Neredi koji prete da prerastu u građanski rat: Oči svetske javnosti uprte u Jerusalim - ključnu tačku razdora u odnosima dvaju naroda (FOTO)

Situacija u Jerusalimu i čitavom Izraelu nikada nije bila idealna, a poslednjih dana dešavanja na ulicama grada, koji dva naroda svojataju, prete da dovedu do ozbiljnih potresa na Bliskom istoku. Između izraelske policije i Palestinaca izbili su novi sukobi kod džamije Al-Aksa, uoči planirane parade izraelskih nacionalista, poznatije kao “marš zastava”.

Prema izveštajima, Palestinci su bacali kamenje na izraelske snage bezbednosti, koje su ispaljivale šok bombe. U neredima koji traju od jutros na Hramovnoj gori stotine Palestinaca i više od 20 pripadnika izraelske policije povređeno je u sukobima tokom protekla tri dana, a danas se strahuje od eskalacije nasilja zbog godišnjeg marša.

Proterivanje Palestinaca

Najnovije nasilje usledilo je nakon mesec dana tenzija u obližnjem naselju gde jevrejski naseljenici pokušavaju da izbace na desetine Palestinaca iz domova. Vrhovni sud Izraela trebalo je u ponedeljak da održi ročište po žalbi više od 70 ljudi protiv naloga za deložaciju u korist jevrejske naseljeničke organizacije u istočnom jerusalimskom okrugu Šeik Jarah, ali je sednica odložena zbog nemira.

Danom Jerusalima obeležava se izraelsko osvajanje Istočnog Jerusalima, doma Starog grada i njegovih svetih mesta, tokom Bliskoistočnog rata 1967. godine. Obično se obeležava paradom tokom koje izraelski nacionalisti šetaju muslimanskim oblastima i mašu zastavama kako bi potvrdili izraelske pretenzije na sporno područje.

Mnogi Palestinci to smatraju namernom provokacijom, jer tvrdokorni izraelski nacionalisti, koje prati policija, marširaju kroz Kapiju Damask u Starom gradu i kroz muslimansku četvrt do Zapadnog zida, najsvetijeg mesta gde se Jevreji mole, prenosi BBC.

Extremist Palestinians planned well in advance to carry out riots today on the #TempleMount. What we see now is the result of that.

We guarentee the freedom to pray, not the freedom to riot and attack innocent people. The police is working to restore calm.#Jerusalem pic.twitter.com/QGcg2StfgX

— Ofir Gendelman (@ofirgendelman) May 10, 2021

Poslednji sukobi izbili su ispred kompleksa džamije Al-Aksa, treće najsvetije mesto u islamu, a Jevreji ga poštuju kao svoje najsvetije mesto, gde su stajala oba biblijska hrama. Sve više se govori o tome da bi ovi neredi mogli da prerastu u građanski rat, te ne čudi sve veći strah, kako građana Izraela, tako i okolnih zemalja u tom regionu.

Izraelska policija je u saopštenju istakla da su bezbednosne snage “radile na iskorenjivanju nasilja na Hramovnoj gori, zajedno sa pojačanom aktivnošću u drugim delovima Starog grada”. Sukobi u ponedeljak usledili su nakon tri noći nasilja u gradu, prenose mediji. Palestinski doktori kažu da je veliki broj demonstranata povređen.

Sukobi između Palestinaca i Izraelaca prijavljeni su i u severnom izraelskom gradu Hajfa i palestinskom gradu Ramala u središtu Zapadne obale.

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu branio je policijsku akciju protiv palestinskih demonstranata u nedelju, rekavši da njegova vlada “neće dozvoliti nijednom radikalnom elementu da potkopa smirenost” u gradu. Susedni Jordan, čuvar muslimanskih svetišta u istočnom Jerusalimu, osudio je postupke izraelskih snaga bezbednosti. SAD, EU, Rusija i UN izrazile su zabrinutost zbog porasta nasilja, pozivajući sve strane na uzdržanost. Savet bezbednosti UN će u ponedeljak popodne raspravljati o problemu.

Šta podgreva nasilje?

Tenzije su eskalirale od početka svetog muslimanskog meseca Ramazana sredinom aprila, nizom događaja koji su pokrenuli nemire.

Pročitajte još:

Šta se to dešava u Jerusalimu?! Sukobi na Hramovnoj gori počeli od ranog jutra!

Nema mira u Jerusalimu: Nastavljeni žestoki sukobi, povređeno najmanje 90 osoba (FOTO)

Kako je počeo Ramazan, svake noći izbili su sukobi između policije i Palestinaca koji su protestovali protiv sigurnosnih barijera ispred Damaskih kapija, što ih je sprečilo da se tamo okupe tokom večeri.

Palestinski bes dodatno je pogoršao marš ultranacionalističkih jevrejskih ekstremista, blizu istog područja, održan u znak protesta zbog niza video snimaka objavljenih na društvenim mrežama na kojima se vidi kako Palestinci napadaju ultrapravoslavne Jevreje u gradu i osvetničkim napadima na Palestince od strane jevrejskih ekstremista.

Sudbina Istočnog Jerusalima nalazi se u srcu izraelsko-palestinskog konflikta, a obe strane tvrde da imaju prava na njega. Izrael je 1980. godine efektivno anektirao Istočni Jerusalim, potez koji nije prepoznala velika većina međunarodne zajednice, i smatra čitav grad svojom prestonicom, prenosi BBC.

Palestinci tvrde da je Istočni Jerusalim buduća prestonice nezavisne države kojoj se nadaju.

Zeleno svetlo za paradu na Dan Jerusalima

Izraelska policija je dala zeleno svetlo za današnju paradu, iako je prethodnih dana došlo do nereda i pojačavanja izraelsko-palestinskih tenzija. Vašington je izrazio zabrinutost tokom telefonskog razgovora između savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena i njegovog izraelskog kolege.

– Apelovali smo na Izrael da sprovede odgovarajuće mere kako bi Dan Jerusalima prošao mirno – navodi se u saopštenju portparolke Saveta za nacionalnu bezbednost Emili Horn.ave.

Ključna tačka razdora u izraelsko-palestiniskim odnosima

Jedno od najpoznatijih muslimanskih svetilišta nalazi se na Hramovnoj gori, gde je nekada bio Solomonov hram, koji je do temelja razoren dva puta, jednom od Vavilonaca, drugi put od Rimljana. Nakon drugog razaranja, Jevrejima je zabranjen ulazak u Jerusalim, koji su kasnije od Vizantijaca preuzeli muslimani. Oni su na mestu gde je bio jevrejski hram podigli dve džamije – Al Aksu i Kupolu na steni.

Te dve džamije su podignute u čast verovanja u islamu da je sa tog mesta Muhamed na svom krilatom konju odleteo na nebo, video raj, video pakao i osetio Boga. Potom se vratio na zemlju isto tu, posle čega je prenet u Arabiju. Sada se, na mestu gde je izgrađena džamija Al-Aksa, nalazi zid koji opasuje džamiju. Takođe, po jevrejskom verovanju taj zid je poslednji ostatak Solomonovog hrama, a ujedno i najsvetije mesto za Jevreje – Zid plača.

Upravo zato, ne čudi mišljenje da Jevreji vode borbu za Jerusalim zbog Solomonovog hrama, a ovo mišljenje dodatno je potkrepljeno propovedanjem judeističke vere, da se prinošenje žrtve, koja je za ovaj narod jedan od ključnih stubova vere, može obavljati, samo i isključivo u toj svetinji.

A, ako bismo ovu informaciju, uzeli u obzir, tada bismo shvatili da rešenja za odnos Palestinaca i Jevreja skoro i da nema. Ili bi džamija Al-Aksa morala da nestane, što bi prodrlo u srž svakog muslimana, ili Solomonov hram ne bi bio igrađen, na šta Jevreji čekaju vekovima, kako bi konačno svoju religiju propovedali onako kako im je zapovedano.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi