Tramp se nada "boljem dogovoru": Šta je obuhvatao prethodni nuklearni sporazum sa Iranom?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da će nuklearni sporazum o kom se trenutno pregovara sa Iranom biti "daleko bolji" od Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (Joint Comprehensive Plan of Action - JCPOA) iz 2015. godine, iz kog se povukao 2018. godine tokom svog prvog mandata.

Originalni sporazum iz 2015. godine postignut je za otprilike dve godine pregovora i uključivao je stotine stručnjaka iz tehničkih i pravnih oblasti, uključujući više američkih stručnjaka. Prema njemu, Iran je pristao da ograniči obogaćivanje uranijuma i da se podvrgne inspekcijama u zamenu za ublažavanje sankcija.

Ali Tramp je istupio iz tog sporazuma, nazvavši ga "najgorim sporazumom ikada". Pre početnih američko-izraelskih udara na Iran krajem februara SAD su postavile nove zahteve - uključujući dodatna ograničenja nuklearnog programa Teherana, ograničenje njegovog programa balističkih raketa i prekid podrške regionalnim oružanim grupama, prvenstveno u Libanu, Jemenu i Iraku.

Šta je bio JCPOA?

Iran je 14. jula 2015. godine postigao sporazum sa Evropskom unijom i šest velikih sila, Kinom, Francuskom, Rusijom, Ujedinjenim Kraljevstvom, SAD i Nemačkom, prema kom bi ove države ukinule međunarodne ekonomske sankcije i omogućile Iranu veće učešće u globalnoj ekonomiji.

Zauzvrat, Teheran se obavezao da ograniči aktivnosti koje bi mogle da vode proizvodnji nuklearnog oružja.

Profimedia

To je uključivalo smanjenje zaliha obogaćenog uranijuma za oko 98 procenata, na manje od 300 kilograma i ograničavanje obogaćivanja uranijuma na 3,67 procenata, što je daleko ispod nivoa od 90 odsto potrebnog za proizvodnju oružja, ali dovoljno visoko za civilne svrhe kao što je proizvodnja energije.

Pre JCPOA, Iran je imao oko 20.000 centrifuga za obogaćivanje uranijuma. Prema sporazumu, taj broj je smanjen na maksimum od 6.104, a samo mašine starije generacije ograničene su na dva postrojenja, koja su bila pod međunarodnim nadzorom.

Centrifuge su mašine koje rade na povećanju koncentracije izotopa uranijuma-235 u uranijumu (obogaćivanju), što je ključni korak ka potencijalnoj proizvodnji bombe.

Sporazumom je takođe redizajniran iranski reaktor za tešku vodu u Araku kako bi se sprečila proizvodnja plutonijuma i uveden je jedan od najinvazivnijih režima inspekcije koje je ikada sprovela globalna nuklearna agencija, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

Zauzvrat, Iranu su ublažene međunarodne sankcije koje su teško oštetile njegovu ekonomiju. Milijarde dolara zamrznute imovine su oslbođene, a ograničenja na izvoz nafte i bankarstvo su ublažena.

Profimedia

Sporazum je obustavljen kada je Tramp formalno povukao Vašington iz njega 2018. godine, što je potez koji je široko kritikovan u zemlji i od stranih saveznika, i uprkos tome što je IAEA rekla da je Iran do tada poštovao sporazum.

- Iranski režim podržava terorizam i izvozi nasilje, krvoproliće i haos širom Bliskog istoka. Zato moramo da okončamo kontinuiranu agresiju i nuklearne ambicije Irana. Oni nisu ispunili duh svog sporazuma - rekao je Tramp u oktobru 2017. godine.

Ponovo je uveo jake ekonomske sankcije Teheranu u okviru taktike "maksimalnog pritiska". One su bile usmerene na iranski izvoz nafte, kao i na njegov pomorski sektor, bankarski sistem i druge ključne industrije.

Cilj je bio da se Iran vrati za pregovarački sto kako bi pristao na novi sporazum, koji je takođe uključivao diskusiju o raketnim kapacitetima Teherana, dalja ograničenja obogaćivanja i veću kontrolu njegovog nuklearnog programa.

Šta se dogodilo sa iranskim nuklearnim programom od okončanja JCPOA?

ChatGPT

Počev od sredine 2019. godine Iran je počeo postepeno da krši ograničenja iz sporazuma, prekoračujući ograničenja zaliha uranijuma i nivoa obogaćivanja.

U novembru 2024. godine Iran je saopštio da će aktivirati "nove i napredne" centrifuge. IAEA je potvrdila da je Teheran obavestio nuklearnu agenciju da planira da instalira više od 6.000 novih centrifuga za obogaćivanje uranijuma.

U decembru 2024. godine IAEA je saopštila da Iran brzo obogaćuje uranijum do čistoće od 60 odsto, približavajući se pragu od 90 procenata potrebnom za oružje. Naredne godine IAEA je procenila da Iran ima 440 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto.

Koji su Trampovi novi zahtevi za iranski nuklearni program?

SAD i njihov saveznik, Izrael, vrše pritisak na Iran da pristane na nulto obogaćivanje uranijuma i optužili su Teheran da radi na izgradnji nuklearnog oružja, ali bez ikakvih dokaza za svoje tvrdnje.

Profimedia

Takođe žele da se iz Irana ukloni procenjenih 440 kilograma iranskih zaliha obogaćenog uranijuma. Iako je to ispod nivoa za proizvodnju oružja, to je tačka sa koje je mnogo lakše doći do obogaćivanje od 90 odsto potrebnog za proizvodnju atomskog oružja.

Iran je insistirao da obogaćuje uranijum samo u civilne svrhe. Potpisnik je Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) iz 1970. godine.

U martu 2025. godine Tulsi Gabard, direktorka američke nacionalne obaveštajne službe, svedočila je Kongresu da SAD "nastavljaju da procenjuju da Iran ne gradi nuklearno oružje".

U nedelju je iranski predsednik Masud Pezeškijan, u oštro formulisanoj izjavi, rekao da Tramp nema pravo da "liši" Iran njegovih nuklearnih prava.

Šta još Tramp traži?

Ograničenja balističkih raketa

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Pre nego što je počeo rat SAD i Izraela protiv Irana Teheran je insistirao da pregovori treba da budu isključivo usmereni na iranski nuklearni program.

Međutim, zahtevi SAD i Izraela išli su dalje od toga. Neposredno pre početka rata Vašington i Izrael su zahtevali stroga ograničenja iranskog programa balističkih raketa.

Analitičari kažu da je ovaj zahtev bar delimično izazvan činjenicom da je nekoliko iranskih raketa probilo izraelski mnogo hvaljeni odbrambeni sistem "Gvozdena kupola" tokom 12-dnevnog rata između dve zemlje u junu prošle godine.

Sa svoje strane, Tramp je više puta upozoravao, bez dokaza, na opasnosti iranskih raketa dugog dometa, tvrdeći da ih Iran proizvodi "u veoma velikim količinama" i da bi mogle "nadvladati Gvozdenu kupolu".

Iran je rekao da njegovo pravo da održava raketne kapacitete ne može biti deo pregovora. JCPOA nije postavio nikakva ograničenja na razvoj balističkih raketa.

Profimedia

Međutim, rezolucija Ujedinjenih nacija doneta prilikom usvajanja nuklearnog sporazuma u ​​julu 2015. godine predviđala je da Iran ne može "preduzimati nikakvu aktivnost vezanu za balističke rakete koje su sposobne da nose nuklearno oružje".

Prekid podrške posredničkim grupama

SAD i Izrael su takođe zahtevali da Iran prestane da podržava svoje saveznike širom Bliskog istoka, uključujući Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu i brojne grupe u Iraku. Ove grupe se zajedno nazivaju iranskom "Osovinom otpora".

U maju prošle godine Tramp je tokom sastanka Saveta za saradnju u Zalivu u Rijadu rekao da Teheran "mora prestati da sponzoriše teror, zaustaviti svoje krvave posredničke ratove i trajno i proverljivo prekinuti težnju ka nuklearnom oružju".

Tri dana pre početka rata protiv Irana u februaru, tokom obraćanja Kongresu o stanju nacije, Tramp je optužio Iran i "njegove ubilačke posrednike" da šire "ništa osim terorizma, smrti i mržnje".

Iran je odbio da započne dijalog o ograničavanju svoje podrške ovim naoružanim grupama.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam