Papa Lav odbio da ugosti Makrona u Vatikanu? Širi se neverovatna priča, dva problema napravila razdor

Francuski predsednik Emanuel Makron privukao je pažnju svetske javnosti prošle nedelje ne samo pojavom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde su njegove sunčane naočare postale internet senzacija, već i zbog niza tvrdnji koje su se velikom brzinom proširile društvenim mrežama - ali su ovog puta imale političku i versku pozadinu.

Na platformi Iks pojavili su se postovi, od kojih su neki skupili na hiljade pregleda i deljenja, u kojima se tvrdilo da je papa Lav XIV navodno otkazao sastanak sa Makronom planiran za početak januara. Kao razlog je navedeno papino nezadovoljstvo novim vitražima u katedrali Notr Dam.

U jednoj od objava tvrdilo se da je papa promene nazvao "sramotom", kao i da je oštro kritikovao francuski zakon o asistiranom umiranju, koji je u međuvremenu zastao u Senatu zbog protivljenja konzervativnih i verskih krugova, navodi "Euronews".

Iste objave išle su još dalje, sugerišući da papa planira da smeni pariskog nadbiskupa sa dužnosti u Notr Damu, uz obrazloženje da je katedrala "Božja imovina", a ne vlasništvo države. Odnosi između Pariza i Vatikana opisani su kao "odvratni i nezdravi", dok se Francuskoj zameralo i to što je, navodno, postala "antiamerička".

Zvanični demanti: Ništa od raskola

Iako su tvrdnje zvučale dramatično i povezivale naizgled nepovezane teme, pokazalo se da nijedna od njih nije utemeljena u činjenicama. Francusko Ministarstvo Evrope i spoljnih poslova jasno je demantovalo navode sa društvenih mreža, ističući da se susret Makrona i pape i dalje planira.

Profimedia

U duhovitom tonu Ministarstvo je dodalo da usklađivanje obaveza pape i predsednika "ostaje jedna od najvećih misterija" i poručilo da će, kada do sastanka konačno dođe, biti napravljena lepa fotografija.

Sličnu poruku uputio je i Vatikan, navodeći da su razgovori o terminu u toku i da nijedno pitanje pokrenuto na mreži Iks nema veze sa eventualnim kašnjenjem susreta.

Notr Dam između tradicije i savremenog izraza

Jedina tema iz cele priče koja zaista izaziva polemike jesu novi vitraži Notr Dama. Nakon razornog požara 2019. godine u okviru obnove katedrale predloženo je postavljanje novih prozora koje je osmislila umetnica Kler Tabure, u modernom vizuelnom izrazu.

Vitraži obrađuju temu Duhova, odnosno silaska Svetog Duha na apostole, Bogorodicu i prve Hristove sledbenike - motiv koji je izabrala Pariška nadbiskupija.

 

 

Na prozorima su prikazane scene iz Biblije, poput snažnog vetra koji ispunjava prostoriju u kojoj su se okupili učenici, vatrenih jezika iznad njihovih glava i njihove sposobnosti da, nadahnuti Svetim Duhom, govore različitim jezicima i šire Jevanđelje među narodima.

Ipak, kritičari smatraju da nema potrebe menjati postojeće vitraže iz 19. veka, koje je projektovao Ežen Viole le Dik, jer su preživeli požar i zahtevaju samo minimalnu restauraciju.

Protivnici promene upozoravaju da bi uklanjanje Viole le Dikovih prozora narušilo istorijski i arhitektonski identitet katedrale. Neki su pokrenuli i sudske postupke, tvrdeći da bi zamena očuvanih prozora bila suprotna Venecijanskoj povelji, koja se zalaže za očuvanje kulturne baštine.

Zagovornici novog rešenja, međutim, vide vitraže kao simbol novog početka Notr Dama i ističu da se tradicionalne biblijske priče prenose savremenim jezikom. Sama Tabure naglasila je da joj je cilj sklad sa postojećom arhitekturom.

- Jedan od zahteva koji mi je takođe zaista ostao u sećanju i naveo me da želim da budem deo ovoga bio je taj što su želeli da delo bude figurativno i da ga svi razumeju bez objašnjenja - rekla je.

Profimedia

- I mislim da je velika moć figurativnog slikarstva ili umetnosti uopšte to što se može razumeti izvan jezika. I to odražava temu Duhova, gde svi mogu da razumeju jedni druge bez obzira na to kojim jezikom govore - dodala je umetnica.

Šest novih vitraža trenutno je izloženo u pariskoj Velikoj palati, pre nego što bude postavljeno na katedralu.

Zakon o potpomognutoj smrti na političkom čekanju

Druga tema iz spornih objava, zakon o medicinski potpomognutoj smrti, zaista je izazvala duboke podele u Francuskoj. Senat je nedavno odbacio član 4 predloga, koji je trebalo precizno da definiše uslove pod kojima bi pacijenti mogli da zatraže ovakav vid pomoći.

Zanimljivo je da su socijalisti i konzervativci, inače politički suprotstavljeni, zajedno glasali protiv tog dela zakona. Socijalisti su smatrali da su amandmani oslabili prvobitnu ideju legalizacije eutanazije, dok su konzervativci ocenili da je predlog previše liberalan.

Verske zajednice takođe su se usprotivile zakonu, insistirajući na jačanju palijativne nege kao humanije alternative.

Francuska biskupska konferencija izrazila je posebnu zabrinutost, a papa Lav je u junu, tokom propovedi francuskim hodočasnicima, govorio o vrednosti života "čak i u njegovom poslednjem satu", svega nekoliko nedelja nakon što je Narodna skupština usvojila zakon.

Papa, ipak, nije direktno komentarisao zakon, niti je zbog njega otkazao sastanak sa Makronom.

Kako se rasprave o zaštitnim mehanizmima, pravu na prigovor savesti zdravstvenih radnika i kriterijumima za primenu zakona nastavljaju, sudbina predloga ostaje neizvesna. Tekst će biti vraćen Narodnoj skupštini na dodatne izmene pre nego što se ponovo nađe pred senatorima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi