Igor je rođen blizu Černobilja bez jedne ruke: Zbog ozbiljnog deformiteta odveden u sirotište, a onda se desio preokret (FOTO)
25.04.2026 | 09:10
Njegova majka je bila izložena radijaciji pre nego što je saznala da je trudna, a posledice su bile teške
Copyright Printscreen/youtube/Our History/Pixabay
Četiri decenije nakon Černobiljske katastrofe, posledice ove tragedije i dalje oblikuju živote ljudi, čak i onih koji su rođeni nakon nje.
Jedan od njih je Igor Pavlovec, rođen 1987. u Belorusiji, nedaleko od mesta nesreće. Njegova majka je bila izložena radijaciji pre nego što je saznala da je trudna, a posledice su bile teške: Igor je rođen bez desne ruke i sa ozbiljnim deformitetima nogu.
Nasmejani dečak iz sirotišta
Skoro odmah nakon rođenja, Igor je odvojen od roditelja i prebačen u instituciju – sirotište u Minsku.
Tamo je proveo prvih šest godina svog života. Bez porodice. Bez individualne brige. Bez detinjstva koje dete treba da ima.
Spavao je u metalnom krevetiću, u sobi punoj mnogo mlađe dece. Bio je neuhranjen i sitan – veličine trogodišnjaka, iako je imao šest godina.
Ipak, oni koji su ga poznavali pamte ga kao nasmejanog dečaka koji nije gubio veru — imao je jednostavnu, ali snažnu želju - da ima ruku!
Sudbina se promenila početkom 1990-ih, kada je humanitarac Viktor Mici posetio sirotište.
Tokom posete, Igor mu je prišao i ponudio mu parče hleba.
Mici je već pomagao deci pogođenoj posledicama Černobilja – tokom svog života brinuo se o više od 56.000 dece. Međutim, Igorova priča ga je posebno dirnula.
Ubrzo nakon tog susreta, britanski mediji su objavili priču o Igoru. Reakcija javnosti je bila neverovatna – za samo nekoliko nedelja, čitaoci su prikupili novac za njegovo lečenje. Godine 1994, Igor je otišao u Ujedinjeno Kraljevstvo.
Nije to bilo samo medicinsko putovanje. Bio je to odlazak iz jednog sveta u drugi.
Dobio je protezu, ali i ono što nikada ranije nije imao – porodicu.
U Velikoj Britaniji, Igor je smešten kod hranitelja, Barbare i Roja Beneta, u gradu Farnkombu.
Prvi put u životu imao je nekoga ko ga je nazvao svojim detetom.
- Ne sećam se mnogo iz svog ranog detinjstva. Možda sam bio u bolnici, ali sam imao sreće, bio sam voljen i negovan - rekao je kasnije.
Nova borba i životne promene
Nova sredina je takođe značila novu borbu – učenje jezika, prilagođavanje, život sa protezom.
Godine 2003, postao je britanski državljanin i simbolično zatvorio poglavlje u svom životu. Iako su mnogi sumnjali u njegovu budućnost, Igor je izgradio život koji prkosi svim predviđanjima.
Upoznao je svoju suprugu Alis na klizalištu.
- Kada sam ga prvi put videla, odmah sam ga prihvatila - rekla je i dodala:
- Ima neverovatnu energiju, uvek me nasmeje. Ljudi su govorili da to neće trajati, ali mi se jednostavno slažemo.
Danas je Igor porodični čovek sa troje dece.
Čovek koji je, uprkos svemu, uspeo da prevaziđe okolnosti u kojima je rođen.
Veza koja nikada nije prekinuta
Tokom svih tih godina, Viktor Mici je ostao važan deo njegovog života. Bio je više od humanitarca – bio je ličnost koja je promenila njegovu sudbinu.
Pre nego što je umro od raka jetre, Igor ga je posetio poslednji put.
„Rekao mu je da očekujemo treće dete i bio je presrećan. Bio je neverovatan čovek. Zahvaljujući njemu, Igor ima život kakav danas ima, rekla je Alisa.
Zabrana koja će razbesneti tinejdžere: Ova evropska zemlja sprema se na veliki korak, zakon uskoro!
Bonus video: