Šta je patrola Sirijus sa psećim zapregama? Tramp je ismevao elitnu jedinicu na Grenlandu, ali samo najsposobniji mogu biti u njoj

Malo vojnih jedinica bilo gde u svetu deluje u tako surovim uslovima kao što je grenlandska patrola Sirijus za psećim sankama.

Kako se globalna pažnja vraća na Arktik, vođena bezbednosnim problemima, klimatskim promenama i obnovljenim interesovanjem SAD za Grenland, ova mala danska jedinica se ponovo našla u centru pažnje, ne samo zbog svoje misije, već i usred rastuće političke kontroverze u koju je uključen američki izaslanik.

Patrola Sirijus sa psećim sankama predstavlja jedan od najneobičnijih oblika moderne vojne moći, šačicu elitnih vojnika, tim pasa za sankama i hiljade kilometara zaleđene divljine.

Šta je patrola Sirijus sa psećim sankama?

Danska je osnovala patrolu Sirijus za psećim sankama 1950. godine kako bi održala suverenitet nad severoistočnim delom Grenlanda, jednim od najudaljenijih regiona na Zemlji. Jedinica deluje na području većem od mnogih evropskih zemalja, ali je ipak gotovo potpuno nenaseljena.

Svaka patrola se sastoji od samo dva vojnika i 11 do 15 grenlandskih pasa za sankama. Zajedno putuju mesecima preko ledenih pokrivača, glečera i zaleđenih fjordova, obezbeđujući stalno dansko prisustvo na Arktiku.

Profimedia

Njihova misija je usmerena na praćenje stranih aktivnosti, podršku naporima potrage i spasavanja i jačanje kontrole Danske nad teritorijom.

Patrolne rute se mere u hiljadama kilometara godišnje. Temperature redovno padaju ispod -50 stepeni Celzijusa, što primorava vojnike da se oslanjaju na veštine preživljavanja, unapred postavljena skladišta zaliha i svoje pse kako bi ostali živi u potpunoj izolaciji.

Zašto su pseće sanke i dalje važne u arktičkom ratovanju

Uprkos modernoj tehnologiji, patrola Sirijus nastavlja da koristi tradicionalne pseće sanke jer mašine otkazuju tamo gde psi uspevaju. Psi za sanke mogu da detektuju polarne medvede, da se kreću kroz mećave i da prelaze teren gde se motorne sanke i vozila kvare.

Vojnici se godinama obučavaju za preživljavanje na Arktiku, navigaciju, gađanje, hitnu medicinsku negu, pa čak i veterinarsku negu. Samo mali broj se kvalifikuje, što jedinicu čini jednom od najselektivnijih u danskim oružanim snagama.

 

 

Avioni periodično ispuštaju zalihe u udaljenim skladištima, ali patrolni timovi često provode mesece bez direktnog ljudskog kontakta, komunicirajući samo putem radija.

Kako se patrola Sirijus uklapa u arktičku odbranu Danske

Iako patrola Sirijus ostaje najznačajniji simbol danskog arktičkog prisustva, ona deluje kao deo šire odbrambene strukture pod Zajedničkom arktičkom komandom.

Danski Jeger korpus

Jeger korpus služi kao elitna jedinica specijalnih snaga danske vojske. Uporedivi sa britanskim SAS-om ili američkim rendžerima, operativci Jerega obučavaju se za dubinsko izviđanje, sabotažu i ratovanje u ekstremnim vremenskim uslovima, uključujući arktička raspoređivanja na Grenlandu.

 

 

Korpus žaba (Frogmen Coprs)

Korpus žaba deluje u okviru Kraljevske danske mornarice i specijalizovan je za pomorske specijalne operacije, podvodno rušenje i amfibijske misije duž ledene obale Grenlanda.

Zajedno sa patrolnim brodovima mornarice i avionima za nadzor, ove snage čine slojevitu strategiju bezbednosti Danske na Arktiku.

Zašto strateška vrednost Grenlanda raste

Grenland se nalazi između Severne Amerike i Evrope, što mu daje ogromnu vojnu i geopolitičku vrednost. Takođe poseduje ogromne rezerve retkih zemnih minerala ključnih za modernu tehnologiju i odbrambene sisteme.

Predsednik SAD Donald Tramp više puta je isticao važnost Grenlanda za američku bezbednost.

Profimedia

U januaru 2026. godine ismevao je dansku odbranu rekavši da se njena arktička bezbednost "svodi se na dvoje psećih sanki", što je opaska koja se široko smatra referencom na patrolu Sirijus.

SAD već upravljaju svemirskom bazom Pitufik na severozapadu Grenlanda u skladu sa dugogodišnjim sporazumima sa Danskom. Međutim, Trampova obnovljena retorika izazvala je zabrinutost u Kopenhagenu i Nuku zbog budućeg pritiska na politički status Grenlanda.

Politički spor oko američkog izaslanika i trke psećih zaprega

Tenzije su eskalirale nakon što se Grenlandska federacija za pseće zaprege distancirala od Trampovog specijalnog izaslanika Džefa Lendrija nakon izveštaja da je pozvan da prisustvuje godišnjoj trci psećih zaprega u zemlji.

Udruženje za pseće zaprege Grenlanda (KNQK) saopštilo je da je obavešteno da je privatna turistička kompanija, koja je pozvala Lendrija, samostalno povukla poziv.

Profimedia

U objavi na Fejsbuku Federacija je opisala ovaj razvoj događaja kao "ohrabrujući" i naglasila da nikada nije podržala da strane političke ličnosti prisustvuju događaju.

KNQK je ranije nazvao poziv "potpuno neprikladnim", rekavši da trka predstavlja kulturu i sport, a ne politiku. Grupa je saopštila da se protivi spoljnim političkim pritiscima, posebno od strane stranih vlada.

Ko je Džef Lendri i zašto je njegova poseta izazvala negativne reakcije

Džef Lendri, koji je takođe guverner Luizijane, imenovan je prošlog meseca za Trampovog specijalnog izaslanika za Grenland. Tramp mu je poverio zadatak da unapređuje interese SAD na arktičkoj teritoriji.

Lendri je ranije opisao imenovanje kao "čast" i rekao da će raditi na tome da Grenland postane "deo SAD". Te izjave su izazvale uzbunu među grenlandskim i danskim zvaničnicima, koji Grenland smatraju autonomnom teritorijom unutar danskog kraljevstva.

KNQK je kasnije objavio da je pokrenuo istragu o tome kako je poziv uopšte upućen nakon što je za to saznao od američkog novinara.

Kontroverza oko Grenlanda

Incident podseća na sličnu epizodu prošle godine kada je Uša Vens, supruga američkog potpredsednika Džej Di Vensa, planirala da prisustvuje istoj trci psećih zaprega tokom posete ostrvu, na koje nije bila pozvana. Danska opozicija je izvršila pritisak da se to otkaž, pa je njen plan puta umesto toga pomeren na američku vojnu bazu.

Dok Tramp nastavlja da kritikuje arktičku odbranu Danske i ističe stratešku vrednost Grenlanda, patrola Sirijus psećih zaprega postala je i vojni simbol i politička tačka žarišta.

Sirijus patrola psećih zaprega možda izgleda tradicionalno, ali predstavlja moderni suverenitet u jednom od najspornijih regiona na svetu. Kako se arktička konkurencija pojačava, tiho prisustvo patrole šalje jasnu poruku: Danska ostaje na zemlji, na ledu i drži situaciju pod kontrolom.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam