Krvavi transferi: Ko najviše profitira od ratova u svetu?

Od marta 2026. godine svet je svedok pojačanih međusobno povezanih sukoba u više regiona, koji stvaraju nestabilan bezbednosni pejzaž. Glavne eskalacije uključuju rat SAD i Izraela protiv Irana, tekući sukob u Ukrajini i sve veće tenzije u Pacifiku.

Više od 40 odsto stratega koje je za Globalnu prognozu 2025. anketirao Centar za strategiju i bezbednost Skoukroft Atlantskog saveta strahuje od "još jednog svetskog rata, koji uključuje sukob na više frontova između velikih sila" do kraja sledeće decenije.

U maju 2025. godine Indija i Pakistan su imali značajan četvorodnevni vojni sukob. SAD su upale u Venecuelu početkom 2026. godine i zarobile predsednika Nikolasa Madura.

Sukob na Bliskom istoku se značajno proširio od 28. februara, pri čemu su se američke i izraelske snage snažno angažovale protiv iranskog rukovodstva, vojske, odbrambene i energetske industrije, a Iran je efikasno ciljao naftnu i gasnu infrastrukturu širom zemalja Persijskog zaliva.

Osim toga, sukob u Ukrajini se nastavlja intenzivnim borbama, a Kina nastavlja da održava tvrdokorni stav prema Tajvanu, tvrdeći da je "ponovno ujedinjenje neizbežno".

Nakon što je Tramp započeo svoj drugi mandat u januaru 2025. godine, zatražio je od evropskih članica NATO-a da troše više i preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Sada su i Evropljani shvatili da će, ako potroše mnogo više na odbranu, biti znatno manje zavisni od Vašingtona.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Tokom Minhenske bezbednosne konferencije sredinom februara bilo je reči o povećanju vojnih budžeta i preoblikovanju transatlantskog saveza u NATO 3.

A evo šta kažu globalni trendovi naoružanja.

Transfer oružja u periodu 2020–24.

Prema novim podacima koje je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) ovog meseca, globalni transfer oružja u periodu 2020–24. nastavio je da raste u obimu, ali je došlo do velikih promena u trendovima.

Pokrenut sukobom u Ukrajini, uvoz u Evropu je porastao za 155 odsto, čineći te zemlje grupno najvećim svetskim uvoznicima. Ukrajina je postala najveća uvoznica oružja na svetu, povećavši uvoz u periodu 2021–2025. za 100 puta u poređenju sa periodom 2015–2019. Indija je ostala druga po veličini, uprkos smanjenju uvoza za 9,3 odsto, prvenstveno zahvaljujući svom naporu za indigenizaciju. Ostale regionalne promene uključuju smanjeni rast uvoza u Africi, Americi, Aziji i na Bliskom istoku, uravnotežujući ukupan iznos globalno.

SAD su ojačale svoju dominaciju kao vodeći izvoznik (43 odsto globalnog udela), dok je Francuska (9,6 odsto) pretekla Rusiju, gde je izvoz opao za 64 procenata u periodu 2021–2025.

Profimedia

Uprkos tome što je Moskva ostala treći najveći dobavljač na svetu u periodu 2021–2025, njen izvoz je pogođen zapadnim sankcijama, kao i povećanom domaćom potrošnjom, a njen globalni tržišni udeo je pao sa 21 procenta u periodu 2016–2020. na 6,8 odsto u periodu 2021–2025.

Nagli pad je uglavnom posledica značajnog smanjenja izvoza ruskog oružja u Alžir, Kinu i Egipat, primetio je SIPRI. Skoro tri četvrtine (74 odsto) ruskog izvoza oružja otišlo je u tri države u periodu 2021–25: Indiju (48), Kinu (13) i Belorusiju (13 odsto), iako je Indija, kao tradicionalni klijent, takođe aktivno diverzifikovala svoje dobavljače.

 

U Evropi je zabeležena povećana potražnja za sistemima protivvazdušne odbrane, avionima i raketama, jer su nacije započele novo naoružavanje sa povećanim budžetima za odbranu. Region Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA) činio je preko 27 odsto globalnog uvoza, sa velikom potražnjom iz Katara, Saudijske Arabije i drugih zemalja Persijskog zaliva. Očekuje se da će sukob na Bliskom istoku dodatno povećati potražnju.

Kina je ispala iz 10 najvećih uvoznika, što odražava njenu povećanu samodovoljnost. Ukupni trend u periodu 2020-24. ukazuje na to da tržište veoma reaguje na bezbednosne pretnje, favorizujući dobavljače koji mogu da isporuče visokotehnološke sisteme regionima pogođenim sukobima.

Obim glavnog oružja koje se prenosi između država povećao se za 9,2 odsto između 2016-20. i 2021-25. Evropa je kao region bila najveći uvoznik. Pored Evrope i Amerike, uvoz oružja u sve ostale regione sveta je smanjen.

Profimedia

SAD su povećale dominaciju u izvozu oružja i obezbedile su 42 procenta svih međunarodnih transfera oružja u periodu 2021–25, u odnosu na 36 odsto u periodu 2016–2020. SAD su izvezle oružje u 99 država, uključujući 35 zemalja u Evropi.

Prvi put u dve decenije najveći udeo američkog izvoza oružja otišao je u Evropu (38 odsto), a ne na Bliski istok (33). Ipak, najveći pojedinačni kupac američkog oružja bila je Saudijska Arabija (12 odsto). Vašington smatra izvoz oružja alatom spoljne politike i načinom jačanja svoje industrije oružja, što nova strategija Trampove administracije "Amerika na prvom mestu" još jednom jasno pokazuje.

Budžeti za odbranu se povećavaju

Globalni rashodi za odbranu porasli su u 2025. godini, dostigavši 2,63 biliona dolara, u odnosu na 2,48 biliona dolara u 2024. godini. Rashodi su takođe porasli u realnom iznosu za 2,5 odsto.

Evropski rashodi za odbranu rastu, a očekuje se da će budžeti zemalja članica EU dostići oko 390 milijardi evra u 2025. godini, što je povećanje od skoro 63 odsto u odnosu na nivo iz 2020. godine. Ova potrošnja sada u proseku iznosi preko 2 procenta BDP-a, vođena geopolitičkim tenzijama i povećanim nabavkama, usmerenim na obnavljanje zaliha i jačanje dugoročnih industrijskih kapaciteta.

Profimedia

Velika povećanja budžeta predvodile su Sjedinjene Američke Države (921 milijarda dolara), Kina (251 milijarda) i Rusija (135 milijardi). Masovno povećanje budžeta Moskve uglavnom je posledica tekućeg sukoba u Ukrajini, dok su povećanja budžeta Nemačke nakon rata u Ukrajini (102 milijarde dolara) i kontinuirana modernizacija Indije (78,3 milijarde dolara) sa snažnim fokusom na indigenizaciju putem vladinog programa "Proizvedeno u Indiji" doprineli porastu.

SAD su se fokusirale na modernizaciju i tehnološku superiornost. Kina nastavlja brzu ekspanziju sa fokusom na nove tehnologije, veštačku inteligenciju i napredak mornarice. Saudijska Arabija održava visoke rashode (72,5 milijardi dolara) na regionalnu bezbednost.

Značajna ulaganja Velike Britanije (94 milijarde dolara) i Francuske (70 milijardi dolara) dala su prioritet nuklearnom odvraćanju i tehnologiji. Generalno, postoje velika ulaganja u veštačku inteligenciju, sajber-ratovanje i tehnologiju dronova. NATO je i dalje pod pritiskom SAD da ispuni ciljeve odbrambenih izdataka od 2 do 3,5 odsto BDP-a.

Napredak

Globalni izvoz oružja naglo je porastao u poslednjih pet godina zbog evropske potražnje. Dok su globalni tokovi oružja porasli za skoro 10 odsto u poslednjih pet godina, uvoz u Evropu se više nego utrostručio. Nisu kupovali samo da bi snabdeli Ukrajinu oružjem; uglavnom su nastojali da povećaju sopstvene vojne kapacitete. Evropa je bila svedok uvoza oružja kakav nije viđen od hladnog rata i sada je najveći uvoznik.

Profimedia

Američka industrija oružja imala je najviše koristi od sve većih tenzija. Tramp je obećao da neće biti ratova i izgradio je svoj brend "Amerika na prvom mestu" na suprotstavljanju stranim vojnim avanturama. Njegova administracija je, međutim, efikasno pokrenula još jedan rat za promenu režima.

Od neuspelih tajnih operacija u Albaniji (1949–1953), Zalivu svinja na Kubi i Kongu (1960), do Vijetnama (1963), Sirije i katastrofalnih dugoročnih posledica u Iraku, Avganistanu i Libiji, američki potezi su često stvarali vakuum moći, intenzivno nasilje i nenamerne posledice, često ostavljajući zemlje u gorem stanju nego ranije.

Ako se isti pristup primeni na Iran, ishod verovatno neće biti drugačiji. Američka javnost je, sa svoje strane, više puta signalizirala da joj je dosta "beskrajnih ratova".

Kina je najavila povećanje odbrambenog budžeta za 7 odsto za 2026. godinu, jer stalno povećava potrošnju kako bi se suprotstavila SAD i sprovela svoje ciljeve vezane za Tajvan i Južno kinesko more. Japan i Južna Koreja su zabrinuti zbog uspona Kine i počeli su značajno da povećavaju odbrambene budžete i proizvodnju i uvoz oružja.

- U budućnosti će doći do veće potražnje za oružjem na Bliskom istoku. Kuvajt se popeo sa 47. mesta na listi najvećih uvoznika oružja u periodu 2016–2020. na 9. mesto u periodu 2021–25. godine jer je povećao uvoz oružja više od devet puta - piše za RT maršal vazduhoplovstvca Anil Čopra, veteran Indijskog vazduhoplovstva i bivši generalni direktor Centra za studije vazduhoplovnih snaga u Nju Delhiju.

 

- Trampove carine i nepredvidive pretnje Amerike, čak i njenim saveznicima u NATO-u, primoravaju nacije da traže alternative i povećaju sopstvena istraživanja i proizvodnju oružja u oblasti odbrane. Ova tranzicija će potrajati. Hoće li Rusija ili Kina popuniti prazninu? Teško je reći u ovom trenutku - zaključuje on.

 

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam