Vreme ističe: Iran i Amerika su na korak do dogovora, ali da li će Tramp čekati još dugo?

Nakon što su razmenjivali beleške tri i po sata u utorak, iranski i američki pregovarači su napustili indirektne razgovore u Ženevi sa dogovorom da nastave sa diplomatijom. O čemu tačno razgovaraju ostaje otvoreno pitanje.

Nije jasno da li su dve strane fokusirane samo na iranski nuklearni program ili na druga pitanja poput balističkih raketa te zemlje, o čemu se uveliko priča.

Glavni iranski pregovarač je rekao samo da su došli do "skupa vodećih principa". Američki zvaničnik je bio oprezniji, priznajući da "još ima mnogo detalja o kojima treba razgovarati".

Ovaj izveštaj nije ublažio rastuće strahove od predstojećeg regionalnog rata. Neki zvaničnici su počeli da se pitaju koliko dugo će američki predsednik Donald Tramp dozvoljavati da diplomatski napori traju.

Sporom postizanju rezultata dodatno je doprinelo to što je Iran izvodio vojne vežbe sa krstarećim raketama i čamcima dok su razgovori bili u toku, nakratko zatvorivši Ormuski moreuz.

Trampova reč je zadnja

Tanjug/AP Photo/Matt Ramey

Tramp "zadržava pravo da kaže kada smatra da je diplomatija dostigla svoj prirodni kraj", rekao je potpredsednik SAD Džej Di Vens u intervjuu za "Foks njuz" nekoliko sati nakon završetka razgovora u utorak. Dodao je da su se dve strane "složile da se sastanu nakon toga", ali da Iranci nisu priznali određene "crvene linije".

Do sada je Tramp odobrio postepeno pregovaranje koje često definiše međunarodne dogovore sa visokim ulozima, šaljući svoje izaslanike Stiva Vitkofa i zeta Džareda Kušnera u strane komplekse radi razmene papira sa iranskim diplomatama preko omanskog posrednika.

Međutim, Tramp je takođe oprezan i pazi da ga iranski režim koji želi da kupi vreme ne "iskoristi", prema rečima ljudi upoznatih sa njegovim razmišljanjem. Njegovi saveznici su ga upozorili da bi to mogla biti namera Irana, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu naglasio je taj argument na hitno zakazanom sastanku prošle nedelje.

Tramp je takođe veoma svestan da je svaki dan koji prođe bez američke vojne akcije još jedan dan dalje od njegovog početnog obećanja, sada starog skoro dva meseca, da će doći u pomoć iranskim demonstrantima.

Kako razgovori odmiču, Tramp je ponudio samo labave rokove.

- Pretpostavljam da će to biti tokom sledećeg meseca, tako nešto. Trebalo bi da se desi brzo - rekao je prošlog četvrtka kada su ga pitali da li zamišlja vremenski okvir.

Profimedia

Brzo, diplomatski rečeno, može biti relativno. To je posebno tačno kada se govori o visoko tehničkim detaljima obogaćivanja uranijuma, što je u prethodnim pregovorima zahtevalo učešće nuklearnih fizičara.

Ima li nade?

Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, sporazum iz doba Obame koji je Tramp oštro kritikovao kao preslab prema Iranu i iz kog se na kraju povukao, trajao je više od dve godine mukotrpnih pregovora da bi se finalizovao. Trampovi sopstveni mukotrpni pregovori sa Irancima početkom prošle godine trajali su mesecima pre nego što su se konačno raspali, što je rezultiralo američkim vojnim udarima na iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma tokom leta.

Zvaničnici administracije veruju da je Iran sada više motivisan da pristane na sporazum nego u prošlosti zbog teškog stanja svoje ekonomije, ugušene zapadnim sankcijama. Veliko gomilanje američke vojske koje je Tramp naredio oko Irana takođe ima za cilj da izvrši pritisak.

Ipak, za sada, Iranci ne deluju spremno da odmah pristanu.

- Ovo ne znači da možemo brzo postići sporazum, ali bar je put započet - rekao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči u utorak, nakon što je primetio da su se dve strane u svojim indirektnim razgovorima složile da "krenu ka izradi teksta mogućeg sporazuma".

Profimedia

Aragči, koji je predvodio iransku delegaciju u Ženevi, rekao je da nije određen datum za buduće razgovore. Američki zvaničnik, govoreći pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarao o osetljivim pregovorima, rekao je da su Iranci naznačili da će se "vratiti u naredne dve nedelje sa detaljnim predlozima" kako bi rešili praznine u svojim pregovaračkim pozicijama.

Taj vremenski okvir otprilike se poklapa sa vremenom koje će biti potrebno američkom brodu Džerald R. Ford, najvećem nosaču aviona na svetu, da isplovi iz Karipskog mora do Bliskog istoka, gde će se pridružiti masovnom gomilanju američke vojske, kojoj je Tramp naredio da bude spremna za potencijalnu konfrontaciju.

U međuvremenu, dve strane su imale poteškoać da se dogovore čak i o tome šta je predmet razgovora.

Uoči razgovora u utorak Teheran je insistirao da će o svom nuklearnom programu razgovarati samo u okviru sporazuma koji bi ukinuo sankcije i izbegao rat sa SAD. Međutim neki zvaničnici Trampove administracije i Izrael kažu da svaki sporazum mora biti širi, kako bi uključio iranske balističke rakete i njegovu podršku regionalnim militantnim grupama.

Vens je u intervjuu za "Foks" sugerisao da je nuklearni dosije taj koji ima prednost.

- Postoji mnogo načina na koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost Amerike, ali najvažniji način na koji bi mogli jeste da steknu nuklearno oružje - rekao je on.

Profimedia

Neke regionalne diplomate predložile su širi sporazum koji spaja koncesije u vezi sa nuklearnim programom i obaveze o nenapadanju sa mogućim poslovnim sporazumima, uključujući davanje SAD privilegovanog pristupa razvoju iranskih resursa nafte, gasa i retkih zemnih elemenata, rekao je jedan izvor.

Takav sporazum bio bi u skladu sa Trampovim interesima za posredovanje u velikim sporazumima koji sadrže ekonomsku korist za SAD. Ipak, ako su prošli pregovori sa Iranom ikakav vodič, tehnički detalji nuklearnih koncesija i dalje će biti glavna prepreka.

Dugotrajne neizvesnosti oko toga šta SAD mogu da se nadaju da će postići vojnom akcijom u Iranu takođe mogu motivisati Trampa da dozvoli produžene pregovore.

- Pitanje je šta se dešava sa Iranom dan posle. Da su imali jasan odgovor na to, mislim da bismo već videli vojni udar. Ali svi ovi razgovori i slanje više vojne opreme su kupovina vremena da se reši to pitanje - rekao je Amos Hohštajn, specijalni američki izaslanik pod predsednikom Džozefom Bajdenom.

- Vrlo brzo će tamo imati dovoljno vojne opreme i osoblja da bi mogli da urade šta god smatraju da treba da urade. Pitanje je da li je mudro to učiniti ili ne? - rekao je Hohštajn.

Na kraju krajeva, na šta god Iran pristane, to će morati da odobri vrhovni vođa zemlje, ajatolah Ali Hamnej, koji je održavao tvrd stav po pitanju nuklearnog programa i izneo pretnje Sjedinjenim Američkim Državama usred vojnog gomilanja.

- Opasnije od američkog ratnog broda je oružje koje ga može poslati na dno mora - rekao je zloslutno uoči razgovora u utorak.

Američki zvaničnici kažu da bi dobijanje Hamnejevog odobrenja bio najteži deo bilo kakvih pregovora i da saradnja sa izaslanicima nižeg nivoa kojima nedostaje njegov autoritet ima efekat produženja razgovora.

Tramp je, u međuvremenu, prošle nedelje rekao da bi promena režima u Iranu, verovatno uključujući i Hamnejevo svrgavanje, bila "najbolja stvar koja bi mogla da se desi".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam