročnik je vibrio cholerae koji se nalazi u kontamiranoj vodi i hrani, a način prenošenja je fekalno-oralni.

Španska groznica – 1918–1920. (preminulo između 75 i 100 miliona ljudi)
Španski grip ili španska groznica je bila jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva. Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata i u tri talasa se širila planetom. Simptomi su ekstremni umor, groznica, glavobolja, krvarenje, povraćanje, a žrtve bi često potpuno pomodrele.

Tuberkuloza – praistorija – danas (1,8 miliona preminulih godišnje)
Skeletni ostaci pokazuju da je praistorijski čovek (40. vek p. n. e.) imao tuberkulozu. Najčešće se manifestuje na plućima, mada može da zahvati i druge organe. Karakterišu je malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, otežano disanje uz kašalj koji je najčešće suv i uporan.

HIV/sida – 1981. – danas (oko 25 miliona umrlih)
Sida je polno prenosiva bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom HIV. On napada imuni sistem, zbog čega organizam nije u stanju da se brani ni od najmanjih infekcija.

SARS 2002–2003. (774 preminulih)
SARS se pojavio najpre u Kini i manifestovao se kao ozbiljna upala pluća od koje je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, inficirano 8.098 ljudi, u 29 zemalja. Od toga je 774 preminulo, odnosno oko 10 odsto.

Ptičji grip 2003–2007. (oko 300 umrlih)
Virus ptičjeg gripa H5N1 je prvi put registrovan u kineskoj provinciji Guangdong 1996. Oko 120 miliona ptica je umrlo od gripa ili ubijeno u cilju sprečavanja zaraze. Ovaj virus se prenosio i među ljudima i imao visoku stopu smrtnosti. Umiralo je od šest od 10 inficiranih. Od “ptičjeg gripa” je preminulo oko 300 ljudi.

Svinjski grip 2009. (oko 575.000 preminulih)
Ovu bolest je izazvao novi tip virusa H1N1, koji nije prethodno identifikovan ni kod životinja niti među ljudima. Nastao je mutacijom humanog, ptičjeg i svinjskog virusa, a simptomi koji se javljaju su groznica, povišena temperatura, bolovi u mišićima, kašalj, slabost, opšta malaksalost i glavobolja. Mogući simptomi su i povraćanje i proliv.

Ebola 2013–2016. (11.325 preminulih)
U epidemiji koju je izazvao ebola virus zaraženo je 28.600 ljudi, od kojih je 11.325 preminulo, uglavnom u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji. Po prvi put epidemija se proširila iz manjih gradova u urbane centre, pa se zdravstveni radnici pribojavaju širenja zaraze.

MERS 2012–2020. (858 preminulih)
MERS-CoV (bliskoistočni respiratorni sindrom koronavirus) prvi put je identifikovan kod pacijenta u Saudijskoj Arabiji 2012. godine. Kao i SARS, manifestuje se kao jako zapaljenje pluća, ali su ga pratili i gastrointestinalni problemi i otkazivanje bubrega.

 

SARS-CoV-2 2019–danas (preminulo 1,7 miliona)

Otkriven je u Kini krajem 2019. Radi se o novom soju koronavirusa koji pre nije bio otkriven kod ljudi. Bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19. Poznati simpromi su povišena temperatura, kašalj, otežano disanje, bolovi u mišićima i umor. U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok, koji mogu uzrokovati smrt pacijenta.

CRNE BROJKE

Prvi svetski rat (više od 15 miliona poginulih)

Drugi svetski rat (između 55 i 85 miliona žrtava)

BROJ PREMINULIH u dva svetska rata: Najmanje 70 miliona, a najviše 100 miliona ljudi

BROJ UMRLIH od zaraznih bolesti: Najmanje 511 miliona*, a najviše 746 miliona*

*Zbog nedovoljno podataka o broju preminulih od morbila i tuberkuloze, ukupan zbir je bez ove dve bolesti

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi