Igra na ivici noža: Da li je mirovni sporazum blizu ili Amerika i Iran ponovo klize u rat?

SAD i Iran ostaju udaljeni po pitanju potencijalnog mirovnog sporazuma, a okvirni prekid vatre, star mesec dana, na ivici je propasti usred ponovljenih pomorskih sukoba i blokade iranskih luka.

Nastavak zastoja izazvao je strahove da bi se Vašington i Teheran mogli vratiti ratu, pogoršavajući naftni šok i pritisak na globalnu ekonomiju.

Prekid vatre "na aparatima za održavanje"

U ponedeljak je američki predsednik Donald Tramp pružio uvid u teško stanje diplomatije između SAD i Irana, rekavši da je "prekid vatre na aparatima za održavanje", dok je odbacio nedavni mirovni predlog Teherana kao "komad smeća" koji, kako je rekao, "nije ni pročitao do kraja".

CNN je u utorak izvestio, pozivajući se na izvore, da je Tramp "sve više frustriran" načinom na koji Iran vodi pregovore, dok nekoliko američkih zvaničnika dovodi u pitanje spremnost Teherana da se angažuje.

Nakon toga u izveštaju se navodi da Tramp "sada ozbiljnije razmatra nastavak velikih borbenih operacija" i da taj stav dele i neki zvaničnici Pentagona koji veruju da bi kontinuirani napadi mogli da oslabe poziciju Irana.

Andrew Leyden / Zuma Press / Profimedia

Glavobolje u moreuzu

Ormuski moreuz, strateška tačka u srcu krize, ostaje zatvoren. Pre rata je oko 3.000 brodova prolazilo kroz moreuz svakog meseca, prevozeći procenjenih 20 odsto svetskih zaliha nafte morskim putem i petinu svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa. Međutim, tokom celog aprila, samo 191 brod je prošao kroz moreuz, pokazali su podaci "Kpler-a".

Blokada se nastavila i u maju, a podaci o pomorskom saobraćaju od prošlog vikenda ukazuju da nijedan veći komercijalni brod nije prošao kroz moreuz. Trenutno se procenjuje da je oko 1.600 brodova ostalo zaglavljeno u Persijskom zalivu.

Pomorski sukobi

Tramp je obećao da će prekinuti blokadu "Projektom sloboda" - velikom vojnom operacijom za praćenje i čuvanje brodova zaglavljenih u Persijskom zalivu. Međutim, priča o tome je opstala manje od 48 sati pre nego što je Tramp sve obustavio 5. maja, navodeći kao razlog "napredak u mirovnim pregovorima".

Fred TANNEAU / AFP / Profimedia

Do ovog razvoja događaja došlo je nakon što je Iran tvrdio da je pogodio američki ratni brod koji je pokušavao da prođe kroz Ormuski moreuz, što je Vašington negirao. Izveštaj Njujork tajmsa takođe je tvrdio da je operacija obustavljena nakon što je Saudijska Arabija odbila da pruži logističku podršku, jer nije bila konsultovana.

Američka vojska je 8. maja izvestila o iranskim napadima dok su tri njena razarača prolazila kroz Ormuski moreuz, navodeći da nije naneta nikakva šteta i da su brodovi napali iranske vojne objekte u znak odmazde. Ranije je tvrdila da je uništila šest malih iranskih čamaca u tom području.

Teheran je prethodno upozorio da će sva plovila koja pokušaju da prođu kroz moreuz bez ovlašćenja biti meta.

Šta je sa razgovorima?

SAD su navodno predložile memorandum od 14 tačaka, koji bi zahtevao od Irana da uvede moratorijum na obogaćivanje uranijuma, preda svoje zalihe od 440 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto i odrekne se svih budućih ambicija ka pravljenju nuklearnog oružja, iako Teheran uporno negira da je tome ikad težio.

ChatGPT

Amerika bi zauzvrat postepeno ukinula sankcije, odmrznula milijarde dolara iranske imovine, a obe strane bi ponovo otvorile Ormuz u roku od 30 dana.

Međutim, Iran je navodno odgovorio sopstvenom ponudom, koja uključuje ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ukidanje američke blokade i ekonomskih sankcija i prekid vatre u Libanu. Teheran je takođe insistirao da se razgovori o njegovom nuklearnom programu odlože.

Dok su iranski zvaničnici opisali ponudu kao "razumnu i velikodušnu", Tramp ju je odbacio kao "neprihvatljivu".

Spremni za drugu rundu?

Dok su pre pokretanja napada SAD i Izrael očekivali iransku odmazdu i imali na raspolaganju snažne kontramere, borbe su pokazale da njihova odbrana nije neprobojna.

Vašington post je objavio, pozivajući se na satelitske snimke, da su iranski udari oštetili ili uništili najmanje 228 objekata ili delova opreme na 15 američkih vojnih lokacija, uključujući hangare, kasarne, skladišta goriva, avione, radar, komunikacije i sisteme protivvazdušne odbrane - što je daleko više nego što je Vašington javno priznao.

Neki od udara su naneli vidljivu štetu američkoj pomorskoj bazi Pete flote u Bahreinu.

Neprijateljstva su značajno opteretila arsenal protivvazdušnih raketa SAD i saveznika. Prema podacima američkog istraživačkog Centara za strateške i međunarodne studije (CSIS), američka vojska je potrošila skoro polovinu svojih zaliha presretača raketa "Patriot" i značajno je ispraznila zalihe šest drugih ključnih raketnih sistema, za čije će obnavljanje biti potrebno godina. Pored toga, u nekim slučajevima, skupi presretači su korišćeni za obaranje jeftinih iranskih dronova.

U međuvremenu, Vašington post je objavio, pozivajući se na procenu obaveštajnih službi, da je Teheran zadržao oko 75 odsto svojih mobilnih lansera i 70 procenata svojih raketnih zaliha, suprotno tvrdnjama Trampove administracije da je iranska vojska potpuno uništena.

Što se tiče Izraela, već sredinom marta "Semafor" je objavio da je Izrael upozorio Vašington da ima kritično malo balističkih raketnih presretača, iako je izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar negirao bilo kakvu nestašicu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam