Raspada se „najsrećnija zemlja na svetu“: Hiljade ljudi spremno da plate da bi radili kao dostavljači hrane

Finska, zemlja koja se decenijama navodi kao primer stabilnosti, socijalne sigurnosti i vrhunskog obrazovanja, danas se suočava sa paradoksom koji razotkriva duboku krizu tržišta rada. U trenutku kada stopa nezaposlenosti dostiže 10,6 odsto – najviše u celoj Evropskoj uniji, čak 20.000 ljudi čeka priliku da postane vozač dostave hrane.

Borba za ovaj posao otišla je toliko daleko da su se pojavili slučajevi u kojima nezaposleni plaćaju već registrovanim kuririma između 450 i 900 evra mesečno, ili čak trećinu dnevne zarade, kako bi „iznajmili“ njihov ugovor i uopšte mogli da rade. Ovu pojavu potvrdila je i dostavljačka platforma Wolt finskom javnom servisu Yle, uz najavu da će pokušati da suzbije ovu praksu.

Vrh ledenog brega

Prema analizi mađarske agencije Telex, dostava hrane je samo najvidljiviji simptom mnogo dubljeg problema. U Finskoj je trenutno oko 300.000 nezaposlenih, dok istovremeno nedostaje radnika u ključnim sektorima – IT-ju, zdravstvu, medicini, kao i u oblastima zelene tranzicije i visoko specijalizovanih profesija.

Profimedia

Problem je u tome što tražioci posla i dostupna radna mesta ne „govore istim jezikom“. Najbrojniji među nezaposlenima su osobe sa srednjom školom, ali i sociolozi i ekonomisti sa fakultetskim diplomama – profili za koje tržište trenutno nema dovoljnu potražnju.

Više od 50.000 visokoobrazovanih bez posla

Situacija je posebno teška za ljude sa univerzitetskim diplomama. Krajem prošle godine u Finskoj je bilo više od 50.000 visokoobrazovanih nezaposlenih, što je, prema podacima sindikata Akava, najviši broj u 21. veku.

Yle ovu krizu ilustruje primerom Miike Alhopure iz Turkua, diplomiranog ekonomiste koji je ostao bez posla u gradskoj upravi kada mu ugovor na određeno nije produžen. Od tada je poslao desetine prijava, dobio svega dva razgovora i svoja iskustva počeo da deli na društvenim mrežama. Njegova priča nije izuzetak, već pravilo.

Tržište koje se menja brže od ljudi

Stručnjaci upozoravaju da finsko tržište rada prolazi kroz strukturnu transformaciju, pod pritiskom digitalizacije, automatizacije i veštačke inteligencije. Podaci Akave pokazuju da se broj nezaposlenih visokoobrazovanih povećava brže nego kod onih sa nižim stepenom obrazovanja.

Alarmantan je i podatak da 57 odsto nezaposlenih ne bi moglo da nađe posao čak ni u slučaju snažnog ekonomskog rasta, jer njihove veštine ne odgovaraju poslovima budućnosti ili nemaju dovoljno radnog iskustva. Među mlađima od 30 godina čak 27.000 ljudi nikada nije radilo nijedan dan, što čini gotovo desetinu ukupno nezaposlenih.

Rusija, recesija i dodatni pritisci

Krizi je dodatno doprinelo i urušavanje trgovinskih odnosa sa Rusijom nakon početka rata u Ukrajini. Dok je 2013. gotovo 10 odsto finskog izvoza završavalo na ruskom tržištu, 2024. taj udeo pao je na svega 0,4 odsto.

Pritisak na tržište rada pojačavaju i penzioneri koji se vraćaju u potragu za poslom jer penzije ne pokrivaju rastuće troškove života, ali i rast broja imigranata. Udeo radne snage rođene u inostranstvu porastao je sa šest odsto 2018. na 11 odsto u 2024., brže nego u ostatku evrozone.

Posao koji niko ne želi

Upravo imigranti najčešće završavaju u dostavi hrane. Kako prenosi Yle, ovaj posao u Finskoj gotovo da ne rade domaći građani.

„Trebalo bi se zapitati zašto nijedna Finkinja ili Finac ne radi ovaj posao“, rekao je jedan od dostavljača. „Ovo je stvarno, stvarno loš posao. Čak i među čistačima ima Finaca, ali ne u našem.“

Red za posao kurira u jednoj od najrazvijenijih zemalja sveta tako postaje simbol dublje krize: ekonomije koja se sporije oporavlja od ostatka evrozone, tržišta rada koje se menja brže nego što ljudi mogu da mu se prilagode – i sistema u kojem, na žalost,  ni diploma, ni trud, više ne garantuju sigurnost.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi