Amerika i Danska na ivici zbog Grenlanda: Šta se dešava kada se sukobe dve članice NATO-a?

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ponovo je zapretila da će preuzeti kontrolu nad Grenlandom, ako je potrebno i njegovim osvajanjem ili upotrebom vojne sile kako bi "odvratila protivnike u arktičkom regionu".

Grenland, koji je poluautonomna teritorija Danske, već je domaćin svemirske baze Pitufik, kojom SAD upravljaju u koordinaciji sa danskim vlastima. I SAD i Danska su osnivači NATO-a, najmoćnijeg vojnog saveza.

Evropski i kanadski lideri priskočili su u podršku Danskoj i Grenlandu, rekavši da rade na planu u slučaju da Sjedinjene Američke Države ispune svoje pretnje.

Analitičari su rekli da bi svaki pokušaj SAD da zauzmu Grenland bio potez bez presedana u istoriji NATO-a i pokrenuo ozbiljna pitanja o opstanku saveza i ograničenjima člana 5, koji je osmišljen da se Alijansa brani od spoljnog agresora.

Šta se dešava ako jedna članica NATO-a napadne drugu?

Kolektivna odbrana je vodeći princip NATO-a, gde član 5 Severnoatlantskog sporazuma navodi da se oružani napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na sve.

Profimedia

Ovo je obavezujuće od 1949. godine, kada je savez nastao, i tada je stvorilo solidarnost između Severne Amerike i Evrope.

Pošto član 5 zahteva jednoglasnu saglasnost svih članica da bi se primenio, sukob između dve članice doveo bi do zastoja, jer Alijansa ne može da glasa za rat protiv same sebe.

Jedini put kada je član 5 primenjen bilo je nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine, a do sada je više puta dolazilo do sporova i sukoba između članica NATO-a.

Ograničeni vojni sukobi

1958-1976 - Spor Velike Britanije i Islanda oko ribolova

Ratovi bakalara (1958–1976) bili su niz sporova koji su eskalirali između Velike Britanije i Islanda oko prava na ribolov u Severnom Atlantiku.

 

 

Iako to nikada nije postalo sukob punih razmera, uključivao je niz pomorskih sukoba, uključujući sudaranje brodova i diplomatsko prepucavanje između dve članice NATO-a.

Strahujući od gubitka vazduhoplovne baze Keflavik na Islandu, koja je bila neophodna za praćenje sovjetskih podmornica na severu Atlantskog okeana, NATO i SAD su izvršili pritisak na Veliku Britaniju da popusti. Spor je okončan 1976. godine ključnom diplomatskom pobedom Islanda, prilikom čega je uspostavljeno ograničenje od 200 milja (322 kilometara) koje je i danas globalni standard.

1974 - Grčka i Turska oko Kipra

Turska invazija Kipra 1974. godine najbliža je situacija u kojoj su članice NATO-a mogle da uđu u rat velikih razmera. Nakon puča na Kipru koji su sponzorisali Grci, Turska je pokrenula vojnu intervenciju koja je skoro izazvala direktan sukob dve članice NATO-a.

Profimedia

U znak protesta zbog uočenog neuspeha NATO-a da obuzda Tursku, Grčka se povukla iz vojne strukture saveza od 1974. do 1980. godine.

S obzirom na to da je to bilo tokom hladnog rata, obe članice su bile neophodne za kolektivni front NATO-a protiv Sovjetskog Saveza. Uprkos nekim vojnim akcijama između Grčke i Turske, Alijansa je uspela da spreči direktan rat.

1995 - Spor oko ribolova između Kanade i Španije

Godine 1995. Kanada i Španija su bile blizu pomorskog sukoba koji je nazvan "Rat iveraka". Kanada je uvela ograničenja kako bi zaštitila zalihe ribe, uključujući vrstu ribe koja se zove iverak, što je dovelo do optužbi da brodovi EU prekomerno love ribu neposredno izvan ekskluzivne ekonomske zone Kanade.

 

 

Tenzije su eskalirale kada su brodovi kanadske obalske straže ispalili upozoravajuće hice zbog španskog ribarskog broda i uhapsili njegovu posadu. Evropa je pretila sankcijama, ali je Velika Britanija stavila veto, stajući na stranu Kanade i Irske. Kao odgovor, Španija je rasporedila pomorske patrole, a Kanada je ovlastila svoju mornaricu da puca na brodove koji su ulazili, dovodeći članice NATO-a opasno blizu sukoba.

Kriza je okončana nakon posredovanja EU, što je rezultiralo povlačenjem kanadskih mera i uspostavljanjem zajedničkog regulatornog okvira.

Sporovi oko ratnih angažmana

NATO se takođe suočio sa unutrašnjim podelama oko toga kada i kako se vojno angažovati, pri čemu su neke članice često želele da izbegnu direktnu vojnu akciju.

1956 - Francuska, Velika Britanija i SAD zbog Suecke krize

Tokom Suecke krize 1956. godine Francuska i Velika Britanija formirale su tajni savez sa Izraelom kako bi izvršile invaziju na Egipat nakon što je egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao Suecki kanal.

 

 

Ova operacija je izazvala ozbiljnu krizu unutar NATO-a, jer su se Sjedinjene Države, plašeći se sovjetske intervencije i otuđenja arapskog sveta, snažno protivile vojnoj akciji. Uprkos nedostatku dogovora, Francuska i Velika Britanija su ipak nastavile sa operacijama.

Sukob je na kraju rešen prvom oružanom mirovnom misijom UN, Vanrednim snagama Ujedinjenih nacija (UNEF), koje su utvrdile plan za buduće mirovne operacije UN.

1960-1970-te - SAD i evropski saveznici oko rata u Vijetnamu

Vijetnamski rat je doveo do značajnog neslaganja između članica NATO-a oko američkih vojnih intervencija, gde je Vašington Vijetnam smatrao ključnim frontom u hladnom ratu, ali važni evropski saveznici, poput Francuske i Velike Britanije, protivili su se direktnom vojnom učešću.

Francuska je otvoreno osudila rat i na kraju je napustila vojnu komandu NATO-a 1966. godine kako bi izbegla uvlačenje u buduće sukobe sa SAD. Francuska se ponovo pridružila vojnoj strukturi 43 godine kasnije, 2009. godine.

 

 

Velika Britanija se protivila slanju britanskih trupa uprkos pritisku SAD, jer je rat bio veoma nepopularan među britanskom javnošću. Međutim, pružila je logističku i obaveštajnu podršku SAD. Zanimljivo je da je, s obzirom na uobičajeno blisko savezništvo sa Velikom Britanijom, i uprkos tome što nije članica NATO-a, Australija poslala trupe u Vijetnam.

Ove razlike dovele su do tenzija među najvećim igračima u NATO-u i rezultirale su time da Vijetnamski rat nije bio pod mandatom NATO-ove komande. To je, takođe, rezultiralo preseljenjem sedišta NATO-a iz Francuske u Belgiju, gde se i danas nalazi.

1999 - Grčko protivljenje bombardovanju Jugoslavije

Godine 1999. NATO je pokrenuo vazdušnu kampanju tvrdeći da sprske snage sprovode "etničko čišćenje" na Kosovu i Metohiji.

Printscreen/Youtube/ RTS emisija Dozvolite - Zvanični kanal

Alijansa je sprovela vazdušnu kampanju protiv Jugoslavije, ali je naišla na ozbiljne rezerve članica NATO-a, poput Grčke, koja je delila bliske kulturne i verske veze sa Srbijom. Grčki demonstranti su fizički blokirali i ciljali britanske trupe i tenkove koji su putovali da se pridruže savezničkim snagama.

Grčka je postala prva članica NATO-a koja je pozvala na obustavu bombardovanja.

2003 - Evropski saveznici podeljeni oko rata u Iraku

Rat u Iraku 2003. godine izazvao je jedan od najdubljih raskola u istoriji NATO-a.

 

 

Iako je Alijansa podržala Rezoluciju 1441 Saveta bezbednosti UN, koja je Iraku dala "poslednju priliku da ispuni svoje obaveze razoružanja", tri članice NATO-a, Francuska, Nemačka i Belgija, odbacile su tvrdnju SAD da je ona odobrila hitnu vojnu akciju, što je dovelo do zastoja.

Na kraju je invaziju sprovela "Koalicija voljnih", a ne sam NATO, a član 5 je ostao neprimenjen.

2011 - Neslaganja oko intervencije u Libiji

Tokom intervencije u Libiji 2011. godine članice NATO-a nisu uspele da se dogovore o tome da li bi NATO trebalo da bude zadužen za sprovođenje zone zabrane leta iznad Libije ako se SAD povuku iz vođenja operacije.

Nemačka i Poljska su se u potpunosti protivile vojnoj intervenciji, pri čemu je Nemačka odbila da podrži rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se odobrava akcija NATO-a. Turska je takođe izrazila snažno protivljenje, insistirajući da svaka akcija mora izbegavati okupaciju i brzo se završiti.

Profimedia

Francuska se protivila intervenciji NATO-a, dok je Italija rekla da želi da povrati kontrolu nad vazdušnim bazama koje su joj saveznici odobrili da koriste, osim ako se ne dogovori struktura koordinacije.

Ove unutrašnje podele odložile su preuzimanje formalne komande nad vazdušnom kampanjom od strane NATO-a sve do skoro dve nedelje od početka početnih koalicionih udara.

Druga značajna neslaganja

NATO se suočio sa neslaganjima oko Avganistana i raspoređivanja u Istočnoj Evropi nakon rata Rusije i Ukrajine. Neke članice su ograničile način i mesto delovanja svojih vojnih snaga.

Pored toga, bilo je i sporova oko budžeta i pitanja protivraketne odbrane. Međutim, savez se nikada nije raspao.

Ono što se sada dešava sa Grenlandom veliki je test za jedinstvo NATO-a.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam