Narodni ustanak na ulicama Bolivije: Putevi blokirani, hrane nestaje, prestonica postala bojno polje (VIDEO/FOTO)

Ulice centra La Paza, prestonice Bolivije, pretvorene su u poprište žestokih sukoba demonstranata i policije, dok protesti koji traju već drugu sedmicu odnose prve žrtve. Saobraćajnice širom zemlje ostaju blokirane, a Sjedinjene Američke Države tvrde da je u toku pokušaj državnog udara.

Kriza predstavlja najteži izazov za predsednika Rodriga Paza Pereiru od dolaska na vlast pre pola godine, kada je lider desnog centra prekinuo skoro dvadesetogodišnju dominaciju levičarskog Pokreta za socijalizam (MAS).

Zbog širenja protesta i blokada puteva u zemlji su poremećeni lanci snabdevanja. Banke zatvaraju poslovnice u La Pazu, dok nestašica hrane, goriva i lekova postaje sve ozbiljnija.

 

 

Sindikati, rudari i organizacije iz ruralnih područja zahtevaju ukidanje mera štednje i rešavanje problema rasta troškova života, a deo demonstranata traži i ostavku predsednika.

Kamioni su ostali zaglavljeni na auto-putevima, a brojni pacijenti nisu uspeli da stignu do bolnica. Prema pisanju "Rojtersa", Argentina je na zahtev bolivijskih vlasti poslala vojni avion sa humanitarnim zalihama hrane.

Zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau rekao je da je razgovarao sa Pazom i upozorio ga da političke snage poražene na prošlogodišnjim izborima pokušavaju da ga sruše.

 

 

Istovremeno, Evropska unija i više evropskih ambasada pozvale su na dijalog i mirno rešavanje krize.

Vašington govori o državnom udaru

Predsednik Bolivije saopštio je da planira rekonstrukciju vlade, ali je poručio da neće "voditi dijalog sa vandalima" umešanim u nasilje. Najavio je i stvaranje saveta u kom bi predstavnici domorodačkih zajednica, rudara, poljoprivrednika i radnika mogli da učestvuju u donošenju odluka.

 

 

Jedan od prvih poteza Paza Pereire po preuzimanju funkcije bilo je obnavljanje odnosa sa SAD, a Vašington sada trenutnu situaciju opisuje kao "tekući državni udar".

Specijalne policijske jedinice su se početkom sedmice satima sukobljavale sa demonstrantima u La Pazu, koji traže predsednikovu ostavku.

- Nemojmo da se zavaravamo, ovo je državni udar koji finansira perverzni savez politike i organizovanog kriminala širom regiona - izjavio je Landau u Vašingtonu.

 

 

Američki državni sekretar Marko Rubio potom je ponovio podršku bolivijskoj vladi.

- Sjedinjene Američke Države čvrsto podržavaju legitimnu ustavnu vladu Bolivije. Nećemo  da kriminalci i narko-dileri svrgnu demokratski izabrane lidere u našem regionu - rekao je Rubio.

Kriza je dodatno prerasla u diplomatski sukob nakon što je bolivijski predsednik naredio proterivanje ambasadorke Kolumbije iz La Paza.

Odluka je usledila posle izjava kolumbijskog predsednika Gustava Petra, koji je tvrdio da je Paz Pereira "marioneta SAD" i ocenio da Bolivija prolazi kroz "narodni ustanak" kao odgovor na "geopolitičku aroganciju".

 

 

Bolivijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ambasadorka proterana kako bi se "sačuvali principi suvereniteta i nemešanja u unutrašnje poslove". Nedugo zatim, Petro je izjavio da Bolivija "klizi u ekstremizam", dok je Bogota objavila da će i bolivijski ambasador napustiti Kolumbiju.

Ekonomska kriza i senka Eva Moralesa

Do sada su u protestima poginule četiri osobe. Jedan demonstrant stradao je tokom sukoba sa policijom, dok su još tri osobe umrle jer zbog blokada nisu na vreme dobile medicinsku pomoć. Samo tokom jednog dana registrovano je više od 40 blokada puteva širom zemlje i desetine povređenih.

Bolivija se suočava sa najtežom ekonomskom krizom u poslednjih 40 godina. Zemlju pogađaju nestašica dolara i goriva, kao i rast inflacije, čiji koreni sežu još u period prethodne administracije Luisa Arsea iz MAS-a. POGLEDAJ GALERIJU

Paz Pereira je po dolasku na vlast obećao "ekonomsku šok terapiju", ali rezultati nisu stigli, a pojedine odluke izazvale su veliko nezadovoljstvo. Među njima je i ukidanje dugogodišnjih subvencija za gorivo, uz tvrdnju da će slobodno tržište obezbediti kvalitetnije snabdevanje.

Umesto toga, nestašice su nastavljene, a ubrzo je izbila i afera oko takozvanog "prljavog goriva", pošto je deo zaliha proglašen falsifikovanim. Predsednik tvrdi da je reč o "sabotaži" bivših funkcionera povezanih sa MAS-om.

Na političku situaciju i dalje snažno utiče bivši predsednik Evo Morales. Nekadašnji lider i prvi domorodački predsednik Bolivije povukao se krajem 2024. u region Čapare, gde njegove pristalice sprečavaju policiju da sprovede nalog za hapšenje zbog optužbi da je 2006. godine dobio dete sa petnaestogodišnjom devojčicom.

Moralesu se u drugoj provinciji sudi i za trgovinu ljudima zbog navodnih političkih usluga porodici devojčice. Pošto se nije pojavio pred sudom, izdat je novi nalog za hapšenje, prenosi "Gardijan".

Portparol predsednika Hose Luis Galvez optužio je Moralesa da podstiče proteste kako bi "izbegao suđenje". Bivši predsednik odbacuje te tvrdnje i navodi da su nemiri posledica "sprovođenja neoliberalnog modela", dodajući da je "pravedno i neophodno da hiljade žrtava 'prljavog goriva' pokrenu građansku tužbu".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam