Bliski istok pred eksplozijom: Zbog čega bi u slučaju napada na Iran ceo region utonuo u rat?

Očekuje se da će se u narednim danima održati još jedna runda razgovora SAD i Irana. Sa regionalnim saveznicima na ivici i militantnim grupama koje upozoravaju na eskalaciju, njihov ishod mogao bi da odredi da li će diplomatija opstati ili će Bliski istok klizi ka širem ratu.

Šta je na kocki u novoj rundi razgovora?

Očekuje se da će Iran i predstavnici Trampove administracije održati još jednu rundu razgovora u narednim danima, rekao je u petak iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči.

Ova objava usledila je nakon šestočasovnog maratona razgovora u Muskatu, glavnom gradu Omana, gde su se Aragči i njegov tim sastali sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom, specijalnim predstavnikom SAD za Bliski istok, i generalom Bredom Kuperom, načelnikom štaba Centralne komande SAD (CENTCOM).

Mesto održavanja sledeće runde još nije konačno određeno. Oman bi mogla da zameni neka druga zemlja Zaliva ili eventualno Turska, ali se očekuje da će fokus razgovora ostati nepromenjen: vojni kapaciteti Irana.

U centru dnevnog reda je nuklearni program Teherana, za koji Iran insistira da je namenjen isključivo za civilnu energiju i istraživačke svrhe.

Profimedia

Međutim, Vašington ostaje duboko skeptičan, tvrdeći da nivoi obogaćivanja, zalihe i tehnološki napredak Irana ukazuju na potencijalnu vojnu upotrebu. SAD žele da se program ili značajno smanji ili potpuno demontira.

Međutim, nuklearno pitanje je samo jedna od nekoliko glavnih linija razdora koje razdvajaju dva protivnika.

Govoreći na konferenciji za novinare prošle srede, američki državni sekretar Marko Rubio izložio je ono što je opisao kao minimalne uslove za uspeh pregovora. Pored nuklearnih ograničenja, Rubio je rekao da se iranski program balističkih raketa mora rešiti i da Teheran mora da prekine svoju podršku naoružanim islamističkim grupama širom Bliskog istoka.

Ti zahtevi odražavaju dugogodišnju zabrinutost SAD. Iranski raketni program u Vašingtonu se posmatra kao sistem za isporuku budućeg nuklearnog oružja, dok se iranska podrška grupama poput Hezbolaha, Huta i raznih iračkih milicija vidi kao destabilizujući faktor širom regiona.

Crvene linije koje se ne pomeraju

Međutim, Iran je dosledno odbacivao takve uslove. Zvaničnici u Teheranu tvrde da je njihov raketni program odbrambene prirode i da se o njemu ne može pregovarati, posebno imajući u vidu iskustvo zemlje sa ratom, sankcijama i izolacijom. Slično tome, iranski lideri su više puta predstavljali podršku savezničkim grupama kao legitiman odgovor na izraelski i zapadni uticaj na Bliskom istoku.

Tanjug/Iranian Foreign Ministry via AP

Iz tog razloga, očekivanja za napredak ostaju niska.

Malo je verovatno da će Iran napraviti značajne ustupke u vezi sa svojim programom balističkih raketa, niti se očekuje da će napustiti svoje dugogodišnje saveznike, uključujući Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu. Ako ti stavovi ostanu nepromenjeni, analitičari upozoravaju da put ka vojnoj konfrontaciji postaje sve uži.

Stručnjaci su više puta upozoravali da bi direktan sukob Irana i SAD gotovo sigurno prevazišao bilateralne borbe. Umesto toga, mogao bi da zapali rat u celom regionu, posebno ako se u sukob uključe grupe koje podržava Iran.

Kako najmoćnija libanska milicija gleda na mogući rat

Zvaničnik Hezbolaha, koji je pristao da govori pod uslovom anonimnosti, ponovio je te strahove, upozoravajući da bi ceo Bliski istok mogao biti uvučen u sukob punih razmera.

- Sve zemlje u regionu su spremne za ovaj sukob. Zato su Saudijska Arabija, UAE, Jordan i drugi izdali saopštenja u kojima kažu da neće dozvoliti da se njihov vazdušni prostor koristi za napad na Iran. Iranski vrhovni vođa Ali Hamnej takođe je izjavio da će svaki rat protiv Irana biti regionalni. Za Teheran bi to bio rat za preživljavanje. Posledice će uticati na sve zemlje u regionu - rekao je neimenovani zvaničnik.

Profimedia

Uprkos strašnim upozorenjima, zvaničnik nije potvrdio da li bi Hezbolah aktivno intervenisao ako Iran bude napadnut.

- Možda ćemo intervenisati, a možda i nećemo. Šeik Naim Kasem (šef Hezbolaha) naglasio je pravo na otpor i odbranu Libana. Naš stav je da nećemo prihvatiti da nas Izraelci ili bilo ko drugi, napadnu dok mi stojimo skrštenih ruku - dodao je on.

Takve izjave podvlače pokušaj Hezbolaha da održi stratešku dvosmislenost. Pa ipak, analitičari primećuju da čak i ako bi grupa želela da odlučno interveniše, njen kapacitet je značajno smanjen nakon skorašnjeg sukoba sa Izraelom.

Pre rata koji je izbio u oktobru 2023. godine verovalo se da Hezbolah poseduje jedan od najvećih raketnih i projektilskih arsenala na svetu, procenjen na više od 150.000 projektila. Nakon meseci kontinuiranih izraelskih vazdušnih napada i ciljanih operacija, smatra se da su se te zalihe dramatično smanjile, za čak 70 do 80 odsto, prema nekoliko procena. Raketni bacači su takođe ozbiljno degradirani, a neke procene sugerišu da su smanjeni na mali deo predratnog nivoa.

Šteta nije ograničena samo na oružje. Hezbolah je takođe pretrpeo velike gubitke u osoblju. Visoke ličnosti poput Hasana Nasralaha, Hašema Safiedina, Fuada Šukra, Alija Karakija i drugih su ubijene. Sistemi tunela, skladišta i komandni centri su uništeni, dok su finansijske mreže koje su nekada usmeravale novac borcima i pristalicama poremećene ili osakaćene.

Profimedia

Ipak, zvaničnik Hezbolaha insistira da je grupa i dalje sposobna da se odupre Izraelu.

- Izraelci znaju da su čak i nakon završetka rata rakete otpora padale u mnogim delovima Izraela, posebno u Tel Avivu - rekao je on.

- Oni znaju da rat nije završen gubitkom kapaciteta otpora. Upravo suprotno je istina. Zato Izraelci i Amerikanci pokušavaju da izvrše pritisak na Hezbolah da se razoruža - dodao je.

Prema rečima zvaničnika, takav pritisak neće uspeti.

- Mi smo grupa koja odbija da živi u poniženju. U našem uverenju i verovanju, mi smo ljudi dostojanstva i nećemo prihvatiti da nam zemlja bude okupirana, da se vrše agresije, da se ubijaju nevini ljudi, dok mi stojimo skrštenih ruku - dodao je on.

Zašto bi Jemen mogao postati još jedan front

Slična prkosna retorika čula se i iz Jemena. Govoreći iz Sane, portparol Huta Mohamed Al Buhaiti rekao je za RT da grupa "nema nikakvih briga" kada je u pitanju suočavanje sa Izraelom ili SAD.

Profimedia

- U stvari, mi više volimo direktnu konfrontaciju sa američkim i izraelskim neprijateljem nego indirektnu konfrontaciju sa njihovim alatima u regionu ili njihovim plaćenicima kod kuće - rekao je on.

Al Buhaiti je rekao da je Iran "mnogo žrtvovao" za jemenski narod i da Huti nameravaju da odgovore "na lojalnost lojalnošću".

Ipak, kao i Hezbolah, Huti se suočavaju sa ozbiljnim ograničenjima. Čak i pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, koji je pokrenuo regionalnu eskalaciju, jemenska ekonomija je bila u teškom stanju nakon godina građanskog rata. Izraelski napadi na luke i ključnu infrastrukturu, izvedeni kao odgovor na rakete i dronove Huta, samo su pogoršali situaciju, a procenjena direktna i indirektna šteta prelazi milijardu dolara.

Uprkos ovim neuspesima, Al Buhaiti tvrdi da su se "vojne sposobnosti grupe značajno povećale i razvile" i kaže da su Huti "spremniji da se angažuju u narednim rundama". Odbio je da precizira koje su to sposobnosti ili koje bi akcije grupa preduzela ako bi Iran bio napadnut.

U prošlosti, odgovori Huta uključivali su lansiranje raketa i dronova prema Izraelu, napade na međunarodni brodarski saobraćaj, poremećaje u protoku nafte, pa čak i ometanje podmorskih internet kablova. Ukoliko tenzije ponovo eskaliraju, analitičari veruju da bi se mogle primeniti slične taktike.

Dok se pregovarači spremaju za ponovni sastanak, jaz između američkih zahteva i iranskih crvenih linija ostaje veliki. Da li diplomatija i dalje može da obuzda krizu ili se region približava ratu na više frontova može zavisiti ne samo od onoga što se kaže za pregovaračkim stolom, već i od toga koliko daleko su iranski saveznici spremni i sposobni da idu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam