Umro "najveći američki izdajnik": Od špijunaže za Rusiju kupio kuću i "jaguar", ženi obezbedio luksuz

Oldrič Ejms, bivši oficir CIA koji je postao jedan od najpoznatijih dvostrukih agenata u američkoj obaveštajnoj istoriji, preminuo je u 84. godini, prenosi BBC.

Ejms je umro u ponedeljak u saveznom zatvoru u Kamberlendu, u američkoj saveznoj državi Merilend, gde je služio doživotnu kaznu bez prava na uslovni otpust.

U zatvor je smešten 28. aprila 1994. godine, nakon što je priznao da je godinama odavao najstrože poverljive informacije Sovjetskom Savezu, a kasnije i Rusiji.

Razotkrivena mreža

Tokom višegodišnje špijunaže Ejms je ugrozio više od 100 tajnih operacija i odao identitete preko 30 zapadnih agenata koji su radili za CIA-u.

Posledice su bile smrtonosne - najmanje deset američkih obaveštajnih izvora je stradalo.

Profimedia

Njegova izdaja se smatra jednom od najrazornijih u istoriji američke obaveštajne službe.

Dugovi kao okidač

Ejms je kasnije tvrdio da iza njegove odluke nije stajala ideologija, već isključivo novac. Suočen sa ozbiljnim dugovima, u aprilu 1985. godine stupio je u kontakt sa KGB-om i počeo da predaje imena američkih agenata, za šta je odmah dobio 50.000 dolara.

Pod kodnim imenom Kolokol ("Zvono"), u kratkom roku je sovjetskoj obaveštajnoj službi praktično razotkrio celu mrežu CIA agenata u Sovjetskom Savezu, za šta je obilno nagrađen.

- Na moje trajno iznenađenje, KGB mi je rekao da je za mene izdvojio dva miliona dolara u znak zahvalnosti za informacije - izjavio je Ejms na sudu, čitajući priznanje dugo osam stranica.

Ukupno je tokom devet godina primio oko 2,5 miliona dolara, koje je trošio na luksuz – kupio je "jaguar", putovao po svetu i kupio kuću vrednu 540.000 dolara, iako njegova godišnja plata u CIA nikada nije prelazila 70.000 dolara.

Uspon u službi, pad u privatnom životu

Ejms je u CIA proveo 31 godinu, a karijeru je započeo 1962. godine, nakon što mu je otac, takođe analitičar CIA-e, pomogao da dobije posao pošto je napustio studije.

Godine 1969. oženio se koleginicom iz CIA-e, Nensi Segbart, a potom je poslat u Tursku kao kontraobaveštajni oficir zadužen za regrutovanje stranih agenata. Po povratku u SAD, tri godine kasnije, počeli su da isplivavaju njegovi problemi sa alkoholom, dok se brak raspadao.

Uprkos ozbiljnim bezbednosnim propustima, uključujući incident kada je u metrou ostavio tašnu punu tajnih dokumenata, 1981. godine raspoređen je u Meksiko Siti.

 

 

Nova supruga i dodatne sumnje

U Meksiku je upoznao svoju drugu suprugu, Mariju del Rosario Kasas Dipuj, kulturnog atašea kolumbijske ambasade i istovremeno saradnicu CIA-e, koja će kasnije biti optužena kao njegov saučesnik.

Po povratku u SAD 1983. godine, uprkos sve prisutnijim sumnjama u njegovo ponašanje, Ejms je unapređen i postavljen za šefa CIA-ine jedinice za sovjetsku kontraobaveštajnu delatnost.

"Radilo se isključivo o novcu"

Dok mu je karijera formalno napredovala, privatni život se urušavao. Pored alimentacije prvoj supruzi, finansirao je i skup životni stil Rosario, poznate po strasti prema luksuznoj kupovini.

Ejms je kasnije priznao da su ga upravo dugovi gurnuli u špijunažu.

- Radilo se o novcu i ni u jednom trenutku nije pokušavao da glumi da je motiv bilo nešto drugo - rekao je FBI agent Lesli G. Vajzer, učesnik u istrazi, u emisiji "Witness History" 2015. godine.

Špijunaža je započela 1985. godine, kada je Sovjetima odao imena KGB agenata koji su tajno radili za FBI, i trajala je punih devet godina, sve do hapšenja 21. februara 1994. godine, nakon dugotrajne potrage za "krticom" unutar CIA-e.

Ejms je sarađivao sa američkim vlastima kako bi njegova supruga dobila blažu kaznu. Rosario je priznala da je znala za novac i sastanke sa Sovjetima i puštena je na slobodu nakon pet godina zatvora.

Tadašnji direktor CIA-e R. Džejms Vulsli opisao je Ejmsa kao bezobzirnog izdajnika.

- Agenti koje je izdao umrli su zato što je jedan ubojiti izdajnik želeo veću kuću i "jaguar" - rekao je Vulsli.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi