Eksplozivna tačka na severu Afrike: Šta je Seuta, zašto pripada Španiji i zbog čega su migranti spremni na sve da dođu do nje (FOTO)

Hiljade ljudi slilo se iz Maroka u malu špansku teritoriju Seuta na severu Afrike, a najmanje 24 njih poginulo je u tom pokušaju, što je navelo Španiju da rasporedi vojsku kako bi ojačala granicu.

Video-snimci i fotografije sa granice prikazuju gomile ljudi, uglavnom Marokanaca, kako šetaju lokalnim putevima oko ograde na gradskoj plaži blizu graničnog kontrolnog punkta sa Marokom. Većina su bili mladići, ali je među 49.000 ljudi koji su za 24 sata prodrli u špansku enklavu bilo i porodica sa ženama i decom.

Ministar teritorijalne politike Anhel Viktor Tores rekao je da je jedan od mogućih uzroka naglog povećanja broja ljudi koji pokušavaju da stignu do Seute nedavna odluka Vrhovnog suda, prema kojoj migranti koje španske vlasti presretnu na moru dok pokušavaju da stignu do Seute ili Melilje ne mogu automatski da budu vraćeni u Maroko po posebnom postupku koji se ranije primenjivao.

Španska vlada je saopštila da će poslati oružane snage da pomognu civilnoj gardi u Seuti, a španski premijer Pedro Sančez posetio je Seutu u petak.

Gde je Seuta?

Seuta i veća španska teritorija Melilja, koja je 400 kilometara istočno, nalaze se na mediteranskoj obali na vrhu Afrike. Oba autonomna grada pripadaju Španiji i dele jedine kopnene granice Evropske unije sa Afrikom.

Profimedia

U španskom posedu od 1580. godine, Seuta je dom mešovite populacije hrišćana i muslimana, kao i španskih i marokanskih stanovnika i nadničara koji žive u relativnoj harmoniji.

Seuta, koja se nalazi na samom severu kontinenta, odvojena je 17 kilometara od pokrajine Kadiz na španskom kopnu Gibraltarskim moreuzom i deli kopnenu granicu od 6,4 kilometara sa prefekturom Mdik-Fnidek u Kraljevini Maroko.

Grad na raskrsnici istorije i savremene geopolitike

Seuta je kroz istoriju često menjala vladare. Njena strateška pozicija privukla je brojne velike sile, pa su se tokom različitih epoha na njenoj teritoriji smenjivali Kartaginjani, Grci, Rimljani i Vizantinci.

Prelomni trenutak dogodio se 1415. godine, kada su grad zauzeli Portugalci. Više od vek i po kasnije, nakon što su Portugal i Španija 1580. godine dospeli pod zajedničku krunu, Seuta je potpala pod špansku vlast.

 

 

Njena pripadnost Španiji formalno je potvrđena Lisabonskim sporazumom iz 1688. godine. Danas Seuta ima poseban politički položaj - od 1995. godine predstavlja autonomni grad, sa statusom koji u određenim aspektima odgovara španskim autonomnim zajednicama.

Ipak, pitanje njenog suvereniteta i dalje je predmet spora. Maroko ne priznaje špansku vlast nad Seutom, kao ni nad enklavom Meliljom, i obe teritorije smatra područjima koja su pod stranom okupacijom.

Zbog svog položaja na afričkom kontinentu, ali pod upravom evropske države, Seuta i danas predstavlja jedno od najosetljivijih mesta na granici Evrope i Afrike.

Sporna tačka u odnosima Španije i Maroka

Seuta je u skorije vreme bila žarište diplomatskih kriza između Madrida i Rabata. U maju 2021. godine marokanska vlada je ukinula granične kontrole i dozvolila da oko 8.000 ljudi iz Maroka i podsaharskih zemalja pređe u Seutu za samo dva dana.

Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere

Ovaj potez je široko protumačen kao odmazda za odluku Španije da dozvoli lideru za nezavisnost iz spornog regiona Zapadne Sahare da se leči u španskoj bolnici.

Tenzije su se smirile tek pošto je Sančez promenio dugogodišnji stav svoje zemlje o Zapadnoj Sahari i sastao se naredne godine sa marokanskim kraljem Mohamedom VI.

Odredište za one koji hoće da stignu do Evrope

Španija je glavna tačka za ulazak u Evropu za ljude koji traže bolje ekonomske mogućnosti ili bekstvo od nasilja u svojim matičnim zemljama.

Zbog toga su Seuta i Melilja jako utvrđene - zaštićeni su dvostrukom graničnom ogradom visokom oko šest metara da naprednim sistemom senzora i kamera, a na granici su stalno prisutne španska policija i vojska.

Mnogi migranti koji stignu do Seute ili Melilje odmah se vraćaju, dok se drugi drže u skloništima za migrante i mogu da podnesu zahtev za azil u Španiji.

Migranti do španske teritorije pokušavaju da stignu na više načina. Neki plivaju oko granične ograde iz marokanskih priobalnih mesta, drugi koriste male čamce, dok najveći broj njih pokušava da preskoči ili preseče ogradu makazama za metal.

Da bi stigli do Seute, ljudi često plivaju od marokanskog grada Fnideka, prelazeći oko 5 kilometara u vodi. Drugi pokušavaju da dopru do nje iz bližeg grada Beljuneka.

Veoma mali broj migranata koji završe u Seuti i ​​Melilji dospe do španske evropske obale, za razliku od onih koji do nje stižu preko Kanarskih ili Balearskih ostrva.

Ukupna broj migranata u Španiji znatno je porastao poslednjih decenija - čak oko 10 miliona ljudi u zemlji od 50 miliona stanovnika potiče iz druge zemlje.

Mnogi su iz Kolumbije, Venecuele i Maroka i rade u ključnim sektorima španske ekonomije, uključujući poljoprivredu, turizam i druge uslužne delatnosti.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi