Krunisanje i abdikacija koji su promenili istoriju: Da Edvard nije otišao, da li bi Britanija imala Elizabetu?

Kada je 21. januara 1936. godine Edvard VIII formalno proglašen za kralja Velike Britanije, delovalo je da je monarhija dobila mladog, modernog vladara koji će uneti svežinu u staru instituciju. Međutim, samo nekoliko meseci kasnije, Britanija je ušla u jednu od najvećih ustavnih kriza 20. veka, a Edvard je postao kralj koji je ušao u istoriju po nečemu što je dotad delovalo nezamislivo - dobrovoljno se odrekao krune.

U decembru iste godine, Edvard VIII je abdicirao kako bi mogao da se oženi Volis Simpson, Amerikankom koja je bila razvedena i u procesu drugog razvoda. Njegova odluka promenila je tok britanske istorije: presto je preuzeo njegov brat Džordž VI, a potom je titula, godinama kasnije, pripala njegovoj ćerki Elizabeti II, jednoj od najdugovečnijih i najuticajnijih monarha u savremenoj istoriji.

Profimedia

Ljubav protiv krune

Edvardova veza sa Volis Simpson bila je politički i verski problem u tadašnjoj Britaniji. Kao monarh, Edvard je bio i poglavar Engleske crkve, a tadašnja pravila i društvene norme nisu gledale blagonaklono na brak sa ženom koja je već imala dva propala braka.

Britanska vlada, ali i dominioni, jasno su poručili da takav brak ne mogu da prihvate. U tom trenutku, kralj je morao da bira - ili će odustati od žene koju voli ili od titule koju je nasledio. Edvard je izabrao drugo.

Ann Ronan Pictures / Heritage Images / Profimedia

Abdikacija koja je potresla imperiju

Edvard VIII je 10. decembra 1936. potpisao Instrument abdikacije, a već narednog dana njegova odluka dobila je zakonsku potvrdu kroz "His Majesty’s Declaration of Abdication Act 1936". Bio je to presedan koji je odjeknuo širom sveta, jer je britanska monarhija do tada važila za stub stabilnosti, tradicije i kontinuiteta.

Njegov brat Albert, koji nije bio pripreman za tron, postao je kralj Džordž VI. Istorija će ga pamtiti kao čoveka koji je preuzeo odgovornost u najtežem trenutku - u godinama kada se Evropa približavala ratu, a nacistička Nemačka postajala sve agresivnija.

Šta bi bilo da Edvard nije abdicirao?

Pitanje koje se često postavlja u istorijskim analizama glasi: da li bi svet izgledao drugačije da je Edvard VIII ostao kralj?

Istoričari uglavnom ukazuju da bi ključna razlika bila u stabilnosti monarhije. Džordž VI je tokom Drugog svetskog rata postao simbol otpora i smirenosti, dok je Edvard, prema brojnim kasnijim procenama, bio impulsivniji i skloniji tome da se meša u politiku, što je za ustavnu monarhiju ozbiljan problem.

Još jedna tačka koja se često pominje jeste Edvardov odnos prema nacističkoj Nemačkoj. Njegova reputacija je kasnije bila opterećena tvrdnjama i dokumentima koji su otvorili rasprave o njegovim simpatijama prema Berlinu i ideji “pomirenja” sa Hitlerom, što bi, u slučaju da je ostao kralj, moglo da postane dodatni teret za britansku državu uoči rata.

U praktičnom smislu, kralj u Britaniji nije donosio političke odluke umesto vlade, ali je imao snažan simbolički uticaj. Samim tim, Edvardovo prisustvo na tronu moglo je da pojača pritisak u pravcu politike smirivanja, u trenutku kada su se Evropa i svet kretali ka katastrofi.

Profimedia

Bez Elizabete II - drugačiji 20. vek

Najveća posledica Edvardove abdikacije nije bila samo promena jednog monarha, već promena čitave dinastičke putanje. Edvard nije imao dece, pa je njegov odlazak otvorio put Džordžu VI, a zatim i Elizabeti II.

Da je Edvard ostao kralj i dobio naslednike, Britanija možda nikada ne bi dobila Elizabetu II kao vladarku. A upravo je njen dugogodišnji mandat postao simbol kontinuiteta u vremenu velikih lomova - dekolonizacije, transformacije imperije u Komonvelt, hladnog rata i modernog doba.

Zato se abdikacija iz 1936. često opisuje kao trenutak u kojem je lična odluka jednog čoveka promenila tok istorije više nego što je to tada iko mogao da pretpostavi.

Kratka vladavina, dug odjek

Edvard VIII je ostao upamćen kao kralj koji je vladao svega 11 meseci, ali čija je odluka odjeknula decenijama. Njegova abdikacija nije bila samo ljubavna priča, već događaj koji je preusmerio tok britanske monarhije i, posredno, oblikovao savremenu istoriju Ujedinjenog Kraljevstva.

Jednim potpisom u decembru 1936. Edvard je zatvorio vrata jedne epohe - i otvorio drugu, u kojoj će Britanija dobiti kralja ratnih godina i kraljicu koja će postati lice jednog celog veka.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam