Pregovori na ivici eksplozije! Amerika i Iran nadomak istorijskog dogovora, odbrojavaju se dani do 21. aprila

Američki i iranski pregovarači ostvarili su napredak u današnjim razgovorima i približili se okvirnom sporazumu o okončanju rata, rekla su dvojica američkih zvaničnika, prenosi američki portal Aksios.

Dve suprotstavljene strane, uz posredovanje Pakistana, Egipta i Turske, pokušavaju da premoste preostale razlike i postignu dogovor pre isteka primirja 21. aprila. Pakistanska delegacija, predvođena komandantom vojske, feldmaršalom Asimom Munirom, danas je stigla u Teheran na razgovore sa iranskim zvaničnicima.

Američki zvaničnici i izvori upoznati sa posredovanjem upozoravaju da dogovor nije zagarantovan zbog velikih razlika između dve strane.

- Sačekajmo da vidimo da li možemo da postignemo dogovor. Nadamo se i zato pokušavamo da podstaknemo obe strane - rekao je jedan pakistanski zvaničnik.

Pregovori iza kulisa i novi kontakti

Pregovarački tim američkog predsednika Donalda Trampa, koji čine potpredsednik Džej Di Vens, specijalni izaslanik Bele kuće i Trampov prijatelj Stiv Vitkof, kao i viši savetnik i Trampov zet Džared Kušner, nastavio je danas telefonske razgovore i razmenu predloga sa Irancima i posrednicima.

- Bili su na vezi i vodili razgovore preko posrednika sa svim zemljama i približavaju se dogovoru - rekao je jedan američki zvaničnik.

Drugi je potvrdio da je danas postignut napredak.

- Želimo da postignemo dogovor. I delovi njihove vlade žele dogovor. Sada je ključno da cela njihova vlada pristane na to - rekao je treći američki zvaničnik.

Novi krug pregovora i pitanje primirja

Novi krug direktnih pregovora mogao bi da se održi u narednim danima, pre isteka primirja, ali datum još nije određen, naveli su američki zvaničnici i izvori upoznati sa procesom.

Vens, koji je prošle nedelje vodio početne razgovore u Pakistanu, a koji su tokom vikenda propali, rekao je na događaju organizacije Turning Point USA u Džordžiji:

- Mislim da ljudi sa kojima pregovaramo žele dogovor. Osećam se veoma dobro u vezi sa tim gde se trenutno nalazimo.

Ako se postigne okvirni sporazum, primirje će morati da bude produženo kako bi se razradili detalji sveobuhvatnog dogovora, rekli su američki zvaničnik i izvor upoznat sa pregovorima.

- Detalji su složeni - to se ne može rešiti za dva dana - rekao je jedan zvaničnik.

- SAD još nije formalno pristao na produženje primirja. Kontakti između SAD i Irana se nastavljaju kako bi se postigao dogovor - dodao je drugi.

Pritisak na Iran raste

Američki zvaničnici navode da Trampova pomorska blokada, koja je prekinula iranski izvoz nafte, kao i sve dublja ekonomska kriza, povećavaju pritisak na Teheran da pristane na dogovor.

- Iran nema novca. Bankrotirali su. Mi to znamo. I oni znaju da mi to znamo - rekao je jedan američki zvaničnik.

Iran dnevno izvozi oko 1,5 miliona barela nafte i time zarađuje približno 140 miliona evra.

- Blokada to praktično preko noći svodi na nulu - rekao je Miad Maleki, bivši stručnjak za sankcije Iranu u američkom Ministarstvu finansija, danas analitičar u istraživačkom centru Fondacija za odbranu demokratija.

Ostrvo Hark, preko kojeg prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza nafte, nalazi se oko 640 kilometara od Ormuskog moreuza i bilo bi praktično paralizovano blokadom.

- Ne moramo sada da napadnemo Hark. Možemo ga jednostavno ugušiti - rekao je jedan zvaničnik američke administracije.

Rizik od dugoročnog ekonomskog kolapsa

Ako Iran ne bude mogao da izvozi naftu i popuni skladišta na kopnu, biće prinuđen da obustavi proizvodnju, što bi moglo da dovede do trajnih ekonomskih posledica, upozoravaju američki zvaničnici.

- Šta znači ako Iran, zemlja poznata po nafti, ne može da proizvodi naftu? Biće to gore nego Venecuela pod Madurom - rekao je jedan od njih.

Iranska ekonomija već je bila pod velikim pritiskom i pre rata zbog Trampove politike maksimalnog pritiska, koja je dovela do visoke nezaposlenosti, nestašica goriva i rasta cena hrane. Rat je dodatno produbio krizu.

Američki i izraelski vazdušni napadi zatvorili su dve najveće čeličane u Iranu i zaustavili petrohemijsku industriju. Sepah banka, državna finansijska institucija koja isplaćuje plate vojsci i Revolucionarnoj gardi, izložena je čestim sajber napadima izraelskih hakera, a njen centar za digitalnu bezbednost pogođen je raketnim napadom prošlog meseca.

Istovremeno, iransko gašenje interneta, koje traje već 47 dana, dodatno košta ekonomiju oko 50 miliona evra dnevno.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi