I Saudijska Arabija napala Iran! Rakete ispaljene u znak odmazde

Saudijska Arabija je tokom rata na Bliskom istoku pokrenula seriju do sada neobjavljenih napada na Iran kao odgovor na iranske udare na teritoriju kraljevine, tvrde dvojica zapadnih i dvojica iranskih zvaničnika upoznatih sa situacijom.

Prema njihovim navodima, saudijsko ratno vazduhoplovstvo izvelo je krajem marta vazdušne napade na iransku teritoriju. Jedan zapadni zvaničnik opisao ih je kao "osvetničke udare po načelu 'milo za drago' za napade koje je pretrpela Saudijska Arabija". Rojters nije uspeo da potvrdi koje su konkretne mete pogođene.

Ovi događaji predstavljaju prvi poznati slučaj direktne saudijske vojne akcije unutar Irana i ukazuju na to da Rijad zauzima sve odlučniji stav prema svom glavnom regionalnom rivalu.

Sukob je dodatno eskalirao nakon američkih i izraelskih vazdušnih udara na Iran 28. februara, što je, prema ocenama analitičara, na različite načine uvuklo ceo Bliski istok u rat.

Od tada je Iran projektilima i dronovima gađao svih šest članica Saveta za saradnju zemalja Zaliva.

Mete nisu bile samo američke vojne baze, već i civilni objekti, aerodromi i naftna infrastruktura, a Teheran je u jednom trenutku zatvorio i Ormuski moreuz, izazivajući ozbiljne poremećaje u svetskoj trgovini.

Profimedia

UAE i Saudijci različito odgovorili Teheranu

"Volstrit žurnal" je ranije objavio da su i Ujedinjeni Arapski Emirati izveli vojne udare na Iran. Time je postalo jasno da su zalivske monarhije, pogođene iranskim napadima, počele da uzvraćaju, iako su njihovi pristupi bili različiti.

Dok su UAE zauzeli tvrđi kurs i pokušavali da Iranu nametnu cenu za napade, Saudijska Arabija je paralelno nastojala da spreči dalje širenje sukoba i održavala je redovnu komunikaciju sa Teheranom, uključujući kontakte preko iranskog ambasadora u Rijadu.

Visoki zvaničnik saudijskog Ministarstva spoljnih poslova nije želeo direktno da govori o eventualnom dogovoru sa Iranom, ali je ponovio zvanični stav Rijada.

- Ponavljamo dosledan stav Saudijske Arabije koja se zalaže za deeskalaciju, uzdržanost i smirivanje napetosti u potrazi za stabilnošću, sigurnošću i prosperitetom regije i njenih naroda - naveo je on.

Zapadni i iranski izvori tvrde da je Saudijska Arabija unapred obavestila Iran o napadima, nakon čega su usledili intenzivni diplomatski kontakti i pretnje daljom odmazdom. To je, prema njihovim rečima, dovelo do sporazuma o smirivanju tenzija između dve zemlje.

Profimedia

Direktor Iranskog projekta pri Međunarodnoj kriznoj grupi Ali Vaez ocenio je da saudijski napadi, praćeni dogovorom o deeskalaciji, pokazuju "pragmatično priznanje s obe strane da nekontrolirana eskalacija nosi neprihvatljive troškove".

On smatra da taj razvoj događaja odražava "ne poverenje, već zajednički interes da se sukobu nametnu ograničenja pre nego što preraste u širi regionalni sukob".

Pregovori i diplomatski pritisci iza kulisa

Prema tvrdnjama jednog iranskog zvaničnika, Teheran i Rijad postigli su dogovor sa ciljem da "prekinu neprijateljstva, zaštite zajedničke interese i spreče eskalaciju napetosti". Neformalno smirivanje situacije počelo je nedelju dana pre nego što su Vašington i Teheran 7. aprila pristali na prekid vatre u širem sukobu.

Iako su godinama bili regionalni rivali, Iran i Saudijska Arabija obnovili su diplomatske odnose 2023. godine uz posredovanje Kine. U okviru tog procesa postignuto je i primirje između Saudijske Arabije i jemenskih Huta, koje podržava Iran.

Bivši šef saudijske obaveštajne službe princ Turki Al Fejsal prošlog vikenda je u autorskom tekstu za "Arab njuz" opisao strategiju kraljevine.

Profimedia

- Kada su Iran i drugi pokušali da nas uvuku u peć uništenja, naše vođstvo odlučilo je da podnese bol koju nam nanosi sused kako bi zaštitilo živote i imovinu svojih građana - napisao je on.

Tenzije su dodatno porasle tokom marta. Saudijski ministar spoljnih poslova princ Fejsal bin Farhan izjavio je 19. marta u Rijadu da kraljevina "zadržava pravo da preduzme vojne akcije ako se to smatra potrebnim". Samo nekoliko dana kasnije Saudijska Arabija proglasila je iranskog vojnog atašea i još četvoricu članova ambasade nepoželjnim osobama.

Zapadni izvori tvrde da su diplomatski pregovori i saudijske pretnje odmazdom do kraja marta doveli do sporazuma o deeskalaciji. Prema podacima saudijskog Ministarstva odbrane, broj dronskih i raketnih napada na Kraljevinu pao je sa više od 105 u poslednjoj sedmici marta na nešto više od 25 početkom aprila.

Procene zapadnih izvora ukazuju na to da su projektili lansirani prema Saudijskoj Arabiji uoči šireg primirja dolazili iz Iraka, a ne direktno iz Irana, što sugeriše da je Teheran smanjio direktne napade, dok su savezničke grupe nastavile aktivnosti. Rijad je 12. aprila zbog toga pozvao iračkog ambasadora na razgovor.

Napetosti su se nastavile i tokom početka primirja između SAD i Irana. Saudijsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su 7. i 8. aprila prema Kraljevini lansirani 31 dron i 16 projektila.

Zbog novog talasa napada Rijad je razmatrao mogućnost odmazde protiv Irana i Iraka, ali je Pakistan rasporedio borbene avione kako bi smirio situaciju i pozvao na uzdržanost dok su diplomatski pregovori bili u toku.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam