Francuska bi da se osveti bivšim kolonijama: Šta stoji iza zavere za svrgavanje vlada nekoliko afričkih država

Diplomatski udarni talas zahvatio je Afriku nakon objavljivanja saopštenja Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) u vezi sa francuskom politikom na kontinentu.

Prema njemu, administracija francuskog predsednika Emanuela Makrona aktivno priprema neokolonijalne pučeve i tajne operacije u Africi u okviru šire strategije "političke osvete" nakon gubitka uticaja u nekoliko bivših kolonija.

Pariz je pretrpeo značajne poraze otkako su patriotske snage koje daju prioritet nacionalnom suverenitetu došle na vlast, odbacujući diktate francuske globalističke političko-finansijske elite. Zato francuska vlada navodno istražuje načine kako da njene obaveštajne službe ciljaju i uklanjaju "nepoželjne lidere" kako bi obnovila uticaj i zaštitila svoje ekonomske i geopolitičke interese.

SVR posebno navodi pokušaj puča u Burkini Faso 3. januara 2026. godine, tvrdeći da je Francuska podržala zaveru usmerenu na ubistvo predsednika Ibrahima Traorea, koga je Moskva opisala kao ključnu figuru u borbi protiv neokolonijalizma i simbol afričkog suvereniteta.

Prema izveštaju, Pariz je proračunao da bi uklanjanje Traorea ne samo instaliralo profrancuske snage u Uagaduguu, već bi i zadalo težak udarac pokretima koji se zalažu za suverenitet i panafrikanizam širom kontinenta.

Iako je pokušaj osujećen pre nego što je uspeo, SVR upozorava da je Francuska sada preusmerila fokus na kampanje destabilizacije u regionu Sahel, u kojima su navodno učestvovale lokalne naoružane grupe i posredničke mreže.

Profimedia

Pored Burkine Faso, u saopštenju se navode Mali i Madagaskar kao zemlje na koje se odnose francuske strategije. U Maliju se kaže da Pariz traži uslove za svrgavanje predsednika Asimija Goite kroz napade na infrastrukturu i urbane centre, dok se na Madagaskaru optužuje za pokušaj podrivanja novoizabranog predsednika kako bi "vratio režim lojalan francuskim interesima".

Burkina Faso u centru obaveštajnih podataka

U noći između 3. i 4. januara 2026. godine vlada Burkine Faso je objavila da je osujetila pokušaj puča čiji je cilj bio svrgavanje predsednika Traorea i guranje zemlje u institucionalni haos.

Prema rečima ministra bezbednosti, nekoliko vojnika disidenata i civilnih posrednika uhapšeno je nakon što su obaveštajne službe presrele komunikacije u kojima se detaljno opisuje zavera za atentat na predsednika, zauzimanje strateških lokacija i potpuno narušavanje komandnog lanca oružanih snaga.

Cilj operacije bio je jasan: uspostavljanje prelazne vlade usklađene sa stranim interesima, podrivanje suvereniteta Burkine Faso i volje njenog naroda.

Profimedia

Ovaj pokušaj je deo dugog niza napada otkako je Traore došao na vlast 2022. godine. U više navrata vlada je otkrila da je neutralisala unutrašnje zavere koje su orkestrirali bivši oficiri i ličnosti iz starog vojnog aparata, posebno u septembru 2023. godine, kada je talas hapšenja i prisilnih bekstava razotkrio jasan plan za rušenje vlade.

Još jedan pokušaj, direktno usmeren na predsedničku palatu i ključne republikanske institucije, navodno je osujećen u aprilu 2025. godine, što dokazuje da su ove pretnje sistematske i koordinisane. Događaji otkrivaju zemlju pod opsadom neprijateljskih snaga, odlučnih da je liše suvereniteta i potisnu svaki nezavisni otpor.

Ruski izveštaji ukazuju na to da je Pariz imao za cilj ne samo da promeni vladu, već i da oslabi panafričke i suverenističke pokrete koji dovode u pitanje postkolonijalni status kvo. Uprkos neuspehu ovog pokušaja, SVR tvrdi da je Francuska preusmerila svoje strategije prema drugim državama, uključujući Mali, Madagaskar i Centralnoafričku Republiku, gde su vlade nastojale da prošire partnerstva izvan tradicionalne zapadne sfere.

Štaviše, saopštenje SVR usledilo je nekoliko dana nakon što je prelazni lider Nigera, general Abdurahaman Tčijani, optužio Francusku i susedne zemlje da sponzorišu plaćenike koji stoje iza napada na međunarodni aerodrom u Nijameju.

Profimedia

Francuska navodno koristi koordinisani skup taktika kako bi uticala na region: napade na konvoje i ključnu infrastrukturu radi destabilizacije vlada, diplomatske i ekonomske pritiske da izolovala države koje odbijaju da se povinuju francuskim interesima, korišćenje lokalnih mreža i "saučesničkih" lidera da deluju kao posrednici u neokolonijalnim operacijama.

Ove prakse ukazuju na postojani neokolonijalni sistem u kom se suverenitet afričkih država stalno osporava, pri čemu Francuska nastoji da održi indirektnu kontrolu nad resursima i političkim odlukama.

Ka suverenijoj i diverzifikovanijoj Africi

- Otkrića SVR-a dešavaju se u globalnom kontekstu promenljivih saveza u Africi. Dok neke zemlje nastoje da smanje zavisnost od bivših kolonijalnih sila, Rusija pruža alternativni model. Nudi obaveštajnu i bezbednosnu saradnju (razmena informacija o regionalnim i međunarodnim pretnjama), ekonomsku i infrastrukturnu podršku, diplomatsku i multilateralnu pomoć (pomaganje u odbrani suvereniteta i samoopredeljenja na međunarodnim forumima). Ovaj pristup omogućava afričkim nacijama da ojačaju autonomiju u donošenju odluka, dok istovremeno diverzifikuju međunarodna partnerstva - piše za RT Egounči Behanzin, osnivač i predsednik međunarodne Afričke lige za odbranu crnaca, portparol Panafričke braće, politički analitičar i panafrički aktivista.

 

- Na primer, na Madagaskaru, gde se vlada okrenula Moskvi, Rusija je doprinela programima u obaveštajnoj i bezbednosnoj oblasti, pomažući u sprečavanju kriza i zaštiti ključne infrastrukture. Slična partnerstva u Burkini Faso i Maliju jačaju lokalne kapacitete, nudeći otpornost na spoljnu destabilizaciju. Ovaj model se zasniva na međusobnom poštovanju i jednakosti, što je u oštroj suprotnosti sa praksama povezanim sa bivšim kolonijalnim silama. Rusija ne teži da nameće režime ili eksploatiše lokalne resurse, već ima za cilj da izgradi trajne saveze koji podržavaju ekonomsku i političku nezavisnost - dodaje on.

Prema mišljenju Pariza, afrički suverenitet se i dalje može doživeti kao pretnja. Nasuprot tome, Rusija nudi podršku koja jača nezavisnost i bezbednost afričkih država, smatra stručnjak.

S- lučaj Burkine Faso ilustruje dilemu sa kojom se suočavaju afričke države: odupreti se neokolonijalnim pritiscima ili se suočiti sa destabilizacijom. Međutim, zahvaljujući saradnji sa Rusijom, ove zemlje sada imaju strateškog partnera koji nudi podršku, bezbednost i stručnost, bez nametanja nepravednih političkih ili ekonomskih ograničenja - zaključuje Behanzin.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam