Sat sudnjeg dana se približio ponoći! Uništenje čovečanstva sve evidentnije

U zoru nuklearnog doba naučnici su predstavili Sat sudnjeg dana kao simboličan prikaz koliko je čovečanstvo blizu uništenja sveta. U utorak, skoro osam decenija kasnije, sat je podešen na 85 sekundi do ponoći - najbliže što je ikada bio ponoći, prema Biltenu atomskih naučnika, koji ga je uspostavio 1947. godine.

Ponoć predstavlja trenutak u kom će ljudi učiniti Zemlju nenastanjivom.

Prošle godine Bilten je podesio sat na 89 sekundi do ponoći, što je, u tom trenutku, bilo najbliže što je svet ikada bio propasti. Nakon što su podesili sat na 90 sekundi do ponoći 2023. i 2024. godine, naučnici su napravili promenu za 2025. godinu zbog nedovoljnog napretka u borbi protiv ili regulisanju globalnih izazova, uključujući nuklearni rizik, klimatsku krizu, biološke pretnje i napredak u "revolucionarnim tehnologijama" kao što je veštačka inteligencija.

Naučnici Biltena su takođe naveli širenje dezinformacija, netačne informacije i teorije zavere kao druge egzistencijalne pretnje čovečanstvu.

- Čovečanstvo nije postiglo dovoljan napredak u vezi sa egzistencijalnim rizicima koji nas sve ugrožavaju. Sat sudnjeg dana je alat za komunikaciju koliko smo blizu uništenja sveta tehnologijama koje smo sami napravili. Rizici sa kojima suočavamo od nuklearnog oružja, klimatskih promena i revolucionarnih tehnologija rastu. Svaka sekunda je važna i vremena nam ponestaje. To je surova istina, ali ovo je naša realnost - rekla je predsednica i izvršna direktorka časopisa "Bilten" Aleksandra Bel obrazlažući ovogodišnje promene.

Tanjug/AP Photo/Pablo Martinez Monsivais

Prošle godine, naučnici časopisa "Bilten" upozorili su da zemlje moraju da promene kurs ka međunarodnoj saradnji i delovanju na najkritičnije egzistencijalne rizike, rekao je doktor Danijel Holc, predsednik odbora za nauku i bezbednost "Biltena" na brifingu za novinare u utorak.

- Umesto da poslušaju ovo upozorenje, velike zemlje su postale još agresivnije, neprijateljskije i nacionalističkije. Sukobi su se intenzivirali 2025. godine sa višestrukim vojnim operacijama u kojima su učestvovale države sa nuklearnim oružje - dodao je Holc, takođe profesor na odseku za fiziku, astronomiju i astrofiziku na Univerzitetu u Čikagu.

Poslednji preostali sporazum koji reguliše zalihe nuklearnog oružja između SAD i Rusije ističe 4. februara. Prvi put za više od pola veka ništa neće sprečiti nekontrolisanu trku u nuklearnom naoružanju.

Brzi rast i upotreba alata veštačke inteligencije, zajedno sa nedostatkom regulacije, povećava broj pogrešnih informacija i dezinformacije i u velikoj meri utiče na napore da se odgovori na sve ove pretnje i pogoršava svaku drugu predstojeću katastrofu, rekao je Holc.

Šta je Sat sudnjeg dana?

Tanjug/AP Photo/Pablo Martinez Monsivais

Grupa naučnika koji su radili na projektu Menhetn, kodnom nazivu za razvoj atomske bombe tokom Drugog svetskog rata, osnovala je Bilten atomskih naučnika kao neprofitnu organizaciju 1945. godine.

Prvobitna svrha organizacije bila je merenje nuklearnih pretnji, ali je Bilten 2007. godine odlučio da u svoje proračune uključi i klimatsku krizu.

Svake godine, tokom proteklih 79 godina, naučnici Biltena su menjali vreme na satu u skladu sa tim koliko su verovali da je ljudska rasa blizu potpunog uništenja. Nekih godina se vreme menja, a nekih ne. Vreme određuju stručnjaci iz odbora za nauku i bezbednost Biltena u konsultaciji sa njegovim odborom sponzora - koji je formirao Albert Ajnštajn u decembru 1948. godine, sa Dž. Robertom Openhajmerom kao prvim predsednikom. Odbor trenutno uključuje osam dobitnika Nobelove nagrade.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam