I Vašington i Teheran prate svaki potez: Koje opcije ima Tramp za napad na Iran i koliko je to verovatno?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp više puta je pretio da bi Vašington mogao vojno da interveniše u Iranu ako dođe do nasilnog obračuna sa demonstrantima usred tekućih protesta.

U sredu se pojavila informacija da je nekim pripadnicima američkog osoblja savetovano da napuste vazduhoplovnu bazu američke vojske Al Udeid u Kataru do srede uveče, što je pojačalo strahove od američkog udara i potencijalne iranske odmazde.

Protesti u Iranu počeli su krajem decembra 2025. godine zbog pogoršanja ekonomskih uslova u zemlji. Međutim, od tada su eskalirali u širi izazov klerikalnom rukovodstvu zemlje, koje je na vlasti od Islamske revolucije 1979. godine.

U utorak se Tramp oglasio na društvenim mrežama kako bi rekao demonstrantima u Iranu da je pomoć "na putu", što je izazvalo spekulacije da bi intervencija SAD u zemlji mogla biti neizbežna.

Ali ako Vašington interveniše u Iranu, koje opcije ima i koliko su one izvodljive?

Šta je Tramp rekao?

U objavi na svojoj platformi "Truth Social" u utorak Tramp je napisao: "Iranske patriote, NASTAVITE DA PROTESTUJETE, PREUZMITE SVOJE INSTITUCIJE!!! Sačuvajte imena ubica i zlostavljača. Platiće veliku cenu. Otkazao sam sve sastanke sa iranskim zvaničnicima dok se besmisleno ubijanje demonstranata NE ZAUSTAVI. POMOĆ JE NA PUTU. MIGA!!! PREDSEDNIK DONALD Dž. TRAMP“.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

"MIGA" se odnosi na "Učinimo Iran ponovo velikim" (Make Iran Great Again) - igra reči sa Trampovim sloganom "Učinimo Ameriku ponovo velikom" (MAGA).

Američki predsednik nije detaljnije objasnio kakav će oblik ova "pomoć" imati.

Međutim, 2. januara, Tramp je napisao na "Truth Social" da ako Iran "nasilno ubije mirne demonstrante, što je njihov običaj, Sjedinjene Američke Države će im priskočiti u pomoć". Dodao je: "Spremni smo za akciju".

Šta je rekla Trampova administracija?

U ponedeljak je portparolka Bele kuće Kerolajn Levit za Foks njuz rekla da, iako je diplomatija i dalje Trampova prva opcija za Iran, on se "ne plaši da upotrebi smrtonosnu silu i moć vojske SAD ako i kada to bude smatrao neophodnim".

- Vazdušni udari bili jedna od mnogih, mnogih opcija za vrhovnog komandanta - rekla je Levit. Kao predsednik SAD, Tramp je vrhovni komandant oružanih snaga.

Profimedia

- On je jasno stavio do znanja da svakako ne želi da vidi kako ubijaju ljude na ulicama Teherana, i nažalost, to je nešto što upravo sada vidimo - dodala je ona.

Govoreći o Trampovoj upotrebi vojne sile u Iranu, Levit je rekla: "Niko to ne zna bolje od Irana".

U junu 2025. godine, tokom 12-dnevnog rata Irana sa Izraelom, SAD su bombardovale tri iranska nuklearna postrojenja u Fordou, Natanzu i Isfahanu nakon više od nedelju dana izraelskih udara na vojne i nuklearne objekte Teherana. Dvanaestodnevni rat Irana i Izraela trajao je od 13. do 24. juna.

Međutim, situacija sada nije ista kao što je bila u junu prošle godine. Američko vojno prisustvo je od tada smanjeno na Bliskom istoku.

Zašto je smanjeno američko vojno prisustvo?

USS Džerald Ford, nosač aviona američke mornarice i najveći ratni brod na svetu, napustio je Norfolk u Virdžiniji 24. juna i raspoređen je u Mediteran blizu Bliskog istoka, čime je Vašingtonu demonstrirao svoje vojno prisustvo u regionu tokom 12-dnevnog rata.

Profimedia

Međutim, USS Džerald Ford je sada poslat na Karibe u okviru Južne komande SAD (SOUTHCOM) za operaciju "Južno koplje", koja se razvija kod obale Latinske Amerike od novembra.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da je operacija pokrenuta kako bi se ciljali navodni "narko-teroristi" u Latinskoj Americi. Američki udari su izvršeni najmanje 30 puta na venecuelanske brodove u istočnom Pacifiku i Karibima, za koje SAD tvrde da su prevozili drogu, iako nisu pružile nikakve dokaze za to.

Američke snage su 3. januara otele predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koga Trampova administracija opisuje kao narko-teroristu. Trenutno se suočava sa optužbama u vezi sa trgovinom oružjem i drogom u Njujorku.

Prema procenama iz analize Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz oktobra 2025. godine, sprovedene pre raspoređivanja ratnog broda u Latinsku Ameriku, brodu Džerald Ford trebalo bi oko 10 dana da pređe put između Kariba i Mediterana i to ako putuje u proseku brzinom od 20 čvorova, što je 37 kilometara na čas.

Na osnovu brojeva CSIS-a, Fordu bi verovatno trebalo još nedelju dana da pređe put od Sredozemnog mora do Zaliva i obale Irana.

Profimedia

- Duže ako treba da se probije kroz Suec - rekao je Aleks Gatopulos, urednik za odbranu u Al Džaziri.

- Ali ne mislim da bi ga postavili tako blizu Irana. Zato što ga dovode u domet iranskih protivbrodskih raketa - dodao je on.

Pored Forda, SAD su premestile svoje pridružene udarne grupe iz Sredozemnog mora, prvenstveno u Karipsko more. Kao rezultat toga, američka udarna moć na Bliskom istoku je trenutno znatno manja nego što je bila u junu.

U martu 2025. godine jedinica američkih sistema protivvazdušne odbrane "Patriot" premeštena je iz Južne Koreje u područje američke Centralne komande kako bi ojačala raketnu odbranu na Bliskom istoku usred eskalacije tenzija sa Iranom i pobunjenicima Hutima.

Međutim, jedinica se vratila u Južnu Koreju 30. oktobra 2025. godine kako bi nadogradila opremu i nastavila svoju ulogu u odbrani Korejskog poluostrva.

Koliko vojske SAD imaju na Bliskom istoku?

Uprkos premeštanju svojih ratnih brodova, SAD i dalje upravljaju širokom mrežom vojnih lokacija, kako stalnih tako i privremenih, na najmanje 19 lokacija na Bliskom istoku. Ovo je ostalo isto od juna do sada.

Profimedia

Od njih, osam su stalne baze u Bahreinu, Egiptu, Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Prema rečima neimenovanih diplomata koje je citirala novinska agencija Rojters, nekom osoblju je naloženo da do srede napusti američku vojnu vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru, ali nije jasno iz kog razloga. Al Udeid je najveća američka baza na Bliskom istoku i u njoj je oko 10.000 vojnika. Tokom 12-dnevnog rata Iran je pokrenuo napad na bazu Al Udeid.

- To je promena stava, a ne naređena evakuacija - rekao je jedan od diplomata za Rojters, dodajući da nije upoznat ni sa jednim konkretnim razlogom za taj potez.

Napad Irana u junu dogodio se nakon što su američki bombarderi B-2 bacili 14 bombi za razbijanje bunkera na najmanje dva iranska nuklearna postrojenja. SAD i dalje imaju vojni kapacitet za to.

Da li bi Amerika mogla da cilja rukovodstvo u Iranu?

- Tramp favorizuje kratke, oštre operacije sa minimalnim rizikom za američke trupe - rekao je za Al Džaziru Šahram Akbarzadeh, profesor politike Bliskog istoka i Centralne Azije na australijskom univerzitetu Dikin.

Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP

Naveo je nedavnu otmicu Madura iz Venecuele i američko ubistvo Kasema Sulejmanija, šefa elitnih "Kuds snaga" iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), u napadu dronom u Bagdadu, u Iraku, 2020. godine.

- Tačno znamo gde se krije takozvani "vrhovni vođa" - napisao je Tramp u objavi na svojoj mreži "Truth Social" još u junu, misleći na iranskog ajatolaha Alija Hamneja.

- On je laka meta, ali je tamo bezbedan i nećemo ga eliminisati (ubiti!), bar ne za sada. Ali ne želimo da se rakete ispaljuju na civile ili američke vojnike. Naše strpljenje je na izmaku - navodi se u istoj objavi.

Akbarzadeh je rekao da bi, pošto je Tramp već nagovestio da bi mogao da eliminiše iranskog vrhovnog vođu, to mogla biti mogućnost, ali da će Tramp morati da "bude spreman za neizbežnu reakciju".

- Ako vrhovni vođa bude eliminisan u planu za obezglavljivanje islamskog režima, IRGC je najverovatniji igrač koji će popuniti prazninu i preuzeti kontrolu. To ne bi bio dobar ishod za SAD i sumnjam da je Trampova administracija svesna te mogućnosti - rekao je Akbarzadeh.

Međutim, dodao je da je malo verovatno da će se talas podrške naroda okrenuti ka rukovodstvu ako vrhovni vođa bude meta, jer je klerikalni režim nepopularan.

Profimedia

Ako bi IRGC preuzeo kontrolu, Iran bi verovatno prešao iz hibrida teokratske republike u otvorenu vojnu vladavinu, rekao je Akbarzadeh. Verovatno bi bio još više protiv Vašingtona nego trenutno klerikalno rukovodstvo. IRGC će takođe verovatnije uzvratiti na američki napad.

Stručnjaci kažu da je malo verovatno da će SAD izvršiti operaciju u Iranu sličnu onoj u Venecueli, koja je rezultirala otmicom Madura.

- Logistika izvođenja nečega poput operacije u Venecueli previše je teška u Iranu. Udaljenost koju američki helikopteri moraju da prelete mnogo je veća, a iranska bezbednost je već u pripravnosti - u slučaju da Tramp pokuša nešto slično - rekao je Akbarzadeh.

- Iran možda misli da se SAD nadaju da će ciljani napad eliminisati vrhovnog vođu ili nekoliko ključnih lidera, a zatim bi SAD pokušale da nateraju ono što je ostalo od Islamske republike da uradi ono što lider odbija da uradi po pitanju nuklearnog ili raketnog oružja - rekao je Vali Nasr, profesor međunarodnih odnosa i studija Bliskog istoka na Univerzitetu Džons Hopkins.

- Njihovo tumačenje Venecuele je da SAD žele da promene igru u Iranu, ali da neće izvršiti invaziju na Iran trupama, i da SAD ne traže nužno promenu režima i izgradnju nacije kakvu smo videli u Iraku ili Avganistanu - dodao je on.

Da li je moguća kopnena invazija?

Stručnjaci kažu da je malo verovatno da će Vašington poslati trupe u Iran.

- Tramp nije graditelj nacije. On ne veruje u dugoročne obaveze ili izgradnju demokratije. Zapamtite, odustao je od Avganistana. Dakle, neće se obavezati na prisustvo vojnika u Iranu. To je jednostavno preskupo - rekao je Akbarzadeh.

Pod Trampom, SAD su odlučno krenule ka okončanju dugog rata u Avganistanu, koji je počeo 2001. godine.

Tokom Trampovog prvog mandata, američki zvaničnici i predstavnici talibana potpisali su 2020. godine sporazum iz Dohe nakon višemesečnih pregovora u Kataru kako bi se okončao rat. Stvarno povlačenje trupa dogodilo se 2021. godine, tokom predsedništva Džoa Bajdena.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi