Odzvonilo Kaji Kalas?! Francuska i Nemačka hoće da joj oduzmu ovlašćenja: "Iznosi lične stavove"

Dok Evropska unija pokušava da pronađe odgovor na ratove, trgovinske sukobe i sve izraženiju globalnu konkurenciju velikih sila, u samom Briselu raste nezadovoljstvo institucijom koja bi trebalo da bude zadužena za jedinstven nastup bloka na međunarodnoj sceni.

Prema pisanju londonskog lista "Fajnenšel tajms", Francuska i Nemačka predvode razgovore o dubokoj reformi Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), pri čemu se razmatraju i predlozi koji bi značajno ograničili ovlašćenja šefice evropske diplomatije Kaje Kalas.

Reč je o instituciji osnovanoj pre petnaest godina sa ambicijom da Evropskoj uniji obezbedi jedinstven glas u svetu. Danas, međutim, sve više evropskih zvaničnika smatra da taj eksperiment nije dao očekivane rezultate.

- Jasno je da sistem ne funkcioniše onako kako bi trebalo. On je disfunkcionalan - rekao je jedan od visokih evropskih zvaničnika upoznatih sa razgovorima.

Prema navodima lista, među državama članicama raste uverenje da postoji previše preklapanja između EEAS-a, nacionalnih ministarstava spoljnih poslova, Evropske komisije i Saveta EU, što često dovodi do sporog reagovanja i nejasne podele odgovornosti.

Nezadovoljstvo dodatno podstiče utisak da je Kalas u više navrata javno iznosila stavove koji prethodno nisu bili usaglašeni sa državama članicama, posebno kada je reč o odnosima sa Kinom i pojedinim spoljnopolitičkim inicijativama.

Tako je krajem maja, na bezbednosnoj konferenciji u rodnom Talinu, Kinu uporedila sa rakom, objašnjavajući da Evropa mora da vodi mnogo tvrđu ekonomsku politiku prema Kini, umesto da problem ublažava subvencijama.

- Ako imate veoma tešku bolest, ako imate rak, imate dva izbora. Ili da povećate dozu morfijuma ili da započnete hemioterapiju. Povećanje doze morfijuma nije bolno, ali hemioterapija jeste - poručila je Kalas.Sada se u evropskim prestonicama sve otvorenije postavlja pitanje da li je sadašnji model evropske diplomatije održiv. Jedan od predloga koji kruže među članicama jeste smanjenje autonomije visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i vraćanje dela nadležnosti Evropskoj komisiji i državama članicama. To bi predstavljalo najveću promenu u funkcionisanju evropske diplomatije od njenog osnivanja.

Iza rasprave o reformi krije se i šira borba za uticaj unutar evropskih institucija. Poslednjih godina predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sve češće preuzima vodeću ulogu u spoljnopolitičkim pitanjima, od sukoba u Ukrajini do bezbednosnih i odbrambenih inicijativa. U Briselu se već dugo govori o svojevrsnom nadmetanju između Komisije i Evropske službe za spoljne poslove za kontrolu nad ključnim spoljnopolitičkim temama.

Dodatni motiv za reformu predstavljaju i budžetski pritisci. Uoči pregovora o novom višegodišnjem finansijskom okviru EU, više država zahteva smanjenje troškova evropske administracije. Prebacivanje pojedinih poslova iz EEAS-a na druge institucije moglo bi da bude predstavljeno i kao mera racionalizacije.

Razgovori su za sada u ranoj fazi, a Pariz navodno razmatra više mogućih modela reforme. Za bilo kakvu promenu postojećeg sistema biće potrebna saglasnost svih 27 država članica, što znači da proces neće biti ni brz ni jednostavan.

Ipak, sama činjenica da Francuska i Nemačka otvaraju pitanje budućnosti evropske diplomatske službe pokazuje koliko je duboko nezadovoljstvo rezultatima spoljne politike Evropske unije.

Posle godina ratova, energetskih kriza, trgovinskih sporova i sve većeg razilaženja interesa među članicama, u Briselu se sve glasnije postavlja pitanje da li je problem u ljudima koji vode evropsku diplomatiju ili u samom sistemu koji je trebalo da Evropi obezbedi jedinstven glas na svetskoj sceni.

Sudeći prema raspravama koje su u toku, sve više evropskih prestonica sklono je drugom odgovoru.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi