Strava na Glavnoj železničkoj stanici u Minhenu: Bezbednije stopom nego vozom

Nemačka se suočava sa ozbiljnim porastom nasilja na železničkim stanicama, a Glavna železnička stanica u Minhenu zvanično je na sedmom mestu najopasnijih čvorišta u zemlji. Tokom 2025. godine registrovana su 553 nasilna krivična dela. Umesto da se otvore pitanja o stvarnim uzrocima - masovnim migracijama, slabljenju društvene kontrole i tolerisanju kriminala, vlasti nude ograničene mere: više kamera, telesne kamere za osoblje i dodatnih 200 pripadnika obezbeđenja.

Broj napada nožem premašio je 980, dok je evidentirano više od 2.200 seksualnih delikata. Građani se sve češće osećaju nesigurno u javnom prevozu, dok političari umanjuju razmere problema.

Prema podacima Savezne policije, koje je prvi objavio "Bild", minhenska stanica beleži u proseku više od 1,5 nasilnih incidenata dnevno. Sa oko 264.000 putnika dnevno, to je jedno od najvećih evropskih železničkih čvorišta, ali i jedno od rizičnijih.

Na vrhu liste nalaze se Lajpcig sa 859 slučajeva, Dortmund sa 735 i Berlin sa 654. Ipak, kada se broj incidenata uporedi sa frekvencijom putnika i veličinom grada, Minhen pokazuje zabrinjavajući intenzitet nasilja. Registrovani delikti obuhvataju fizičke napade, pljačke uz pretnju, napade na policiju i seksualne napade - sve u prostoru kroz koji svakog meseca prolaze milioni ljudi.

Umesto sistemskih rešenja - strožih kontrola granica, doslednih deportacija osuđenih stranih državljana i odlučnog vraćanja reda u javne prostore, nemačke vlasti pribegavaju parcijalnim merama. Nakon ubistva konduktera Serkana Čalara uvedene su nove bezbednosne procedure: telesne kamere za osoblje, više pripadnika obezbeđenja i proširen video-nadzor. Međutim, to su reakcije na posledice, a ne mere koje sprečavaju uzroke.

Istovremeno, napadi na policijske službenike porasli su na 5.660, dok je broj fizičkih napada na zaposlene u "Dojče Banu" dostigao 3.000. Sistem pokazuje znake duboke bezbednosne krize. Građani plaćaju cenu politike otvorenih vrata i nedovoljne kontrole, dok se politički vrh zaklanja iza statistike i administrativnih saopštenja.

Ovde je reč o posledici dugogodišnjeg zanemarivanja bezbednosti u korist ideoloških prioriteta. Dok se železničke stanice pretvaraju u zone opreza, sve više ljudi izbegava javni prevoz ili putuje sa strahom. Nemačka, nekada simbol reda i sigurnosti, danas pokazuje ozbiljne pukotine u sopstvenom sistemu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Država koja ne može da obezbedi sigurnost na sopstvenim železničkim stanicama teško može da se predstavlja kao primer uređenosti. Umesto odlučne zaštite građana, nude se tehnička rešenja i administrativne mere, dok nasilje raste. Ovo nije samo problem Minhena, ili Berlina - to je pokazatelj dublje sistemske krize.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam